Blokaderi skrnave spomenike u Beogradu

Redovna je i grozna pojava da srpska groblja i spomenike skrnave Hrvati u Hrvatskoj i Albanci na Kosovu i Metohiji. Nažalost, poslednjih godina skrnavljenje spomenika i grobova u užoj Srbiji praktikuju opozicija i blokaderi. Setimo se da je narativ opozicije, njenih lidera, npr. Sergeja Trifunovića, bivšeg predsednika PSG, bio pretnja da će urinirati po grobovima neistomišljenika, o čemu je Trifunović govorio na mitinzima opozicije 2017, kao i na „Tviteru”. Potom su od 2019. godine više puta vandalizovani spomenici i grobnice u Beogradu. Najviše puta skrnavljen je spomenik Grobnica narodnih heroja na Kalemegdanu. Vandali su skrnavili ovaj spomenik pet puta. Od kada je otkriven 2021, spomenik Stefanu Nemanji vandalizovan je četiri puta. Skrnavljeni su i drugi spomenici. Nažalost, 24. januara ove godine dogodila se prava epidemija skrnavljenja spomenika u centru Beograda. Oskrnavljeno ih je sedam. Jedan slučaj razotkrio je ko su počinioci i ukazao ko bi mogli da budu ostali skrnavitelji. 
Tog 24. januara održan je i celodnevni skup na Trgu Nikole Pašića pod nazivom „Zajedno za studente” u organizaciji „IT Blokade”, zborova građana i drugih udruženja koja su podržala studente. Skup je završen u 18 časova. Posle toga satima su uklanjani šatori, štandovi i ostala oprema. Tokom tog skupa i posle njega pripadnici blokaderskog pokreta vandalizovali su spomenike. Prvo je tokom dana vandalizovan spomenik Gavrilu Principu koji se nalazi u Finansijskom parku. Spomenik Principu oskrnavile su dve levoliberalne blokaderke, studentkinje A. P. (24) i M. T. (25), članice NVO Inicijativa mladih za ljudska prava i grupe Aktivni studenti u blokadi. Njih dve su svoj vandalski čin same fotografisale, sa sve selfijem, i pohvalile se skrnavljenjem tog spomenika. Prosule su po njemu više litara crvene farbe. Spomenik Principu otkrili su 2015. godine Tomislav Nikolić i Milorad Dodik. 
Zbog činjenica koje sam naveo, osnovano možemo tvrditi da su i ostale spomenike oskrnavili blokaderi, zboraši i učesnici skupa blokadera od 24. januara. Pored spomen-obeležja Gavrilu Principu, tokom noći 24. januara vandalizovani su spomenici Borislavu Pekiću, Moši Pijade, Ivi Loli Ribaru, Đuri Đakoviću, Ivanu Milutinoviću i Dimitriju Tucoviću. Spomenik Pekiću oskrnavili su neki prohrvatski blokaderi, ljubitelji Hrvatske TV, koji su belom farbom išarali lice Pekića i na telu ispisali HRT. Spomenik Bori Pekiću je 2016. podigao i otkrio Aleksandar Vučić. Grobnica narodnih heroja na Kalemegdanu, koja je i spomenik kulture, oskrnavljena je tokom noći, kada su počinioci na biste četiri narodna heroja – Moše Pijade, Ive Lole Ribara, Đure Đakovića i Ivana Milutinovića – iscrtali četiri kukasta krsta. Uz to, sve četiri grobnice heroja počinioci takođe su išarali nacističkim simbolima – svastikama. I spomenik Dimitriju Tucoviću oskrnavljen je tokom noći, a počinioci su na bisti ispisali ustaški znak – slovo U. Verovatno su isti vandali oskrnavili spomenike Bori Pekiću i Tucoviću. 
Vandali i vandalke, skrnavitelji spomenika, imaju više zajedničkih veza. Prvo, svi oni su blokaderi. Drugo, oni su površne neznalice. Treće, oni su zagovornici ekstremističkih vouk i kenseling pokreta sa Zapada. Takođe, ovi vandali blokaderi verovatno su načuli da je neke od ovih spomenika podigao Vučić, pa im se to činilo kao dovoljan razlog da ih oskrnave. Oskrnavljeni spomenici podignuti su ideološki raznorodnim ličnostima, kojima je zajednička borba protiv totalitarizma – monarhističkog, austrougarskog, fašističkog i titoističkog. Svi vandali gotovo izvesno i ne znaju ko su Borislav Pekić, Gavrilo Princip, Dimitrije Tucović, Moša Pijade, Ivo Lola Ribar, Đuro Đaković i Ivan Milutinović. Gavrilo Princip bio je srpski student, član Mlade Bosne, koji se zalagao za okončanje austrougarske vladavine u BiH. Sa osamnaest godina izvršio je atentat na austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda. Preminuo je u 22. godini, u austrougarskom zatvoru 1918. Bio je žrtva austrougarskih protofašista. Borislav Pekić je jedan od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka („Besnilo”, „Godine koje su pojeli skakavci”, „Hodočašće Arsenija Njegovana”...). Bio je žrtva titoizma i proveo je pet godina u Brozovom zatvoru, nevin. Podizanje spomenika Pekiću inicirao je Aleksandar Vučić 2016. godine. Grobnica narodnih heroja na Kalemegdanu je spomenik kulture. U njoj su sahranjeni narodni heroji, borci protiv fašizma – Moša Pijade, Ivo Lola Ribar, Ivan Milutinović i Đuro Đaković. Dimitrije Tucović je bio pravnik, političar, novinar i publicista, vođa i teoretičar socijalističkog pokreta u Kraljevini Srbiji. Bio je istaknuti borac protiv monarhističkog totalitarizma. Posle izbijanja Prvog svetskog rata ponovo je stupio u Srpsku vojsku, a kao rezervni kapetan, poginuo je 1914, tokom Kolubarske bitke. 
Ovakve srpske velikane oskrnavili su blokaderi, u napadu na državu Srbiju, njenu istoriju i antifašističko nasleđe. Blokaderi su izvršili organizovane činove političkog ekstremizma – kulturocida. Blokaderi su skrnavljenjem slavili mračne ideologije – iscrtavali su nacističke i ustaške simbole. Skrnavljenje sedam spomenika nije spontani čin, nije slučajnost. To je sprovođenje odluke blokaderskih plenuma, to je program blokadera i Studentske liste – promocija ustaštva i nacizma, brutalan napad na kulturu sećanja i na velikane Srbije. Koliko je poznato autoru ovog teksta, nije bilo reakcije tužilaštva. Da podsetim, skrnavljenje spomenika i grobnica predstavlja krivično delo. Skrnavljenje spomenika osudio je ministar kulture Nikola Selaković. Niko od blokadera i opozicije nije osudio skrnavljenje svih sedam spomenika.

*Poslanik i član Predsedništva SNS-a

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista