​Policajac na pauzi, algoritam na dužnosti

Evropska unija nije uvela nikakve nove zahteve u okviru sistema kontrole ulaska/izlaska (EES) na teritoriju država članica. U svakom slučaju, ovim pitanjem ćemo se pozabaviti u okviru nove strategije, izjavila je u četvrtak potpredsednica Evropske komisije Hena Virkunen na konferenciji za novinare u Briselu, odgovarajući na pitanje o blokadama graničnih prelaza, koje su od ponedeljka, 26. januara, preduzeli vozači kamiona iz Srbije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Virkunenova je napomenula da su problemi vozača sa zapadnog Balkana poznati EK, kao i da nova vizna strategija predviđa određene fleksibilnosti, ali da sigurnost granica i dalje ostaje prioritet. Prema njenim rečima, EK planira rešenja koja bi mogla olakšati svakodnevni rad i smanjiti napetosti na granicama. Komisija bi sada trebalo da pošalje predlog nove vizne strategije Savetu EU i Evropskom parlamentu, gde će se raspravljati o predlogu, davati komentari, uz moguće izmene ili dopune. Nakon diskusija između komisije, saveta i parlamenta, vrši se usaglašavanje stavova tri strane do konačnog dogovora, nakon čega će dokument postati pravni akt.

I sam nagoveštaj da će Brisel „revidirati” svoje stavove bio je dovoljan da nakon crnogorskih i severnomakedonske kamiondžije obustave blokadu graničnih terminala.

U novoj strategiji EU za vizni režim konstatuje se da profesionalci iz trećih zemalja, kao što su vozači kamiona, umetnici na turnejama, sportisti, stručnjaci koji rade na prekograničnim projektima, radna snaga koja podržava industrije i usluge EU, a koji se u velikoj meri oslanjaju na čestu mobilnost između država članica, imaju potrebu da borave u šengenskom prostoru duže od dozvoljenog limita, bez namere trajnog nastanjivanja. U dokumentu, koji je predstavila EK, naglašava se da će najviši izvršni organ EU tesno sarađivati sa državama članicama kako bi se identifikovala pragmatična rešenja za produžene kratke boravke za odabrane kategorije državljana trećih zemalja, osiguravajući bezbednosnu i ekonomsku korist za uniju, kao i pravnu jasnoću za putnike.

Da bi se situacija dodatno razjasnila pre nego što je EK prosledi na adrese druga dva evropska organa, u utorak je predviđen sastanak ministara svih država zapadnog Balkana sa predstavnicima komisije, posvećen problemu regionalnih prevoznika.

Potpredsednici Evropske komisije Heni Virkunen ne može se poreći da je bila u pravu kada je rekla da pravilo boravka do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana unutar šengenskog prostora važi godinama. Međutim, od kada je EES u oktobru prošle godine stupio na snagu, promenio se način na koji se ta regulativa sprovodi.

Pre EES sistema kontrola na granicama se oslanjala na pasoše. Da bi proverio da li je neko prekoračio dozvoljeno vreme boravka, policajac bi trebalo da lista dokument, nađe poslednji pečat i pokušava da na brzinu izračuna koliko ste dana proveli u EU. S obzirom na to da matematika, barem u vicevima o policiji, često zauzima glavno mesto, pravilo se često kršilo. Šalu na stranu, iza mnogih „previda” stajala je tiha solidarnost, jer službenici nisu imali naročitu želju da pokvare nečiji odmor zbog nekoliko dana prekoračenja. Ali sada EES, čim skenirate pasoš ili date otisak prsta, automatski izbacuje podatak koliko je putniku preostalo dana uživanja u šengenskoj zoni, odnosno da li je taj srećni period istekao. Nema diskusije, nema ubeđivanja i nema ljudske intervencije. Sistem je nemilosrdno precizan.

Ipak, za razliku od turista, koji u šengen ulaze povremeno, kamiondžije granicu prelaze desetine puta mesečno, često se zadržavajući u EU sasvim kratko. EES takav obrazac kretanja ne prepoznaje kao poslovnu obavezu, već ga mehanički sabira u dane boravka. Ono što je ranije funkcionisalo zahvaljujući prećutnom razumevanju realnosti logistike, sada se pretvara u administrativni problem: svaki sat proveden na utovaru, u koloni ili na parkingu ulazi u računicu, a zbir se neminovno približava granici od 90 dana. Za mnoge vozače to znači izbor između poštovanja pravila i gubitka posla – dilemu koju algoritam rešava hladno.

Što se tiče običnih turista, ono što bi trebalo da znaju je to da EES zahteva da putnici bez EU pasoša registruju svoje lične podatke – uključujući otiske prstiju i snimak lica – prilikom prvog ulaska u šengensku zonu. Procenjena procedura upisa u sistem traje oko tri minuta po osobi, ali će se ovakvo prikupljanje podataka postepeno uvoditi na graničnim prelazima: za početak četiri sata dnevno, dok je potpuna primena od 24 časa planirana od 10. aprila. Ako sve bude po planu, pečati evropskih zemalja u pasošima od tada idu u istoriju. Nakon prijave u sistem, o svakom narednom ulasku i izlasku iz šengena odlučivaće aparati, a procedura će moći da se obavi i samostalno, bez službenika, pa se očekuje brže i lakše kretanje putnika. Registrovanje u sistem važiće i za decu svih uzrasta, s tim što se mlađima od 12 godina neće uzimati otisci prstiju. Pre devet godina, kada se o tome raspravljalo u EP, evroparlamentarci iz levičarskih grupacija Progresivnog saveza socijalista i demokrata i Zelenih kritikovali su čuvanje biometrijskih podataka miliona „nevinih” ljudi u centralizovanoj bazi, nazivajući to „nesrazmernim zadiranjem u privatnost”. Ipak, uz argumente da će biometrijski podaci sprečiti kriminalce da koriste višestruke ili lažne identitete, te da će automatizacija smanjiti gužve na duže staze, Evropski parlament je sa 477 glasova „za”, 139 glasova „protiv” i 50 uzdržanih ubedljivo izglasao stupanje na snagu EES sistema.

Pored EES sistema, koji je besplatan, za ovu godinu najavljeno je i pokretanje Evropskog sistema za informisanje i autorizaciju (ETIAS). Iako se i njegovo uvođenje nekoliko puta odlagalo, prema poslednjim saopštenjima iz Brisela, ono bi trebalo da se primenjuje od oktobra 2026. Podnošenje zahteva za ETIAS će putnike koštati 20 evra, umesto sedam, kako je prvobitno najavljeno. To će moći da urade na internetu ili putem mobilne aplikacije. Unosiće se podaci iz biometrijskog pasoša, zabeležena krivična dela, boravak u ratom zahvaćenim područjima, kao i informacije o školskoj spremi. Više od 95 odsto zahteva će biti odobreno kroz nekoliko minuta, dok u nekim slučajevima ovaj period može biti produžen do 14 dana ako bude potrebno dostavljanje dodatnih informacija ili dokumentacije, ili do 30 dana ukoliko osoba bude pozvana na intervju. Ako putnik nije kreirao ETIAS pre polaska, biće blokiran na granici, naveli su ranije iz EU. U suštini Evropa je odlučila da putnike proveri dvaput. ETIAS će odlučivati ko sme da uđe, a EES će beležiti kada je zaista kročio unutar šengenskog prostora i da li je izašao na vreme.