Ekonomske integracije pred carinskom rampom

Specijalno za „Politiku”

Podgorica – Odlukom da u četvrtak, 29. januara, u podne obustave „opsadu” graničnih terminala i Luke Bar crnogorski kamionski prevoznici prvi su istupili iz višednevne akcije čiji su deo bili zajedno s kolegama iz BiH, Srbije i Severne Makedonije. Udruženje međunarodnih prevoznika tereta Crne Gore započelo je blokade u neposrednoj blizini graničnih prelaza 26. januara u podne, a obustavili su ih nakon što su postigli dogovor sa vladom o zahtevima koji su se odnosili na njihov položaj. Inicijalno, ovaj vid protesta motivisan je početkom primene novih pravila prema kojima je dozvoljeno da provedu najviše 90 dana unutar 180 dana u zemljama šengena, što im, kako su istakli, nije dovoljno da bi mogli normalno da rade. Zbog prekoračenja dužine boravka prethodnih nedelja pojedinim vozačima bilo je naloženo da napuste zemlje EU. Pravilo o dužini boravka važilo je i ranijih godina, ali su vozači nalazili način da ga zaobiđu. Međutim, to od sredine aprila neće biti moguće, jer je za tada najavljeno potpuno uvođenje novog elektronskog sistema prelaska granica.

Dan pre nego što će uslediti (barem privremeni) rasplet krize saopšteno je da je predsednik Jakov Milatović uputio pismo evropskoj komesarki za proširenje Marti Kos. „Predsednik je upoznao komesarku Kos sa činjenicom da su profesionalni prevoznici tereta izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog praktične primene EES sistema, posebno u delu koji se odnosi na ograničenje boravka od 90 dana u okviru perioda od 180 dana. Takođe je ukazao na to da se u Crnoj Gori već nekoliko dana održavaju blokade graničnih prelaza i Luke Bar, koje organizuju prevoznici tereta, sa ciljem postizanja adekvatnog i održivog rešenja ovog pitanja”, navodi se u saopštenju Milatovićevog kabineta, uz navođenje reči predsednika Crne Gore kako je „neophodno definisati praktične aranžmane koji bi bili u skladu sa šengenskom pravnom tekovinom, a istovremeno pravični prema svim zainteresovanim stranama”. Tim pre što je ovo pitanje usko povezano sa širim naporima na jačanju ekonomske integracije Crne Gore i zapadnog Balkana sa Evropskom unijom.

Za razliku od „širih integracionih okvira”, na koje je ukazao šef države, građane Crne Gore više je interesovalo da li će se situacija na graničnim prelazima odraziti na stabilno snabdevanje naftnim derivatima i osnovnim životnim namirnicama. Kako je za RTCG u utorak izjavila Stojanka Milošević iz Uprave carina, pojačanim uvozom tokom proteklog vikenda predupređena je nestašica hrane. Ona je takođe istakla da je preko graničnog prelaza Debeli brijeg dopremljeno više od 40 cisterni goriva, te da je iz „Jugopetrola” iz Bara pušteno tridesetak cisterni. Umirujuće je delovalo i saopštenje Ministarstva energetike i rudarstva, u kojem je naglašeno da se preduzimaju mere u cilju očuvanja sigurnog i kontinuiranog snabdevanja naftnim derivatima, ali je takođe ukazano da su količine goriva ograničene. Stoga je resorno ministarstvo uputilo hitan zahtev svim naftnim kompanijama koje posluju u Crnoj Gori da dostave podatke o raspoloživim zalihama, kapacitetima i procenjenom periodu regularnog snabdevanja.

„Trenutni operativni kapaciteti snabdevanja se u najvećoj meri svode na količine goriva na benzinskim stanicama, a koje mogu omogućiti funkcionisanje tržišta još nekoliko dana, u zavisnosti od dinamike potrošnje i daljeg razvoja situacije”, navedeno je u saopštenju Ministarstva energetike i rudarstva, uz apel građanima da se ponašaju odgovorno, odnosno da se uzdrže od kupovine i skladištenja prekomernih količina goriva.

Prethodnih dana izostale su konkretne informacije o mogućim pregovorima sa međunarodnim partnerima, iako je ministarka evropskih poslova Maida Gorčević pre početka blokada na granicama saopštila da je taj vladin resor stupio u komunikaciju sa Evropskom komisijom. Prema njenim rečima, dobijena su uverenja „da će se u najkraćem roku uspostaviti zajednička platforma sa partnerima zapadnog Balkana i Generalnim direktoratom za unutrašnje poslove, kako bi što pre započeo razgovor na ovu temu i došlo do prihvatljivog i održivog rešenja”.

Kolege iz Albanije „pod ručnom”

Akciji blokada graničnih prelaza koju su preduzeli profesionalni vozači kamiona u BiH, Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji nisu se pridružile njihove kolege iz Albanije. Granit Sokolaj iz Centra za potrošače „Alert” iz Tirane ranije je izjavio da vozači iz te zemlje neće podržati blokadu u vezi s EES sistemom, jer bi takav potez, kako je naveo, bio percipiran kao akcija protiv vlade i izazvao bi političke tenzije unutar zemlje. On je za portal „Kosovo onlajn” istakao da iako se smatra da nova pravila ne idu naruku profesionalnim prevoznicima, nema indikacija da bi vozači u Albaniji u tom kontekstu organizovali proteste ili blokade.

Sokolaj je takođe ukazao da poslovne organizacije u Albaniji do sada nisu reagovale, niti zauzele zajednički stav prema ovom pitanju.