Albanski lobi ponovo rovari u Vašingtonu

Američka duboka država u saradnji sa albanskim lobijem godinama pokušava da internacionalizuje položaj navodne diskriminacije Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Kada već nisu uspeli da ovu temu stave na agendu dijaloga Beograda i Prištine, sada su odlučili da iskoriste sebi bliske političke predstavnike i da preko institucija sistema pritiskaju Beograd. To je verovatno glavni razlog zašto je američki kongresmen Kit Self predstavio Kongresu Sjedinjenih Država predlog zakona o proceni navodne ugroženosti Albanaca na jugu centralne Srbije. Koliko je u ovo umešan albanski faktor i kakav se značaj pridaje takvoj vesti, možda najbolje svedoči i činjenica da je ovu inicijativu na mreži „Iks” objavila organizacija „Albanci za Ameriku”, a masovno prenose albanski mediji.

„U ovom videu, tokom zvaničnih zasedanja u Kongresu SAD, članovi Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma govore o stalnim zabrinutostima u vezi sa ljudskim pravima i pravima manjina na jugu Srbije – pitanjima koja su prečesto ostajala van međunarodne kontrole”, navodi se u opisu videa u kojem Kit Self ukazuje na navodne probleme Albanaca.

Organizacija koja se bavi lobiranjem za albanska pitanja „Albansko-američka građanska liga” oglasila se nakon posete albanskih političara iz Bujanovca i Preševa Americi i saopštila da je „’preševska dolina’ suštinski deo albanske nacionalne stvari”. „Evropa u celini može da postigne dugoročni mir i stabilnost samo kada se etnički Albanci na teritoriji svojih predaka u ’preševskoj dolini’ osećaju slobodno, ravnopravno, deleći viziju demokratije”, navodi se u saopštenju lobista.

Istu vest objavio je i albanski poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi, koji stalno govori o „kršenju prava” Albanaca. Na ovaj način pokušava da sprovede u delo ono što glavnom pregovaraču Prištine Besniku Bislimiju nije uspelo u poslednjoj rundi dijaloga u Briselu – da u dijalog Beograda i Prištine na prevaru ubaci ono što ne može biti njegova tema. Kamberi, javnosti inače poznat po brojnim sastancima sa Albinom Kurtijem i otvorenim vezama sa prištinskim režimom, slične izlete imao je bar tri puta poslednjih godina, kao kada je parlamentu podneo predlog zakona o „zaštiti i slobodama nacionalnih manjina”, kojim se, između ostalog, dodatno potkopava teritorijalni integritet Srbije.

Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković poručio je da Kamberi ne poštuje Ustav Srbije. Navodeći da je Srbija prepoznata kao zemlja koja ima izuzetnu saradnju sa nacionalnim manjinama i da je uzor za sve u regionu, Petković je poručio da pokušaji da se pitanje dijaloga sa Prištinom zloupotrebi i da se politički instrumentalizuje od strane neodgovornih političara u centralnom delu Srbije – neće proći. „Dijalog se vodi kako bi bio faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu, podstakao saradnju, omogućio napredak na putu ka Evropskoj uniji i poboljšao živote ljudi na Kosovu i Metohiji, a naročito živote Srba i drugih nealbanaca, čiji je svakodnevni život neizdrživ, zahvaljujući jednostranim eskalatornim potezima Prištine. Pokušaji da se dijalog iskoristi kako bi se narušili mir, stabilnost i odlična saradnja institucija Srbije i predstavnika nacionalnih manjina pripadaju retrogradnim političkim idejama koje su doživele poraz još tokom sredine prošlog veka i tako će i ostati”, navodi Petković.

Izbalansiraniji stav Amerike prema stanju u ovom delu Evrope uz uvažavanje legitimnih srpskih nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji deo je koraka u pravcu poboljšanja odnosa Srbije i SAD koje zvanični Beograd očekuje od Vašingtona. A kakve su šanse da američka administracija izađe u susret ovakvim pozivima? Diplomate o ovom pitanju imaju podeljena mišljenja. Tako Vladislav Jovanović smatra da američka strana neće ispuniti ovakva očekivanja, dok Zoran Milivojević misli da ima prostora za unapređenje dijaloga Sjedinjenih Američkih Država i Srbije.

Bivši ministar inostranih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović kaže da ga ne iznenađuje ovaj predlog zakona o navodnoj ugroženosti Albanaca u centralnoj Srbiji i za „Politiku” navodi da je reč o kontinuiranoj politici SAD prema Albancima iz ovog dela Evrope. Podseća da se albanski faktor pre gotovo pola veka „instalirao” u američki Kongres i Senat i da su izazivali probleme u svim administracijama bez obzira na to da li je bilo govora o demokratama ili republikancima. Kaže da stvar treba posmatrati od početka jugoslovenske krize gde je za SAD Kosovo bilo prva opomena pre nego što je došlo do ratnog požara u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

„To datira od bivših kongresmena na čelu sa Diogvardijem, koji se otvoreno zalagao za nezavisno Kosovo, zbog čega mu je Slobodan Milošević dodelio status ’persone non grata’. Još za vreme Titovog vremena Albanci su postavili svoj kamen uticaja i kasnije je došlo do otvorenog izazova tokom Miloševićeve vladavine i tokom svih tih pregovora sa različitim zapadnim predstavnicima. Svi su svoje razgovore počinjali sa temom Kosova iako tamo u to vreme nije bilo problema. Predsednik Milošević je odbacivao da o tome razgovara jer je u južnoj srpskoj pokrajini bilo mirno, a mnogo su aktuelnije teme bile događanja u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini”, kaže Jovanović. 

To znači da su oni imali neprekidnu nit kada je reč o Kosmetu i svaki je zapadni ambasador, kaže bivši šef diplomatije, uvek tražio razgovor sa državnim vrhom Srbije o ovoj temi, u čemu je prednjačio nekadašnji američki ambasador Voren Zimerman. On je krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, za vreme katoličkog Božića, tražio da se sretne s Miloševićem, ali ga je on vešto izbegao. „On je tada došao kod mene i uručio mi je pismeni ultimatum, što mi je u lice rekao, upozorivši me da ukoliko na Kosovu i Metohiji izbiju sukobi, krivicom Srbije, Amerika će bombardovati Beograd. Dakle, oni su još 1991. godine imali pre u vidu Kosovo negoli Hrvatsku, a pogotovo Bosnu i Hercegovinu”, navodi Jovanović.

Kaže da to treba zapamtiti i da je reč o dubokim korenima. „Šta je iza toga, možemo da spekulišemo, a konkretno je da su SAD na Kosmetu napravile svoju vojnu bazu u Evropi koja nije dobijena voljom građana. Oni su taj deo okupirali i pokrenuli akciju proglašenja nezavisnosti i svi njihovi saveznici su se tome priklonili. Ako Amerika sada daje prioritet Kosovu ili ’preševskoj dolini’, to je zbog toga što njen dalji ostanak u Evropi nije potpuno izvestan. Zbog ozbiljnih razmimoilaženja u vezi s Grenlandom, može da dođe do toga da američke vojne baze širom Evrope budu zatvorene, tim pre što se NATO rastura”, kaže Vladislav Jovanović. Dodaje da su u Vašingtonu sigurni da će u Bondstilu imati svoju vojnu bazu koju Albanci neće zatvoriti. „To bi bio jedan od razloga zašto se SAD i sada tako blagonaklono ponašaju prema Albancima”, kaže Jovanović.

Druga pobeda Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima bila je uzrok optimizma u Beogradu da možemo da se nadamo unapređenju srpsko-američkih odnosa. Srbija i SAD su od 1881. godine, kada su uspostavljeni diplomatski odnosi, uvek bile na istoj strani, osim devedesetih godina prošlog veka. Dakle, najveći deo naše zajedničke istorije mi smo bili saveznici i sa te strane nema nikakvog razloga da ponovo ne budemo u odličnim odnosima. Unapređenje veza bi bilo samo plus i benefit za srpski narod. Jasno je da su Amerikanci ubedljivo najznačajnija svetska sila, da su najprisutniji na ovom prostoru od svih stranih faktora i da nijedan naš nacionalni interes ne možemo ostvariti ukoliko nemamo makar pristojne odnose sa Amerikom.

Moglo bi se zaključiti da u ovom, drugom Trampovom mandatu postoji prostor za unapređenje saradnje i da je stvorena povoljna politička klima za podizanje naših odnosa na viši nivo. Ono što je važno je da predsednik Tramp nije pokazao nameru da razgovara sa Srbima sa pozicije sile i ultimatuma, već da želi da nas sasluša. Ohrabrujuće su u tom smislu poruke koje stižu od državnog sekretara Marka Rubija, koji je, sasvim sigurno, jedan od tri najznačajnije ličnosti u Americi danas. I baš u svemu tome bi mogao da se krije motiv zašto neki delovi administracije SAD, preko veštačkog nametanja pitanja poput „ugroženosti prava” Albanaca u centralnoj Srbiji, pokušavaju da u odnose sa Srbijom ponovo zabiju klin i ponište sav trud Beograda da poboljša svoje pozicije u Vašingtonu.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže pak da ovaj zakon vidi kao delovanje albanskog lobija u Americi. Za naš list navodi da je to deo duboke države i podseća da je ovaj lobi uradio i neke druge štetne stvari. „Oni su veoma aktivni i dokaz za to je da je Vjosa Osmani, tzv. kosovska predsednica, pozvana u Savet za mir. Isto tako to se može videti i kao unošenje ohridskog sporazuma u američku strategiju bezbednosti. Mislim da je taj lobi i te kako aktivan. Nije slučajno što se njihov istaknuti član u Albansko-američkom građanskom savezu Hari Barjaktari hvalio time. Inače reč je o organizaciji koju su još 1989. osnovali Džo Diogvardi i odbor Albanaca. Zalaže se za interese albanskog naroda u SAD i na Balkanu, aktivno radeći na uticaju u Kongresu SAD. Treba podsetiti da su oni prilikom poslednjih poseta Albina Kurtija i Vjose Osmani SAD bili u kontaktu sa predstavnicima administracije i radili na tom planu. Ja te akcije prepoznajem kao pokušaj da se ova tema položaja Albanaca, koja se odnosi na centralnu Srbiju, internacionalizuje i da se ugradi u tekuće pregovore o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine”, kaže Milivojević.

To indentifikuje sa ulogom albanskog lobija i „strukturom koja je i ranije podržavala albansku priču i zastupala albanske interese u ovom delu Evrope”. „Ne mislim da se preko ovog zakona izjašnjava američka administracija, već da jednostavno nije na njihovom dnevnom redu i to nam najbolje pokazuju reakcije Ridžarda Grenela. Tu se vidi da administracija ima neke druge prioritete i da nismo mi u fokusu. Sada su u prvom planu Ukrajina, Grenland i globalni odnosi velikih sila – sa Kinom i Ruskom Federacijom i veliko je pitanje kada će ovo pitanje doći na red. A kada do toga bude došlo, možemo računati na onu praksu i onaj pristup, pre svega ekonomski i energetski, s kraja prvog mandata predsednika Donalda Trampa”, naglašava Zoran Milivojević.

Podseća da se tada tema Kosova i Metohije tretirala na jedan konstruktivniji i izbalansiraniji način sa težištem na mehanizmima koji ne opterećuju pitanje statusa i pitanje konačnog rešenja kojem se Srbija suprotstavlja, nego na mehanizmima koji podrazumevaju saradnju i ekonomiju i koji relaksiraju politički ambijent za nastavak političkog procesa i rešenje pitanja.

„ Čvršću povezanost mogle bi da donesu energetika i investicije američkih kompanija, što je jako važno. Veći priliv investicija bi bio garant uspostavljanja mira i stabilnosti u regionu. Taj pristup na prvo mesto stavlja ekonomski razvoj i saradnju između zemalja i taj pristup, kada je reč o Kosmetu i Bosni i Hercegovini, biće mnogo izbalansiraniji i mnogo više će imati razumevanja za srpske nacionalne interese nego što je to bilo dosad. Srbija bi mogla da bude pouzdan partner, kao jedna vrsta političkog i ekonomskog saveznika, bez kojeg ne može da se zadrži mir u regionu”, zaključuje Zoran Milivojević.

Kako odgovoriti na neprekidne pritiske

Na pitanje šta bi konkretno Beograd trebalo da uradi da bi se ti odnosi popravili, jer smo kroz istoriju imali veoma dobre odnose, Vladislav Jovanović kaže da je to tačno, ali da je to prošlost. Navodi da je američka procena da je za njihove dugoročne interese u ovom delu Evrope važno da Srbija bude oslabljena i, ako je moguće, vraćena na nekadašnje granice, dakle da budu smanjene granice države Srbije.

„Oni su još pre ratova na tlu bivše Jugoslavije percipirali Srbiju kao glavni problem za njihove geostrateške interese i čak kada je Slobodan Milošević pokušavao da sa SAD sklopi strateško partnerstvo, nailazio je na zatvorena vrata i lepe reči pojedinih američkih diplomata. I to je sve. Čak je i doveo Milana Panića za premijera, što je bilo kockanje sa vlašću i tako nešto Amerikanci nisu prihvatili. To znači da je za njih, kada je reč o Srbiji, bila trajno stavljena tačka na sporazumevanje. I sada pokušavaju nešto da rade sa nama i mi to prihvatamo, a oni nam uvode visoke stope poreza na robu ili nam prave probleme u vezi s vlasništvom nad NIS-om. Nije samo cilj Ruse isterati, već i da nas ponize, umrtve našu privredu, kako bismo shvatili da mi bez njih ne možemo. Sve su to oblici pritisaka koje oni neprekidno vrše na nas”, ističe Vladislav Jovanović.

Zašto nacionalni savet odbija razgovor sa Beogradom

Baš u trenutku kada kongresmen Kit Self u Americi promoviše zakon o „ugroženosti Albanaca”, a Šaip Kamberi aktivno učestvuje u internacionalizaciji ove teme, pojedini postupci, i to ne samo iz dela albanskih političkih stranaka u centralnoj Srbiji već i nacionalnog saveta ove manjinske zajednice, ukazuju da oni odbijaju pozive Beograda na razgovor. Upravo je položaj pripadnika albanske nacionalne manjine u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, kao i značaj kontinuirane komunikacije između državnih organa i nacionalnih saveta, bio među temama nedavnog sastanka ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Dema Beriše sa šefom Misije OEBS-a u Srbiji Marcelom Peškom. Ministar je tom prilikom ukazao na zabrinjavajuću činjenicu da Nacionalni savet albanske nacionalne manjine konstantno odbija bilo kakvu vrstu dijaloga i saradnje sa resornim ministarstvom.

Izrazio je spremnost da se sastane sa drugom stranom u terminu i na lokaciji koji u potpunosti odgovaraju drugoj strani, a u cilju nastavka dijaloga i razmatranja pitanja od zajedničkog interesa. „Naš pristup je jasan, vrata ministarstva su otvorena i spremni smo da čujemo sve predloge i primedbe, ali isto tako očekujemo odgovornost i spremnost na saradnju jer izostanak komunikacije ne donosi korist građanima koje nacionalni saveti predstavljaju, već samo otežava rešavanje problema i izazova sa kojima se suočavaju”, naveo je Beriša.