Američka podrška referendumu za otcepljenje Alberte

Toronto – Stotine stanovnika Alberte stoički se suočava sa ledenim temperaturama kako bi potpisale Peticiju za otcepljenje ove provincije od Kanade. U velikim i malim gradovima širom provincije, na svakom koraku uočavaju se dugački redovi, koje ne ometa ni sneg, ni poledica, ni temperatura koja ide i do minus 27 stepeni Celzijusa. Organizatori referenduma imaju rok do 2. maja 2026. da prikupe 178.000 potpisa – od čega 10 procenata moraju biti birači sa poslednjih provincijskih izbora, da bi referendum o državnosti Alberte bio održan na jesen ove godine.

Denis Modri, ključna ličnost u Projektu Prosperiteta Alberte (APP), potvrdio je da je ova grupa održala više sastanaka u američkom Stejt departmentu u vezi sa nezavisnošću Alberte od Kanade. Modri je rekao da će, ako peticija dobije milion ili više potpisa, biti izvršen pritisak na Otavu da počne pregovore sa Albertom. Upozorio je da vlada ove kanadske provincije ne može da se sakrije u „zečju rupu beskrajnih pregovora”.

Nakon što je objavljeno da su se zvaničnici Stejt departmenta tri puta sastali sa liderima grupe od aprila prošle godine kanadski premijer Mark Karni pozvao je SAD da poštuju kanadski suverenitet. Zvaničnik Bele kuće je rekao da su sastanci deo redovnog kontakta sa raznim grupama civilnog društva i da „nije preneta nikakva podrška ili obaveze”.

Alberta, naftom bogata pokrajina zapadne Kanade sa oko pet miliona stanovnika, često se opisuje kao „bastion konzervativizma” i ima značajan energetski sektor. Separatisti tvrde da federalna vlada otežava naftnu industriju i da provincija plaća više poreza nego što dobija nazad, dok njihovi konzervativni stavovi nisu u skladu sa liberalnijim istočnim provincijama.

Doktor Modri je inače pionir u transplantaciji srca i pluća, osmislio je prvi program ovih transplantacija u zapadnoj Kanadi i učinio ga najuspešnijim u čitavoj zemlji. Pored svoje lekarske karijere, on je i politički aktivan, zagovornik je p suverenosti Alberte, a pre nekoliko dana je izjavio da „pravi cilj nije dostići 178.000 – već dobiti više od milion potpisa!”.

Mnogi građani koji su Peticiju potpisali kažu da su umorni od toga što Alberta subvencioniše druge provincije i teritorije, dok ih Otava ignoriše. Misle da bi Alberta finansijski mnogo bolje stajala kada bi postala nezavisna. Pored stolova gde se peticije potpisuju nalaze se prodajni štandovi sa majicama na kojima su natpise poput „nezavisnost nije radikalna, ona je neophodna!” i „Otava, nije do nas, do vas je!”

Keti Flet, koja sebe naziva „patriotom Alberte”, i važan je glas u pokretu APP, započela je svoj govor citirajući Frenka Olivera, pokojnog političara i novinara čije je ime uklonjeno iz jednog naselja u Edmontonu. „Sve je pogrešno sa Kanadom”, rekla je ona, dodajući da Alberta i Saskačevan nisu imali izbora niti šanse za pregovore kada su ušli u Konfederaciju te da je te dve provincije, po njenim rečima, „Otava kolonizovala”.

Na prošlogodišnjem skupu pristalice Projekta Prosperiteta Alberte su nosile kape u stilu MAGA i neki su sugerisali da Alberta postane 51. država SAD. Visoki zvaničnici Trampove administracije, uključujući ministra finansija Skota Besenta, pokazali su podršku stanovnicima Alberte, nazivajući pokrajinu „prirodnim partnerom SAD”.

Za sada rastući pokret za nezavisnost Alberte jedino ometaju predstavnici Indijanaca, tj. Prvog naroda, koji su pokrenuli pravni postupak protiv potencijalnog referenduma o otcepljenju Alberte. Nacija Kri sa jezera Sturdžen (SLCN) tuži vladu Alberte zbog njenih postupaka koji su, kako tvrde, omogućili APP-u da počne sa prikupljanjem potpisa za podršku referendumu o odvajanju pokrajine od Kanade. Prva nacija, koja se nalazi u severnoj Alberti, želi da sud presudi da peticija krši Ugovor 8, sporazum između Prvih nacija i Vlade Kanade koji prethodi stvaranju provincije Alberta. U tužbenom zahtevu se navodi da Alberta nema pravo da menja ugovorni odnos sa saveznom vladom.

Mič Silvester, predlagač Peticije i generalni direktor APP-a, rekao je da njegova grupa ne pokušava da povredi starosedeoce i da bi Prvi narodi mogli da ostanu u Kanadi, ako bi na referendumu glasanje bilo u korist nezavisne Alberte. Istakao je da bi Prvi narodi takođe mogli i da izaberu da pregovaraju o boljem sporazumu sa nezavisnom Albertom, nego što ga imaju sa Kanadom.

Postavlja se pitanje da li većina Indijanaca u Kanadi misli isto što i njihovi predstavnici u vlasti (koji su možda korumpirani i ne dele iste muke sa svojim narodom) i da li bi u Alberti lakše i brže Prvi narod mogao da ostvari svoja prava nego u Kanadi koja ima deset provincija i tri teritorije i koja nije bila u stanju da čitava dva veka u sve rezervate uvede pijaću vodu.