Kad dr­ve­će „pro­go­vo­ri"

Šta nas to pri­vla­či da pro­vo­di­mo vre­me u pri­ro­di, u ze­le­ni­lu, me­đu bilj­ka­ma, što da­lje od usi­ja­nog grad­skog be­to­na? Pa, pri­jat­no je, opu­šte­no, le­po... Ipak, ma­lo nas će mo­ći da ob­ja­sni da je mi­ris šu­me mo­žda i glav­ni fak­tor ko­ji nas „zo­ve” me­đu dr­ve­će na Adi Ci­gan­li­ji, u Ko­šut­njak, na Zve­zda­ru, Ve­li­ko rat­no ostr­vo...     

A na pi­ta­nja za­što šu­me ima­ju svo­je mi­ri­se i ka­ko nam ti mi­ri­si mo­gu po­mo­ći u nji­ho­vom oču­va­nju, za spe­ci­ja­li­zo­va­ni por­tal „Kli­ma 101” pi­še dr Zo­ri­ca Po­po­vić sa In­sti­tu­ta za bi­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja „Si­ni­ša Stan­ko­vić” – In­sti­tut od na­ci­o­nal­nog zna­ča­ja za Re­pu­bli­ku Sr­bi­ju, Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du. Ona na­vo­di da ka­rak­te­ri­stič­ni mi­ri­si šu­me za­pra­vo po­ti­ču od spe­ci­fič­nih or­gan­skih je­di­nje­nja ko­je bilj­ke ne­pre­sta­no emi­tu­ju, o sve­tu bi­lja­ka ko­je uz po­moć ovih je­di­nje­nja re­gu­li­šu kli­mu, bo­re se pro­tiv pa­to­ge­na, pa i me­đu­sob­no ko­mu­ni­ci­ra­ju.

– Mi­ris šu­me, ko­ji je je­dan od naj­po­zna­ti­jih mi­ri­sa pri­ro­de po­ve­zan sa psi­ho­fi­zič­kim bla­go­sta­njem čo­ve­ka, ni­je sa­mo „po­za­di­na” na­šeg pri­jat­nog is­ku­stva bo­rav­ka u pri­ro­di. On je upra­vo ma­ni­fe­sta­ci­ja jed­nog ve­o­ma slo­že­nog bi­o­he­mij­skog me­ha­ni­zma ko­ji ob­li­ku­je šum­ske za­jed­ni­ce i re­gu­li­še od­no­se iz­me­đu nje­nih čla­no­va. Sa­či­njen je od mo­le­ku­la ko­ji spa­da­ju u gru­pu ta­ko­zva­nih is­par­lji­vih or­gan­skih je­di­nje­nja. Njih bilj­ke sin­te­ti­šu kao deo svo­je fi­zi­o­lo­gi­je i adap­tiv­nih stra­te­gi­ja, a za­tim emi­tu­ju u at­mos­fe­ru – pi­še dr Po­po­vić.  

U toj me­ša­vi­ni, od­re­đe­na je­di­nje­nja pre­o­vla­đu­ju za­vi­sno od vr­ste do­mi­nant­nog dr­ve­ća pa se ne­po­gre­ši­vo raz­li­ku­je mi­ris bo­ro­ve šu­me (gde do­mi­ni­ra­ju mo­no­ter­pe­ni, po­put al­fa-pi­ne­na) od mi­ri­sa šu­me hra­sta (sa naj­ve­ćim uče­šćem izo­pre­na).

Dr­ve­će mo­žda ne mo­že da pri­ča, ali ima spo­sob­nost „ko­mu­ni­ka­ci­je”, od­no­sno he­mij­ske sig­na­li­za­ci­je iz­me­đu je­din­ki.

Je­di­nje­nja ko­ja pro­iz­vo­de bilj­ke se uobi­ča­je­no de­le na pri­mar­ne me­ta­bo­li­te, ko­ji obez­be­đu­ju ener­gi­ju za ži­vot­ne funk­ci­je (še­će­ri, li­pi­di, pro­te­i­ni), i na spe­ci­ja­li­zo­va­ne me­ta­bo­li­te, ra­ni­je na­zi­va­ne i se­kun­dar­ne, ko­ji ima­ju do­mi­nant­no eko­lo­šku ulo­gu, u ve­zi sa opra­ši­va­njem i od­bra­nom od bi­ljo­je­da i pa­to­ge­na.

Spe­ci­ja­li­zo­va­ni me­ta­bo­li­ti ob­u­hva­ta­ju ra­zno­vr­sne gru­pe je­di­nje­nja: al­ka­lo­i­de, fla­vo­no­i­de, ter­pe­no­i­de, fe­nol­ne ki­se­li­ne. Me­đu nji­ma jed­nu po­seb­nu gru­pu či­ne is­par­lji­va or­gan­ska je­di­nje­nja ko­ja sa­či­nja­va­ju ka­rak­te­ri­sti­čan mi­ris šum­ske za­jed­ni­ce i unu­tar nje oba­vlja­ju broj­ne funk­ci­je: re­gu­li­šu adap­ta­ci­ju na to­plot­ni stres, UV zra­če­nje i su­šu, či­ne he­mij­sku od­bra­nu od pa­to­ge­na, pri­vla­če in­sek­te opra­ši­va­če i pre­da­to­re bi­ljo­je­da, pa čak i omo­gu­ća­va­ju he­mij­sku sig­na­li­za­ci­ju iz­me­đu bi­lja­ka.

Na­uč­ni ra­do­vi su de­ce­ni­ja­ma una­zad uka­zi­va­li na to da je­di­nje­nja ko­ja oslo­ba­đa­ju bilj­ke na­pad­nu­te her­bi­vo­ra­ma iza­zi­va­ju kod su­sed­nih sta­ba­la pro­me­ne zna­čaj­ne za od­bra­nu, su­ge­ri­šu­ći na po­sto­ja­nje ko­mu­ni­ka­ci­je iz­me­đu bi­lja­ka (fe­no­men „dr­ve­ća ko­je pri­ča”).

No­vi­ja is­tra­ži­va­nja po­tvr­đu­ju da bilj­ke mo­gu da ša­lju i pri­ma­ju in­for­ma­ci­je u ob­li­ku is­par­lji­vih or­gan­skih je­di­nje­nja, bu­du­ći da sme­še je­di­nje­nja ko­je bilj­ke oslo­ba­đa­ju re­flek­tu­ju nji­ho­vo fi­zi­o­lo­ško sta­nje. Ove in­for­ma­ci­je pre­no­se se ka­ko iz­nad ze­mlje ta­ko i is­pod ze­mlje, mre­žom ta­ko­zva­nih mi­ko­ri­za, is­par­lji­vih je­di­nje­nja i he­mij­skih iz­lu­če­vi­na ko­je se oslo­ba­đa­ju u ri­zos­fe­ru (sloj ze­mlji­šta ko­ji okru­žu­je ko­ren bilj­ke).

Svr­ha ove so­fi­sti­ci­ra­ne ko­mu­ni­ka­ci­je je da ne­na­pad­nu­ta sta­bla po­ve­ća­ju pro­duk­ci­ju od­bram­be­nih je­di­nje­nja i ta­ko do­pri­ne­su ve­ćoj ot­por­no­sti ce­le za­jed­ni­ce.

Mi­ri­si šu­me za­pra­vo su va­žan či­ni­lac u šum­skoj mi­kro­kli­mi.

Ulo­ga is­par­lji­vih or­gan­skih je­di­nje­nja se ne za­vr­ša­va na ni­vou bilj­ke ili šum­ske za­jed­ni­ce: nji­hov uti­caj do­se­že do at­mos­fer­skih pro­ce­sa i uti­ca­ja na lo­kal­nu kli­mu.

Mi­ri­si šu­me nam mo­gu po­mo­ći u nji­ho­vom upra­vlja­nju i oču­va­nju na­še oko­li­ne. Po­zna­va­nje pri­ro­de i di­na­mi­ke emi­si­ja is­par­lji­vih or­gan­skih je­di­nje­nja mo­že bi­ti dra­go­ce­ni alat u upra­vlja­nju šu­ma­ma.

Pre sve­ga, raz­u­me­va­nje he­mij­skih pro­fi­la raz­li­či­tih vr­sta omo­gu­ća­va pro­ce­nu ot­por­no­sti šu­ma na to­plot­ne ta­la­se, pred­vi­đa­nje ri­zi­ka od po­ža­ra, pra­vi­lan iz­bor vr­sta s ci­ljem sma­nje­nja in­ter­ak­ci­ja sa ur­ba­nim za­ga­đe­njem azot­nim ok­si­di­ma, bo­lje pla­ni­ra­nje za­sa­da u skla­du sa oče­ki­va­nim kli­mat­skim pro­me­na­ma…

Po­zna­to je da kli­mat­ske pro­me­ne, kao i pro­me­ne na­me­ne ze­mlji­šta uslo­vlja­va­ju i pro­me­ne u šum­skim eko-si­ste­mi­ma, pre sve­ga u ras­pro­stra­nje­nju, vi­tal­no­sti, di­ver­zi­te­tu i broj­no­sti šu­ma na na­šem pod­ruč­ju.  

A de­talj­no po­zna­va­nje eko-fi­zi­o­lo­ških ka­rak­te­ri­sti­ka i he­mij­skog pro­fi­la šum­skih vr­sta i za­jed­ni­ca omo­gu­ća­va efi­ka­sni­je oču­va­nje bi­o­di­ver­zi­te­ta (vr­sta, za­jed­ni­ca, eko-si­ste­ma), što zna­či i oču­va­nje he­mij­skog di­ver­zi­te­ta i je­din­stve­nog he­mij­skog pro­fi­la šu­ma ko­ji do­pri­no­si mi­kro­kli­mi i sta­bil­no­sti eko-si­ste­ma.

Ta­ko­đe, do­pri­no­si bo­ljoj pro­ce­ni ri­zi­ka od va­tre jer in­for­ma­ci­je o sa­dr­ža­ju iz­ra­zi­to za­pa­lji­vih is­par­lji­vih je­di­nje­nja i nji­ho­vim emi­si­ja­ma mo­gu po­bolj­ša­ti mo­de­lo­va­nje ri­zi­ka od šum­skih po­ža­ra.

Fin­ska pla­va iz­ma­gli­ca

U bo­re­al­nim šu­ma­ma Fin­ske to­kom le­ta emi­tu­ju se ve­li­ke ko­li­či­ne mo­no­ter­pe­na. Ovi mo­le­ku­li ula­ze u re­ak­ci­je sa ozo­nom i dru­gim ok­si­dan­si­ma, for­mi­ra­ju­ći se­kun­dar­ne or­gan­ske aero­so­le. Te sit­ne če­sti­ce ras­pr­šu­ju sun­če­vu sve­tlost i do­pri­no­se vi­zu­el­nom fe­no­me­nu po­zna­tom kao pla­va iz­ma­gli­ca, ko­ja da­je šum­skim pla­nin­skim pre­de­li­ma ka­rak­te­ri­sti­čan pla­vi­ča­sti ton.

Dru­gim re­či­ma, mi­ri­si šu­me ko­je ose­ća­mo funk­ci­o­ni­šu i kao pri­rod­na kli­ma­ti­za­ci­ja eko-si­ste­ma. Ove če­sti­ce ta­ko­đe po­sta­ju je­zgra za kon­den­za­ci­ju vo­de­ne pa­re, što uti­če na stva­ra­nje obla­ka i lo­kal­ne kli­mat­ske uslo­ve.