Geni imaju znatno veću ulogu u dužini života nego što se do sad mislilo

Iako su nam decenijama govorili da su ishrana i vežbanje ključ dugovečnosti, nova studija sugeriše da „genetski loto” ipak drži glavnu reč. Istraživanje sprovedeno na uzorku od preko 500.000 pojedinaca otkriva da specifične varijacije u DNK određuju naš biološki sat daleko preciznije nego što smo pretpostavljali.

Prekretnica u nauci o starenju

Donedavno se verovalo da geni utiču na dužinu života sa svega 15 do 25 odsto. Međutim, korišćenjem naprednih algoritama veštačke inteligencije za analizu genoma, naučnici su identifikovali „čvorišta dugovečnosti”, grupe gena zadužene za popravku DNK i metabolizam ćelija koji mogu produžiti život i do dve decenije.

„Mi ne govorimo samo o izbegavanju bolesti", objašnjava za strane medije dr Erik Lander, jedan od vodećih genetičara uključenih u analizu podataka.

Prema njegovim rečima ovde se radi o unutrašnjem mehanizmu otpornosti. Pojedinci sa ovim genetskim profilom mogu se izložiti faktorima rizika, poput lošije ishrane, a da njihovo telo i dalje efikasno neutrališe oštećenja na ćelijskom nivou. Ovaj naučnik navoid i da su geni kao nacrt za zgradu- ako je nacrt vrhunski, zgrada će stajati dugo. Ali, dodaje ne smemo zaboraviti epigenetiku, a to je način na koji naše okruženje 'uključuje' ili 'isključuje' te gene.

Ovo otkriće otvara vrata ka personalizovanoj medicini. Umesto generičkih saveta „jedite manje masti”, lekari bi uskoro mogli da predviđaju rizike na osnovu specifičnih genskih markera i prepisuju terapije koje direktno pospešuju prirodne mehanizme podmlađivanja tela.