Zakon o simbolima i politička kriza u Podgorici: Knežević traži izbore i ostavku gradonačelnika

Poslanici Demokratske narodne partije podneli su Skupštini Crne Gore predlog dopuna Zakona o državnim simbolima i državljanstvu, kojim se u pravni sistem uvodi pojam „narodne istorijske zastave“. Kako je saopštio predsednik te stranke Milan Knežević, reč je o dopunama, a ne izmenama zakona, te se postojeća državna zastava ne dovodi u pitanje.

Prema predloženom rešenju, u zakonu se uvodi novo poglavlje pod nazivom „narodna istorijska zastava“, pri čemu se u članu 28a precizira da je reč o trobojci – crvenoj, plavoj i beloj zastavi sa jednakim i položenim poljima. Knežević je naglasio da se time ne dira u status zvanične državne zastave, već da se zakonski prepoznaje istorijski simbol koji ima duboko ukorenjeno mesto u narodnoj tradiciji.

Prema predlogu DNP-a, narodna istorijska zastava mogla bi da bude istaknuta na zgradama Skupštine i predsednika države, kao i povodom Dana državnosti, dana žalosti, svečanih prijema i drugih zvaničnih događaja. Knežević je poručio da je reč o ispunjenju ranije datog obećanja i pokušaju da se kroz zakonsku formu uredi pitanje koje je dugo prisutno u javnom prostoru.

Istovremeno, lider DNP-a oštro je komentarisao političku situaciju u Podgorici nakon što je ta stranka uskratila podršku aktuelnom gradonačelniku Saši Mujoviću. Knežević je istakao da je tim činom prestala da postoji vladajuća većina u Skupštini Glavnog grada i ocenio da je jedini logičan i odgovoran potez podnošenje ostavke i raspisivanje vanrednih izbora.

„Vreme je da se prihvati činjenično stanje. Podgorica nema gradonačelnika sa većinom i jedini korektan put su izbori, kako bismo videli ko zaista ima poverenje građana“, rekao je Knežević, dodajući da bi eventualno formiranje nove većine uz podršku Demokratske partije socijalista značilo jasno političko svrstavanje, koje bi imalo posledice i po odnose u drugim lokalnim samoupravama.

On je naglasio da je prošlo više dana od uskraćivanja podrške i da, uprkos tome, pojedini politički akteri i dalje izbegavaju da konstatuju realno stanje. „Pozivam bivšeg gradonačelnika da se zahvali građanima na onome što nije uradio i da idemo na izbore. Tamo ćemo videti ko ima veću podršku – on ili mi koji smo mu uskratili poverenje“, poručio je predsednik DNP-a.

Govoreći o odnosima unutar koalicije „Za budućnost Crne Gore“, Knežević je potvrdio da je imao kratku komunikaciju sa predsednikom Skupštine i liderom Nove srpske demokratije, Andrijom Mandićem, ali da nije bilo razgovora o budućnosti koalicije. Prema njegovim rečima, odluke o daljim koracima moraju doneti nadležni stranački organi, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena.

U okviru istog političkog procesa, Knežević je podneo i ostavku na funkciju zamenika predsednika Anketnog odbora Skupštine Crne Gore, koji se bavi prikupljanjem informacija o postupanju državnih organa u slučajevima ubistava od uvođenja višestranačja, kao i o fizičkim napadima i pretnjama novinarima i drugim građanima.

U dopisu predsedniku Skupštine, Knežević je podsetio da je DNP još 9. januara doneo odluku da uskrati podršku Vladi, čime je prestao da bude deo parlamentarne većine. „Imajući u vidu da sam na ovu funkciju predložen kao predstavnik parlamentarne većine, smatram da je moja ostavka odgovorna, moralna i logična“, naveo je on, dodajući da je želeo da lično preuzme odgovornost, umesto da ta činjenica bude konstatovana od strane drugih.

Ovim potezima, Demokratska narodna partija nastavlja da svoje političke odluke povezuje sa širim institucionalnim i državnim pitanjima, od simboličke ravni državnih obeležja do konkretnih političkih odnosa na lokalnom i državnom nivou.