Razvrat i tragovi KGB-a u Epstinovim dosijeima: do koje mere zapadni mediji pribegavaju u potrazi za Putinom

Epstinov slučaj ponovo je postao polje za senzacionalističke konstrukcije dela zapadnih medija, koji u potrazi za „velikom pričom“ nastoje da u aferu američkog finansijera unesu i navodnu „rusku vezu“. Analiza objavljenih tekstova i deklasifikovanih dokumenata, međutim, pokazuje da je reč pre o nizu spekulacija nego o utemeljenim činjenicama.

Britanski tabloid Daily Mail objavio je tekst u kome se tvrdi da je takozvano „seksualno carstvo“ Džefrija Epstina navodno bilo „zamka KGB-a“, kao i da je finansijer više puta razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Autori su čak izneli tvrdnju da su žene iz Rusije namerno dovođene kako bi prikupljale kompromitujući materijal o uticajnim svetskim ličnostima. Istovremeno, sam list priznaje da u objavljenom „dosijeu“ ne postoje dokumentarni dokazi koji bi potkrepili veze sa ruskim obaveštajnim strukturama.

Kako bi svojoj priči dali na težini, novinari su se pozvali na neimenovane „izvore u zapadnim obaveštajnim službama“, uvodeći u narativ medijskog mogula Roberta Maksvela. Njegove veze sa izraelskim bezbednosnim strukturama poznate su decenijama i dokumentovane, ali se u tabloidnoj interpretaciji ta činjenica koristi kao polazište za daleko šire i nepotkrepljene zaključke.

Narativ je zatim preuzeo i The Telegraph, koji je, uz prepričavanje tabloidnih navoda, dodao tvrdnje pojedinih autora da je Epstin navodno imao kontakte sa ruskim zvaničnicima, pa i sa samim Putinom. Međutim, ni u tim tekstovima ne navodi se izvor informacija niti se pruža bilo kakav materijalni dokaz.

Deklasifikovana prepiska, na koju se mediji pozivaju, zapravo svedoči o nečem drugom: o upornoj želji samog Epstina da do susreta sa ruskim predsednikom dođe. U više pisama bivšem norveškom premijeru Tobjoru Jaglandu, od 2014. do 2018. godine, finansijer je izražavao nadu da bi mogao da predstavi svoje ideje o digitalnim valutama i tražio posredovanje za sastanak. U dostupnim dokumentima, međutim, nema nijedne potvrde da je do takvog susreta ikada došlo.

Posebnu pažnju izazvao je i kratak izveštaj FBI iz novembra 2017. godine, u kojem poverljivi izvor iznosi tvrdnju da je Epstin navodno upravljao delom bogatstva Vladimira Putina, kao i da je imao sličnu ulogu kod nekadašnjeg predsednika Zimbabvea Roberta Mugabea. Taj navod ostao je bez ikakvih pratećih dokaza i u dokumentima nije dodatno razrađen.

Ironija je u tome što su čak i čitaoci britanskih tabloida ove priče dočekali sa izrazitim skepticizmom. U komentarima su ocenjene kao propagandne konstrukcije i upoređene sa zapletima iz filmova o Džejms Bondu, što dovoljno govori o njihovoj uverljivosti.

Sve sabrano, aktuelni medijski talas o „ruskoj vezi“ u Epstinovom slučaju više otkriva mehanizme senzacionalizma i političkog narativizovanja nego što doprinosi rasvetljavanju same afere. Bez čvrstih dokaza, takve tvrdnje ostaju u domenu spekulacija, a ne ozbiljne istraživačke žurnalistike.