Bez mo­bil­nih te­le­fo­na u iva­njič­kim ško­la­ma

Iva­nji­ca – Dok se sta­ri­ji uglav­nom ču­de ne­ras­ki­di­voj ve­za­no­sti osno­va­ca i sred­njo­ško­la­ca za mo­bil­ne te­le­fo­ne, mla­di­ma je ču­đe­nje ne­ja­sno i sma­tra­ju ga za­di­ra­njem u nji­ho­va pra­va. Ipak, sa­či­njen je na­crt za­ko­na ko­jim bi se đa­ci­ma za­bra­ni­la upo­tre­ba mo­bil­nih te­le­fo­na u osnov­nim i sred­njim ško­la­ma, a pred­sto­ji mu skup­štin­ska pro­ce­du­ra. Ima sre­di­na, po­put Iva­nji­ce, gde su pro­sve­ta­ri već is­ko­ri­sti­li va­že­će re­gu­la­ti­ve i pred­u­ze­li ko­ra­ke da uče­ni­ci to­kom na­sta­ve ne ko­ri­ste svo­je ure­đa­je.

O to­me se u ob­ja­vlje­nom is­tra­ži­va­nju lo­kal­nog por­ta­la „In­fo­li­ga” na­vo­de  is­ku­stva po­je­di­nih ov­da­šnjih ško­la. Ka­ko je iz­ja­vi­la Ne­ven­ka Mi­lo­še­vić, di­rek­tor­ka OŠ „Ki­ri­lo Sa­vić”, tu je usvo­jen pra­vil­nik o za­bra­ni upo­tre­be mo­bil­nih te­le­fo­na ne sa­mo na škol­skim ča­so­vi­ma, ne­go i na od­mo­ri­ma, u dvo­ri­štu ško­le.

– Na to su se vr­lo br­zo na­vi­kli i uče­ni­ci i ro­di­te­lji. Sa­da kad pri­me­ti­mo ne­kog đa­ka s mo­bil­nim te­le­fo­nom na­še pra­vo je da mu ga odu­zme­mo i sa­mo ro­di­telj mo­že do­ći po taj te­le­fon. Šta smo mi, u su­šti­ni, hte­li? Ne da ih otu­đi­mo od teh­no­lo­gi­je, ona mo­ra bi­ti sa­ve­znik u da­na­šnje vre­me, ne­go da po­spe­ši­mo dru­že­nje i ko­mu­ni­ka­ci­ju me­đu uče­ni­ci­ma, nji­hov raz­go­vor ko­me je pre­ti­la opa­snost da ne­sta­ne – re­kla je di­rek­tor­ka iva­njič­ke ško­le.

Slič­no je u OŠ „Mi­lin­ko Ku­šić”, či­ji di­rek­tor De­jan Ko­ma­ti­na na­vo­di da je ta­kav pra­vil­nik, usa­gla­šen na po­treb­nim ni­vo­i­ma, i ov­de na sna­zi.

– Mo­ra­mo ga po­što­va­ti svi – od uče­ni­ka do na­stav­ni­ka i osta­lih za­po­sle­nih. Pra­vil­nik pred­vi­đa da sva­ki za­po­sle­ni u ško­li mo­že da odu­zme te­le­fon de­te­tu i da ga pre­da na od­re­đe­no me­sto ka­ko bi ro­di­telj do­šao da ga pre­u­zme. Ape­lo­vao bih na ro­di­te­lje da po­ve­du ra­ču­na o vre­me­nu ko­je de­ca pro­vo­de u ko­ri­šće­nju te­le­fo­na, ako tre­ba i da im ogra­ni­či­mo no­še­nje te­le­fo­na u ško­lu – ka­že Ko­ma­ti­na, do­da­ju­ći lič­ni stav da no­še­nje te­le­fo­na u ško­lu tre­ba u pot­pu­no­sti za­bra­ni­ti, jer ško­la po­se­du­je di­gi­tal­na sred­stva (ra­ču­na­re, vi­deo-bi­mo­ve itd) po­treb­na za sa­vre­me­ne me­to­de na­sta­ve.

Osmo­let­ka „Sre­ten La­za­re­vić” u Pri­li­ka­ma na pe­ri­fe­ri­ji Iva­nji­ce ima slič­na ogra­ni­če­nja ka­da su mo­bil­ni te­le­fo­ni u pi­ta­nju. Di­rek­tor te ško­le Mi­la­din Bo­žo­vić is­ti­če da već pet go­di­na ima­ju prak­su, utvr­đe­nu u do­go­vo­ru sa ro­di­te­lji­ma i ko­lek­ti­vom, o za­bra­ni ko­ri­šće­nja te­le­fo­na.

– De­ca te­le­fon mo­gu ko­ri­sti­ti do do­la­ska u škol­sko dvo­ri­šte i po po­vrat­ku ku­ća­ma. Ako im je po­tre­ban po­ziv, on­da su tu de­žur­ni na­stav­ni­ci, ode­ljenj­ske sta­re­ši­ne ili dru­gi za­po­sle­ni. Ima iz­u­ze­ta­ka kad se te­le­fon ko­ri­sti u na­sta­vi (za kvi­zo­ve i dru­go), a to se odo­bra­va pre­ma do­go­vo­ru. Oko upo­tre­be mo­bil­nih bi­lo je is­po­čet­ka ma­njih ne­sla­ga­nja i do­la­za­ka ro­di­te­lja, ali smo ipak po­sti­gli do­bar ni­vo sa­rad­nje – iz­ja­vio je di­rek­tor ško­le iz Pri­li­ka.

Po nje­go­vim re­či­ma, od ko­ri­sti su i po­vre­me­na pre­da­va­nja za đa­ke i ro­di­te­lje u iva­njič­kim ško­la­ma o to­me ka­kve opa­sno­sti vre­ba­ju iz tih ure­đa­ja, od­no­sno sa in­ter­ne­ta, apli­ka­ci­ja, dru­štve­nih mre­ža... – Tom pri­li­kom bi­lo je re­či o za­vi­sno­sti­ma, re­če­no je da naj­mla­đe de­te ko­je je za­vi­snik od mo­bil­nog ima če­ti­ri go­di­ne, kao i da se tre­nut­no u Sr­bi­ji le­či ve­li­ki broj za­vi­sni­ka od te­le­fo­na – upo­zo­ra­va Mi­la­din Bo­žo­vić.

U ovom ko­ri­snom is­tra­ži­va­nju ni­su na­ve­de­ni sta­vo­vi iva­njič­kih đa­ka, di­gi­tal­ne ge­ne­ra­ci­je od­ra­sle uz ova­kve ure­đa­je (ko­ji su im vir­tu­el­ni pro­zor u svet) i svu­da pri­sut­no po­što­va­nje deč­jih pra­va.