Sećanje na svete oce Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta

Sveti arhijerejski sabor SPC, zasedavši u Hramu Svetog Save od 13. do 17. maja 2025. godine, doneo je odluku o ustanovi jedinstvenog spomena Sabora Svetih Otaca koji su poučavali i učili se reči Božjoj i molitvi na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Za datum proslavljanja ovog zajedničkog sećanja određen je 6. februar.

Na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu decenijama se čuva molitveno sećanje na profesore i studente ovog uglednog učilišta, koji su svojim životima, duhovnim podvizima i bogoslovskim radom ostavili neizbrisiv trag u Crkvi. U znak sećanja na njih, proslava je otpočela prazničnim bdenijem u fakultetskom paraklisu Svetog Jovana Bogoslova, 5. februara, kojim je načalstvovao arhimandrit Nektarije, glavni sekretar Svetog Arhijerejskog Sinoda. Sasluživali su: protoprezviter-stavrofor dr Nenad Tupeša, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta „Sveti Vasilije Ostroški” u Foči; arhimandrit Gavrilo, nastojatelj manastira Ozren; protoprezviter prof. dr Srboljub Ubiparipović, dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu; jeromonah dr Andronik (Dunaev); protonamesnik Boriša Šanjić; arhiđakon ass. Justin Živanić, sabrat Svetoarhanelskog manastira u Kovilju; đakon docent dr Nikola Lukić.

Na sam dan praznika, po blagoslovu patrijarha srpskog Porfirija, vrhovnog pokrovitelja Bogoslovskog fakulteta, svetom liturgijom je načalstvovao vikarni episkop novobrdski Ilarion.

Sasluživali su: arhimandrit Nektarije, glavni sekretar Svetog Arhijerejskog Sinoda; arhimandrit Danilo, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije; protoprezviter-stavrofor dr Nenad Tupeša, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta „Sveti Vasilije Ostroški” u Foči; arhimandrit Gavrilo, nastojatelj manastira Ozren; protoprezviter Dejan Krstić, rektor Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija u Nišu; jeromonah dr Andronik (Dunaev), protoprezviter prof. dr Srboljub Ubiparipović, dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu; protonamesnik Boriša Šanjić; prezviter prof. dr Vladan Tatalović, prodekan za nauku Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu; protođakon prof. dr Dragan Radić; protođakon Radomir Vrućinić, rektor Bogoslovije Svetog Save u Beogradu; đakon docent dr Nikola Lukić.

Vladika Ilarion besedio o istinskoj prosveti

Preosvećena gospoda episkopi valjevski Isihije i šabački Jerotej molitveno su učestvovali u svetoj liturgiji, dodajući duhovni sjaj bogosluženju.

Nakon čitanja svetog Jevanđelja, vladika Ilarion je pozdravio vernike, čestitajući im praznik. Potsetivši na nedavno proslavljanje Svetog Save, rodonačelnika srpske prosvete, vladika je u svojoj besedi akcentovao značaj istinske prosvete, koja, kako je rekao, izvire iz božanske svetlosti i potiče od Boga. Podvukao je da ta svetlost mora biti reflektovana u životima vernika kroz dobra dela.

Vladika Ilarion je naglasio da se istinsko obrazovanje realizuje kroz otvorenost ka živom Bogu, kroz iskrenu molitvu i težnju ljudskog razuma ka večnom Logosu, tvorcu svega. U tom kontekstu, posebno je istakao da duhovni život nije moguć bez poretka, zakona i tradicije, jer, rečima vladike, „nijedna crtica zakona neće nestati”.

Iako je misterija zajednice sa Bogom neprocenjiva tajna ljubavi, vladika je poručio da se do nje dolazi isključivo kroz vernost Božjim zapovestima i duhovno vaspitanje koje Crkva pruža svojim vernicima. Govoreći o jedinstvu škole i Crkve, vladika Ilarion je podsetio na učenje Svetog Maksima Ispovednika i Prepodobnog Justina Ćelijskog, koji je govorio da je škola pretkomora srca Bogočoveka, a Crkva njegovo središte. Svetu Liturgiju je opisao kao projavu Carstva nebeskog, odnosno mesto gde se verni hrane rečju Božjom i zadobijaju život večni, poput Drveta života u raju koji je čoveku ponovo otvoren.

U nastavku besede, vladika Ilarion je govorio o značaju poslušnosti, poštovanja duhovnih starešina i pamćenja onih koji su nas rodili za Jevanđelje i propovedali nam reč Božju. Istakao je da se istinska sloboda postiže putem ispunjavanja Božjeg zakona, smirenja i truda da se duhovnim rukovoditeljima bude na radost, a ne na žalost. Kao primer je naveo monaški podvig poslušnosti i stremljenje da život svakog hrišćanina postane uteha bližnjima. Podsećajući na jevanđeljsku priču o cariniku koji se sa pokajanjem molio Bogu, vladika je istakao da je upravo smirenje put opravdanja i spasenja i da kroz pokajanu dušu prolazi Božja blagodat koja donosi nadu večnoga života.

Na kraju besede, vladika Ilarion je pozvao sabrane da se ugledaju na Svete Oce i Učitelje koji su prosijali na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, naglasivši da je, po rečima Prepodobnog Justina, jedino svetitelj istinski prosvetitelj i pravi učitelj. Vladika Ilarion je poželeo da oni budu putokaz svima koji uče i koji se uče u ovoj ustanovi, da se trude da žive svetim životom, da brzo ustaju posle padova i da istrajno hode putem vrline. Tom prilikom, vladika Ilarion je preneo i očinske pozdrave i blagoslov patrijarha srpskog Porfirija, poželevši da blagodat Božja bude sa svima sabranima, da se, pričešćujući svetim tajnama, i u ovom i u budućem veku zajedno proslavlja jedan Bog u Trojici – Otac, Sin i Sveti Duh.

Hor i dekanat u centru pažnje

Hor studenata Bogoslovskog fakulteta, pod dirigentskom palicom đakona docenta dr Vladimira Antića, doprineo je uzvišenosti bogosluženja tokom svečanosti organizovane povodom praznika.

Nakon zaamvone molitve, osvećeno je slavsko koljivo, čime je zvanični deo proslave zaokružen. Praznična atmosfera nastavljena je u duhu bratske sloge i razmene misli o značaju duhovnog nasleđa koje Fakultet s ponosom čuva i prenosi budućim generacijama bogoslova.

Dekan Fakulteta je, po završetku bogosluženja, uputio reči zahvalnosti svim prisutnima, izražavajući radost povodom obeležavanja ovog značajnog dana.

U nastavku proslave, tokom trpeze ljubavi, dekan i prodekan za nauku Fakulteta izrazili su duboku zahvalnost protoprezviteru-stavroforu prof. dr Radomiru Popoviću, koji je nedavno otišao u penziju, za njegov nemerljiv doprinos bogoslovskoj nauci i posvećeni rad sa brojnim generacijama studenata. Kao znak priznanja i zahvalnosti, profesoru Popoviću je uručena monografija objavljena u njegovu čast.

Proslava je završena u znaku odavanja priznanja vrednostima i ličnostima koje su obeležile rad Bogoslovskog fakulteta, potvrđujući time posvećenost negovanju duhovne i akademske tradicije.