Prekrajanje ZSO kao nova separatistička prevara

Zajednica srpskih opština koja bi obuhvatila samo četiri opštine na severu Kosova i Metohije, a ne svih deset lokalnih samouprava širom pokrajine sa srpskom većinom, nova je podvala koja stiže iz Prištine. Ovu ideju izneo je poslanik opozicione Demokratske partije Kosova Džavit Haliti. Samoopredeljenje i druge albanske partije za sada nisu reagovale na takav predlog, kao ni diplomatski predstavnici Kvinte, dok su ovakve vrste izmene odavno potpisanih sporazuma za Beograd, ali i Srpsku listu apsolutno neprihvatljive.

Nesumnjivo je da je glavni i najvažniji politički i nacionalni cilj albanskog ekstremiste Albina Kurtija etnički čisto Kosovo i Metohija i da od te namere neće odustati. Premijer privremenih prištinskih institucija u tehničkom mandatu, koji je uprkos lošim ekonomskim rezultatima, a zahvaljujući dijaspori, ubedljivo pobedio na izborima, nada se da neće morati da ispuni ovu obavezu iz Briselskog sporazuma preuzetu još 2013. godine. Namera mu je da promeni realnost na terenu, proterivanjem Srba i zatvaranjem srpskih institucija, pre svega na severu pokrajine. I sve to uz očekivanje da ga zbog toga niko neće pritiskati da ispuni međunarodnu obavezu – formiranje Zajednice srpskih opština.

Ranije se Priština držala tvrdnji da ZSO ne sme da ima izvršna ovlašćenja, ali nikada nisu svojim zapadnim mentorima naveli na šta su konkretno mislili. Ono što u prošlosti nije bilo upitno jeste teritorija koju obuhvata ZSO – a to je deset opština sa srpskom većinom. Sada je albanska strana pribegla drugačijoj strategiji, jer se pojavila ideja o njenom teritorijalnom sužavanju – svođenje ZSO na četiri opštine na severu. Ovaj predlog u javnosti je shvaćen i kao ispipavanje pulsa međunarodne zajednice. U diplomatskim kuloarima u Prištini se spekuliše da bi takva opcija možda mogla da završi na pregovaračkom stolu, ali tako nešto nije prihvatljivo za Beograd jer je besmisleno da se priča o onome što je već dogovoreno i što je ratifikovala skupština u Prištini.

Džavit Haliti, obrazlažući svoju ideju, rekao je da bi eventualna promena stavova o formiranju ZSO mogla da dovede do toga da se ona ograniči na četiri opštine na severu Kosova, umesto da obuhvati celu teritoriju Kosova. To bi, po njegovoj oceni, moglo da predstavlja prvo ublažavanje, dok se drugo odnosi na to da zajednica neće imati izvršna ovlašćenja.

Teritorijalno suženje inače je suprotno prvom članu Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa ili Briselskog sporazuma iz 2013. godine. Jasno je navedeno: „Postojaće Asocijacija/Zajednica opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Kosovu”. Iako se mnogi strani analitičari, kada govore o položaju i pravima Srba na Kosovu i Metohiji, često bave samo severom, Srbi su većinsko stanovništvo u deset od 38 kosovskih opština i zato je logično da tih deset, prema sporazumima iz Brisela, treba da čine ZSO. Na severu: Leposavić, Severna Mitrovica, Zvečan i Zubin Potok, a na jugu: Gračanica, Novo Brdo, Ranilug, Parteš, Klokot i Štrpce.

Nekadašnji predsednik Izvršnog veća Kosova i Metohije Zoran Anđelković za „Politiku” ocenjuje da je ZSO nulta tačka na putu normalizacije odnosa Beograda i Prištine i da bez nje nema razgovora o drugim pitanjima. Dodaje da je suština da se Beograd i Priština saglase oko nekih praktičnih pitanja koja pomažu ljudima da žive bolje i ostvaruju svoja prava, poput statusa Srpske pravoslavne crkve, kako se ne bi ponovo dogodilo da patrijarh ne može da uđe na prostor Kosova i Metohije.

„Da li će kosovski Albanci formirati ZSO jeste pitanje za milion dolara, jer su to imali priliku da urade poslednjih 13 godina. Pokušavaće na sve moguće načine da opstruiraju ovu obavezu i za mene nije iznenađenje ta priča o ZSO samo na severu, što apsolutno nije prihvatljivo. Svima u međunarodnoj zajednici treba da bude jasno da mi od toga nećemo odustati jer je to osnova da bi Srbi ostali da žive na Kosovu i Metohiji. Ne mislim da je opstrukcija formiranja ZSO vezana samo za Albina Kurtija, svima je dobro znano da je lider Samoopredeljenja protiv zajednice. To što nije formirano, vezano je za sponzore tzv. kosovske nezavisnosti i otimanje dela teritorije Srbije, a kada to kažem mislim na one koji su nas protivno međunarodnom pravu bombardovali 1999. godine i koji sada vide da rat nisu završili dok se i Beograd ne saglasi da otimanjem dela svoje teritorije i dok ne proteraju sve Srbe”, ističe Anđelković. Dodaje da ne zna šta će Kurti da uradi, jer je to, kako kaže, kod njega relativna stvar i za njega je pravo srpskog naroda samo slovo na papiru.

Halitijeva ideja je pokušaj da jedna druga politička opcija ponudi revidiranje kakve-takve ZSO, pošto je jasno da međunarodna zajednica na KiM, bar javno, ne odustaje od toga da se ona kad-tad formira. Treba, međutim, podsetiti da je Zajednica srpskih opština već definisana kroz statut koji je Evropska unija dala Prištini i naložila da podnese tzv. kosovskom ustavnom sudu kako bi se počelo sa formiranjem ZSO. Shodno tome, nije realna ideja da se zajednici smanje predviđene nadležnosti, jer se jednostavno kosi s osnovnim idejama, a to je da većina Srba ima određeni oblik sigurnosti kroz autonomiju koju bi dao ZSO. Uz to, ZSO već ima četiri jasno definisane sfere koje su od vitalnog značaja za srpsku zajednicu. Beograd, sve i kada bi hteo, ne bi mogao da govori ni o kakvom smanjivanju značaja te zajednice u budućnosti jer ona onda ne bi imala smisla. A upravo ono što jeste ideja Prištine je da se Zajednici i njenom formiranju pristupi samo onda kada ona bude potpuno obesmišljena i kada ne bude imala stvaran značaj za Srbe na KiM.

Da će Beograd u okviru dijaloga u Briselu istrajno i snažno insistirati na konkretnim koracima za formiranje ZSO, na koju naš narod čeka gotovo 13 godina, a što je i obaveza Prištine čiji je garant sprovođenja sama EU, istakao je i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković. „Na tome ćemo nastaviti da insistiramo u okviru svake runde dijaloga, uprkos svim opstrukcijama Prištine, koja od svojih obaveza želi da pobegne”, zaključio je Petković.

A šta o svemu kažu Srbi na Kosmetu? Oni navode da Albin Kurti poslednjih meseci svesno zatvara srpske institucije kako bi nestao razlog za formiranje ZSO. Jedan od glavnih ciljeva je da jednog dana u Briselu može da kaže da nema potrebe da se formira Zajednica srpskih opština. Institucije, međutim, čine ljudi i oni su i dalje tu, što Kurtiju smeta. Nasilno zatvaranje objekata je korak koji u fizičkom smislu možda zatvara neku instituciju, ali praktično one će postojati dok god postoje ti ljudi, dok god budu primali plate za poslove koje obavljaju i imali osnovne uslove za ostanak i opstanak, uz podršku države Srbije. Zato nije slučajno što prištinski režim najavljuje navodno integrisanje školstva i zdravstva u tzv. kosovski sistem.

Kroz jednostrano zauzimanje i prekid rada ovih institucija koje funkcionišu u sistemu Republike Srbije obesmišljava se ceo proces integracija. Srbi se stavljaju u veoma loš položaj kad je reč o osnovnim uslugama na koje svaki građanin treba da ima pravo. Dakle, potrebno je obezbediti adekvatne alternative i kroz neki suštinski dogovor i pregovore Srba i Albanaca kakvi su pre nekoliko godina bili dogovoreni, što bi građanima obezbedilo pravu alternativu. To bi bio korak da se pravno urede stvari od kojih život zavisi i koje bi bile u budućnosti obuhvaćene ZSO. Anuliranjem toga i nasilnim menjanjem situacije na terenu dolazi se u lošiju pregovaračku poziciju po srpsku zajednicu kroz neki potencijalni dijalog u narednom periodu, ali i do obesmišljavanja ZSO, a upravo je to ono čega je svestan i Kurti, i što uporno pokušava da sprovede.

Mina Zirojević: Albanci ne žele da ispune ništa

Mina Zirojević, viša naučna saradnica Instituta za uporedno pravo, kaže da joj nije jasno odakle ideja Prištini da razgovara o zajednici kada je ona već dogovorena i kad je reč o srpskoj zemlji – Kosovu i Metohiji. Za naš list navodi da je sve to politička igranka kosovskih Albanaca i neka, kako kaže, moralna i etnička zavrzlama koja neće imati kraja dok jedna od dve strane ne pobedi u potpunosti.

„Kosovski Albanci jednostavno neće da urade ništa. Šta god da smo mi ponudili i neku opciju koja nama baš i ne ide naruku i koja je duboko teška da se izrekne, a kamoli da se sprovede u delo, oni su s nipodaštavanjem to odbijali. Oni očekuju da će sve biti njihovo i da jednostavno neće da pregovaraju, ili preciznije da će to da urade, ali lažno. Treba uzeti u obzir da je ugrožena srpska zemlja, gde sada žive Srbi i da su nas sveli na nekoliko opština. A sada je to razgovor gluvih gde oni sada kažu da nećemo imati ni nadležnost ni taj papir o pravima. Uporedo s tim ide i priča o ’kosovskoj pravoslavnoj crkvi’ i cilj je da preko nje dodatno uruše i unište srpska tradicija, istorija i vera jer će naše manastire proglasiti za svoje”, kaže Mina Zirojević.