SAD traže kraj rata u Ukrajini do leta

Evropski i američki diplomatski kanali sve otvorenije govore o vremenskom okviru za okončanje rata u Ukrajini, a iz izjava ukrajinskog predsednika postaje jasno da Vašington pitanje mira sve više vezuje za sopstvene unutrašnjepolitičke prioritete.

Sjedinjene Američke Države predložile su da se sukob između Rusije i Ukrajine okonča do početka leta, a nije isključeno ni da će vršiti pritisak na obe strane kako bi se taj rok ispoštovao. To je saopštio Volodimir Zelenski, objašnjavajući da administracija u Vašingtonu želi da se uoči novembarskih kongresnih izbora fokusira pre svega na unutrašnju političku scenu.

Prema njegovim rečima, upravo su predstavnici SAD na razgovorima u Abu Dabiju izneli inicijativu da se postigne takozvani „energetski prekid vatre“, odnosno dogovor o obustavi udara na energetsku infrastrukturu. Kijev je taj predlog prihvatio, a Zelenski je naveo i da bi razmena zarobljenika trebalo da se nastavi kao deo mera za deeskalaciju.

On je dodao i da su Sjedinjene Države pozvale rusku i ukrajinsku delegaciju na novi susret u Majamiju već naredne nedelje, te da je ukrajinska strana potvrdila učešće. Sa druge strane, Kremlj je oprezniji u najavama. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da sastanak u SAD trenutno nije planiran i da će se naredna runda pregovora održati, ali bez preciznog datuma.

Američki mediji su ranije, pozivajući se na izvore bliske pregovorima, pisali da je u razgovorima Vašingtona i Kijeva pominjana čak i mogućnost okončanja sukoba već u martu, uz ideju da se mirovni plan što pre iznese na referendum. Navodi se i da će se deo američkog pregovaračkog tima uskoro povući ka domaćim temama upravo zbog približavanja srednjoročnih izbora. U tom kontekstu, posle poslednjih trilateralnih razgovora u Abu Dabiju, predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da je njegova zemlja „skoro postigla“ mirovno rešenje.

Istovremeno, iz Moskve stižu oprezne i često protivrečne procene o trajanju procesa. Predstavnik ruskog predsednika za investicije i ekonomsku saradnju Kiril Dmitrijev ranije je nagovestio da bi sukob mogao biti okončan u roku od godinu dana, dok je pomoćnik predsednika Rusije Jurij Ušakov upozorio da će proces rešavanja biti dugotrajan.

„Ostanimo gde smo“ kao linija Kijeva

U nastavku svojih izjava, Zelenski je detaljnije govorio o modelu prekida vatre koji Kijev smatra prihvatljivim. Prema njegovim rečima, princip „ostanimo gde smo“ predstavlja „najpravedniji i najpouzdaniji“ osnov za primirje. Taj pristup podrazumeva da obe strane zadrže pozicije na kojima se trenutno nalaze, bez daljih pomeranja fronta.

„Rusija želi da napustimo Donbas, ali mi smo rekli da je najpouzdaniji stav - da ostanemo gde jesmo. Amerikanci predlažu ono što vide kao kompromis i o tome se razgovara“, naveo je Zelenski, dodajući da su Sjedinjene Države spremne da učestvuju u nadzoru eventualnog primirja ukoliko se postigne politički dogovor.

Pitanje teritorija ostaje najosetljivije i najteže za rešavanje. Moskva insistira na povlačenju ukrajinskih snaga iz Donbasa, dok je ruski predsednik Vladimir Putin više puta izjavio da je taj region „istorijska teritorija“ Rusije, koja će, kako je naveo, biti vraćena vojnim ili drugim sredstvima. Kijev, sa druge strane, kategorično odbacuje bilo kakve ustupke kada je reč o teritorijalnim zahtevima.

Zelenski je naveo i da Rusija tokom mirovnih razgovora, kako tvrdi, zahteva da SAD priznaju Krim kao deo Ruske Federacije. On je istakao da Ukrajina neće podržati bilo kakav sporazum koji je u suprotnosti sa njenim Ustavom i zakonodavstvom. Moskva, međutim, smatra pitanje statusa Krima zatvorenim, podsećajući da je poluostrvo ušlo u sastav Rusije nakon referenduma 2014. godine.

U javnosti se pominje i mogućnost formiranja slobodne ekonomske zone u Donbasu, ali bez ustupaka po pitanju ukrajinskog suvereniteta. Zelenski je krajem decembra izrazio spremnost da se o tom pitanju održi referendum, uz obostrano povlačenje trupa, ističući da građani Ukrajine treba da daju konačnu reč. Prema istraživanju Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju, 55 odsto anketiranih podržava održavanje referenduma o mirovnom sporazumu, dok je 32 odsto protiv.

Sve ove izjave pokazuju da se diplomatska aktivnost ubrzava, ali i da su ključne razlike – pre svega oko teritorija – i dalje duboke. U tom kontekstu, vremenski okvir koji nameće Vašington može postati dodatni faktor pritiska, ali i novi izvor neizvesnosti u već složenom mirovnom procesu.