Hiphop – Made in China

U poslednje vreme svedoci smo pravog ekonomskog „buma” kad je u pitanju najmnogoljudnija zemlja sveta. Ipak, malo je poznato da je i kineska muzička scena u poslednje vreme doživela ekspanziju koja je prevazišla sva očekivanja stručnjaka u ovoj oblasti. Poslednji u nizu dobrih vesti otvaranja Kine u domenu popularne muzike jeste i podatak da je hiphop, naročito među mlađom populacijom, postao jedan od najpopularnijih muzičkih pravaca. Ovom trendu doprineli su brojni autori koji su se odvažili i počeli da u pesme intenzivnije pretaču socijalne i ostale probleme koji muče mlade generacije. Ipak, brojne prepreke sa kojima se suočavaju mladi autori (namerna medijska „nezainteresovanost”, cenzura, tihi bojkot engleskog jezika...) i dalje stoje kao jedna od glavnih kočnica kako bi ova, nova, kineska „robna marka” doživela planetarnu popularnost.

Veliki pomak dogodio se kad su popularni sastavi i pojedinci počeli da „bacaju rime” na maternjem jeziku i time pridobili široki dijapazon ljubitelja ove vrste muzike. Dok su velike svetske zvezde poput Eminema ili Kju-Tipa na Dalekom istoku bile popularne još tokom devedesetih godina, u tekućoj deceniji domaći sastavi poput „Jin-canga” doživljavaju uspeh o kakvom su samo mogli da sanjaju. Takođe, na desetine hiphop klubova svake godine „nikne” u Pekingu i drugim višemilionskim gradovima. O ovom muzičko-sociološkom fenomenu pišu mnogi ugledni magazini, ali i dnevni listovi poput „Njujork tajmsa”. Mnogi od dovitljivih umetnika svoju šansu nalaze i u, uslovno rečeno, primenjenoj muzici, snimajući reklame za velike strane, ali i domaće kompanije.