Vestern na kraju sveta

Iz odnosa divljaka i kulturne žene, kako je to nekada pripovedao Džon Ford u filmu „Moja draga Klementina”, sintetiše se američka nacija. U filmu „Australija” Baza Lurmana, nacija se takođe kali iz erotske veze divljeg čoveka od akcije i plavokose dame, s tim što nekultivisana nedođija nije Divlji zapad već severna Australija, a plavuša nije dama sa američkog Istoka, već bogata Engleskinja koja se u australijskoj divljini inicijalno obrela kako bi muža otrgla od ljubavnice.

Lurmanov film je, dakle, pravi „državotvorni film” – venčanje divljine iz „Krokodila Dendija” sa engleskom civilizacijom, uz usvajanje malog Aboridžina. Međutim, australijska nacija ne nastaje iz grča emancipacije ili potpune osvešćenosti njenih stanovnika, već iz vernosti britanskoj kruni i vojsci.

Dve trećine filma funkcioniše kao čist vestern čije je gradivo odavno dobro utvrđeno, da bi u poslednjoj trećini radnja krenula sasvim drugim tokom, sa završnicom pravog ratnog filma (japansko bombardovanje Darvina). Otuda se gledaoci sa pravom pitaju da li ovaj film zaista zaslužuje epitet epskog spektakla sa tendencijom da postane klasik.

Odgovor je, nažalost, negativan jer i trajanje od dva sata i 45 minuta nije opravdano sadržajem koji se u filmu nalazi, problemi sa držanjem tempa su veliki, pojedini delovi deluju kao da su na silu ubačeni iz kakvog drugog filma, bez čiste vizije i nimalo na tragu početne namere da ovo treba da bude starinska, konzervativna epopeja. Uz to, reditelj Baz Lurman („Zabranjeni koraci”, „Romeo i Julija”, „Mulen ruž”...), iako forsira vestern, nimalo ne pokazuje hrabrost jednog Džona Forda kojem se očigledno divi. Zazire od prirode i pejzaža nestvarne lepote da bi sigurno utočište pronašao u kompjuterskoj grafici. Doduše, ukoliko se setimo da ovaj manirista, specijalizovan za visokostilizovane i artificijelne filmove, u karijeri gotovo da nije snimio kadar van studija, onda ne čudi i njegovo nesnalaženje u eksterijerima.(/slika2)

„Australija” je , dakle, od one vrste filmova koji su lepi za oko ali problematični u formi i sadržini. Odnosi među likovima su nepotrebno zakomplikovani, ep nema validnog epskog junaka, jer je Drover Hjua Džekmana poput kakvog manekena iz divljine, većina scena je toliko stilizovana da se opasno bliže karikaturi, nije se mnogo polagalo ni na istorijsku tačnost...

Svetla tačka bez sumnje je Nikol Kidman koja svoj lik – ledi Saru Ešli, koja svoj udobni život u civilizovanoj Engleskoj menja australijskom divljinom, menjajući tako i sebe, sigurno do kraja vodi sa finim notama i herojstva i komike. „Australija” će se sigurno pamtiti po njoj.