Rusija – Srbija: sve je pred nama

Ovih dana često mi postavljaju pitanje: kakvi su planovi rusko-srpske saradnje za 2009. godinu? Takvi planovi postoje i zasnovani su na rezultatima iz prethodne godine koja predstavlja bitnu etapu u bilateralnim odnosima.

Prethodnu godinu obeležilo je potpisivanje značajnog aranžmana energetskih sporazuma koji pruža materijalni preduslov za suštinsko napredovanje u svim sferama odnosa naših zemalja. Moram da istaknem da u uslovima svetske finansijske krize, kada države smanjuju investicione projekte, redukuju proizvodnju i broj radnih mesta, Rusija ulaže finansijska sredstva u srpsku privredu i na taj način je stimuliše.

U čemu je prednost realizacije energetskog aranžmana? Rusija na Balkanu stiče pouzdanog partnera sa kojim će zajednički ostvarivati profit od eksploatacije modernizovanih preduzeća NIS-a, kao i gasovoda „Južni tok” i podzemnog skladišta „Banatski Dvor”, što će omogućiti da se izbegne gasna kriza, poput one koja je bila u prvoj polovini ovog meseca. Štaviše, koristeći odgovarajuću tehnološku bazu i resurse, Rusija je u mogućnosti da unapređuje jedinstven industrijski i energetski potencijal na Balkanu, što će se pozitivno odraziti na tempo privrednog rasta u Srbiji. Pri tom, mi vidimo širenje naše saradnje kao proces koji je potpuno u skladu sa težnjama Beograda ka evropskim integracijama. Zahvaljujući ovakvom partnerstvu Srbija postaje značajan energetski faktor regionalnih i evropskih razmera, jedan od centara proizvodnje energetskih resursa, njihovog tranzita, kao i skladištenja.

Zajednički interesi Rusije, Srbije i EU u sferi energetske bezbednosti pružaju dodatne mogućnosti za modernizaciju srpskog privrednog potencijala. Na dnevnom redu je realizacija visokotehnološkog projekta modernizacije hidroelektrane „Đerdap jedan”, kao i drugi planovi za povećanje njenih proizvodnih kapaciteta. U toku su pregovori o velikim infrastrukturnim objektima, kao što je izgradnja beogradskog metroa.

U privrednoj sferi važno je ne ograničavati se projektima u okviru međuvladinih sporazuma, kao i ugovorima između velikih kompanija obeju država. Ogroman potencijal leži u uspostavljanju direktnih veza između malog i srednjeg biznisa. Takvih preduzeća je mnoštvo. Naš zadatak je da ih privučemo ka uzajamno korisnim projektima. Još jedna od mogućnosti uzajamnih poslovnih odnosa jeste saradnja među regionima dveju zemalja. Ovakvi odnosi se već uspostavljaju i potrebno ih je podržati.

Pojavili su se i novi instrumenti za ovakvu podršku: osim privrednih komora dveju zemalja značajnu ulogu imaju i nedavno osnovani Rusko-srpski poslovni savet i Rusko-srpski biznis dijalog, uz učešće velikih nacionalnih subjekata. Njima tek predstoji da se formiraju u punoj meri, da nađu svoju poziciju u sferi bilateralne saradnje. Pozivam sve zainteresovane da se pridruže delatnosti ovih poslovnih struktura.

Važan zadatak međusobnih trgovinskih odnosa i dalje je postizanje višeg nivoa izvoza srpskih proizvoda na rusko tržište, za šta, prema našem mišljenju, postoje svi preduslovi; s tim u vezi jedan od ključnih momenata trebalo bi da bude dalja liberalizacija rusko-srpske trgovine. Danas imamo znatan broj proizvoda koji su već isključeni iz nacrta novog Protokola o izuzimanju prema Sporazumu o slobodnoj trgovini između Rusije i Srbije, čije je potpisivanje planirano za prvu polovinu 2009. godine.

Međutim, kako je tokom susreta sa predsednikom B. Tadićem, decembra prošle godine, istakao D. A. Medvedev ne treba se ograničavati samo na ekonomske veze. Treba ići dalje.

Postoje planovi za učvršćivanje odnosa između ministarstava unutrašnjih poslova. Rusija je spremna da podeli svoje iskustvo iz oblasti delovanja državnih struktura u sferi savladavanja vanrednih situacija. Postoji i interesovanje za razvoj vojnotehničke saradnje.

Ogroman potencijal za saradnju leži i u sferi društvenih odnosa. Reč je o kulturnim razmenama, saradnji obrazovnih ustanova, naučnotehničkim vezama. Naročito, ističe se podrška učenju ruskog jezika u Srbiji. Uzimajući u obzir perspektive multilateralne saradnje, interesovanje za ovaj jezik raste. Posle engleskog, ruski jezik je na drugom mestu po broju onih koji ga uče u srpskim obrazovnim ustanovama.

Rusija će i dalje ostati pristalica rešavanja kosovskog pitanja na osnovu Rezolucije SB UN 1244. Naša zemlja i danas polazi od toga da se jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova krajnje negativno odrazilo na regionalnu i međunarodnu bezbednost. Stvaranje kosovskih zaštitnih snaga predstavlja još jedan u nizu protivpravnih poteza koji krše pomenutu rezoluciju.

I kosovski presedan i problemi na Kavkazu čine pitanje potpisivanja novog dogovora o evropskoj bezbednosti suštinski važnim. Takav sporazum ne bi bio usmeren ni protiv koga i njega ne treba tumačiti kao bombu koja je podmetnuta u temelje aktuelnog evropskog poretka. Upravo suprotno: on bi trebalo da ponudi dodatne uslove za saradnju, da osigura bezbedne odnose među svim državama evropskog kontinenta.

Dakle, dnevni red saradnje Rusije i Srbije je bogat. Planova je mnogo. Ogromna je želja da se oni realizuju. Neophodni instrumenti za to postoje. Sve je pred nama.

ambasador Ruske Federacije u Beogradu