Specijalno za „Politiku”

Ukrajinskim tajnim službama umalo je pošlo za rukom da likvidiraju general-potpukovnika Vladimira Aleksejeva, zamenika šefa vojne ruske obaveštajne službe GRU. Za razliku od prethodna tri slučaja, kada je u likvidacijama generala Kirilova, Moskalika i Sarvarova korišćen eksploziv, na Aleksejeva je ispaljen ceo šaržer metaka iz pištolja „makarov”.

Po svoj prilici prvi zamenik šefa GRU ipak je imao, za razliku od trojice prethodno likvidiranih vojnih načelnika, spoljno obezbeđenje adekvatno visokoj funkciji koju obavlja. Stoga, postavljanje eksploziva pod automobil ili na vratima od ulaza kao u slučaju generala Kirilova, nije bilo izvodljivo. Ukrajinske službe rešile su po svoj prilici da zavrbuju stanara, odnosno u kompleks gde je živeo general Aleksejev infiltriraju svog agenta. Pedesetčetvorogodišnja Zinaida Srebrickaja od 2023. živela je u istom stambenom kompleksu kao i general Aleksejev. Prema nezvaničnim informacijama, Srebrickaja je navodno među stanarima kompleksa pokušala da sazna šifru za otvaranje vrata na ulazu u kome živi prvi zamenik šefa GRU.

Prema snimcima zabeleženim nadzornim kamerama, atentator je čekao na ulici pogodno vreme da uđe u ulaz generala Aleksejeva, u liftu u njega sasuo metke, mirno, i uspeo da izađe iz zgrade i da u sneg, koji je u drugoj polovini januara napadao preko pola metra, baci pištolj i prigušivač. Ubrzanim korakom krenuo je ka autobuskom stajalištu, ušao je u vozilo javnog prevoza i otišao pravo na aerodrom „Šeremetjevo”, odakle je prvim avionom odleteo u Dubai.

Kao neposrednog izvršioca ruski istražni organi i tajne službe brzo su identifikovale šezdesetšestogodišnjeg Ljubomira Korbu, rođenog u Ternopolju na zapadu Ukrajine. U rodnom gradu od 1993. upravljao je privatnom kompanijom koju 2009. godine gasi i 2013. seli se u Rusiju. Ubrzo stiče rusko državljanstvo i počinje da radi kao vozač građevinskih mašina. Njegov saučesnik, godinu dana mlađi Viktor Vasin, prema nezvaničnim informacijama, bivše je vojno lice. Završio je Kemirovsku akademiju veze i službovao je u ruskoj ratnoj mornarici. Poslednjih godina radio je kao stražar u fabrici nameštaja, imao je dugove, a na društvenim mrežama često je kritikovao rusku vlast.

Vasin je uhapšen dan nakon atentata u Moskvi, a Korba neposredno nakon sletanja u Dubai. Naredne večeri ekspresno je vraćen u Moskvu. Slično se desilo i u aprilu prošle godine kada je Turska u Rusiju ekspresno vratila Ignjata Kuzina, ubicu generala Jaroslava Moskalika. Prema tvrdnjama medija, treći član grupe Zinaida Srebrickaja, komšinica generala Aleksejeva, pobegla je u Ukrajinu. Pojedinosti nisu pojašnjene, ali iz Rusije u Ukrajinu moguće je danas pobeći prelazeći teritorije nekoliko zemalja, što ukazuje da je Srebrickaja otišla danima pre atentata.

Kako saopštavaju lekari, teško ranjeni general Aleksejev hitno je operisan i narednog dana je došao svesti, prebrodivši opasnost po život. Inače i on je poreklom iz današnje Ukrajine. Rođen je 1961. u Vinickoj oblasti. Bije ga glas da je dao veliki doprinos u stvaranju legendarne „Vagner grupe” i da je bio jedan od retkih iz ruskog vojnog vrha koji je kod njihovih pripadnika uživao veliko poštovanje. Ipak, u noći kada je počela pobuna „Vagnera” krajem juna 2023. godine, Aleksejev je u video-obraćanju osudio njihov čin i već sutradan otišao u zgradu Komande južnog vojnog okruga u Rostovu na Donu da direktno pregovara sa Jevgenijem Prigožinom. Slovi takođe za generala koji je često praktikovao inovacije i donosio odluke koje su odudarale od standardnih vojnih doktrina. Ordenom Heroja Rusije odlikovan je 2017.

To što je Zinaida Srebrickaja duže od dve godine živela u komšiluku generala Aleksejeva govori da je ova akcija pripremana dugo i temeljno, kao i da je Rusija puna ukrajinskih agenata, često običnih ljudi koji žive povučenim životom i ne privlače pažnju. Tokom boravka u ratnoj zoni od nekoliko ruskih oficira čuo sam da su ukrajinske službe na teritoriji Ruske Federacije godinama pre izbijanja rata zakopale veću količinu oružja i eksploziva i da sada upućuju atentatore na te lokacije.  

Posebno sramotan primer za ruske tajne službe, pravosudni sistem i Ministarstvo odbrane jeste slučaj Aleksandra Sučkova. On je Nataliji Vovk, oficiru Nacionalne garde Ukrajine, koja je postavila eksploziv pod automobil Darje Dugine, napravio lažne putne isprave sa kojima je ona nakon ubistva pobegla iz Rusije. Sud je poverovao Sučkovu da nije znao kakva je namera i za koga radi Vovkova i osudio ga na samo tri i po godine zatvora. Sučkovu su poverovali i u Ministarstvu odbrane i prihvatili su njegovu molbu da mu se zatvorska kazna zameni za vojnu službu. Nakon potpisanog ugovora upućen je u Brijansku oblast na granicu sa Ukrajinom. Prvom prilikom Sučkov je prebegao u Ukrajinu i o tome kako je prevario organe svoje domovine govorio za ukrajinske medije.  

Pokušaj ubistva kao povod za prekid pregovora

Indikativan je i momenat kada se atentat desio, nakon što su u Abu Dabiju prošli direktni pregovori Rusije i Ukrajine, uz posredništvo SAD. Rusku delegaciju u Abu Dabiju predvodio je admiral Igor Kostjukov, neposredno nadređeni generalu Aleksejevu u GRU-u. Stoga, ne treba da čudi što prve javno izrečene sumnje ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova govore da iza atentata stoje snage koje žele da se potpuno obustave pregovori Rusije i Ukrajine.