Ida Verona je snaga, sloboda, svetlost i sila

Nagrada „Ida Verona” me je iznenadila i obradovala. Posebno jer je tek ustanovljena i jer nosi ime po snažnoj ženi, autorki koja je pisala na više jezika i koja je kroz čitav svoj opus otvarala pitanje položaja žena u društvu i umetnosti. Jedinstvena Ida Verona bila je i pesnikinja, slikarka i književnica i žena posebne harizme i dara. Svoje drame objavljivala je pod pseudonimom pokušavajući da na bilo koji način bude vidljiva i da u jednom izrazito muškom svetu pronađe mesto za svoju umetnost.

Ovo su razlozi zbog kojih se kompozitorka Irena Popović Dragović ushićeno vratila iz Podgorice gde joj je upravo uručena novoustanovljena nagrada „Ida Verona”, priznanje koje će se u okviru  međunarodnog festivala ženskog dramskog stvaralaštva „Femisija” ubuduće dodeljivati za celokupan doprinos ženskom stvaralaštvu u teatru. Irena Popović Dragović, u kratkom razgovoru za „Politiku”, juče u ranim jutarnjim satima ovako je, pored ostalog govorila.

– Danas, u ova zla vremena, gde su dobrota i empatija devalvirane, gde je „živeti kao sav normalan svet” nepoznanica, a „baviti se” umetnošću i živeti od nje, a uz sve to i pomerati granice i ostati dosledan sebi, zapravo retkost. Pa, mogu reći i luksuz. Nagrada „Ida Verona” nije kao i sve druge, ona je za mene najposebnija zato što nosi ime žene, osobene heroine koja je je ceo svoj život posvetila borbi da žensko pismo i stvaralaštvo bude jednako vidljivo u sistemu koji licemerno tom istom stvaralaštvu daje lažni pijedestal, dok ga sa druge strane uporno manje vrednuje, plaća i poštuje. Nemojmo se zavaravati da su se vremena promenila i da su prava jednaka. Sve je samo elokventnije i transparentnije upakovano u dobar „promo” za dobijanje sredstava koje će se opet i opet utrošiti za neke druge važnije stvari, a mi ćemo opet biti okarakterisane kao nezahvalne i nezajažljive. Ida Verona je snaga, sloboda, svetlost i sila. To su i ta moja četiri postulata na kojima istrajavam i za koja se i sama borim kroz svoju umetnost i život – kaže Irena Popović Dragović.

Nagrada „Ida Verona” dodeljuje se u okviru novoustanovljenog festivala „Femisija” za doprinos ženskom dramskom stvaralaštvu. Prvo izdanje ovog festivalskog skupa ženskog dramskog stvaralaštva održano je proteklih dana u Podgorici. Dodela nagrade Ireni Popović Dragović upriličena je u Narodnoj biblioteci „Radoslav Ljumović” u Podgorici, posle programa „Muzika i glas u teatru” koji je izvela laureatkinja ovog zasluženog priznanja.

–„Ida Verona” ide u ruke sjajnoj ženi koja iza sebe ima impozantnu karijeru kao kompozitorka i rediteljka. Irena Popović Dragović je jedna od najznačajnijih i višestruko nagrađivanih kompozitorki primenjene muzike u regionu. Njena muzika decenijama oblikuje savremeni teatar ne kao prateći element, već kao ravnopravni dramski glas. Sarađivala je sa najistaknutijim rediteljima u zemlji i u Evropi, a njen opus obuhvata više od 200 pozorišnih predstava, piše u obrazloženju nagrade „Ida Verona” ustanovljene u znak sećanja na zaboravljenu pesnikinju, slikarku, dramsku autorku bokeljskog porekla. Nagrada je omaž Idi Veroni, ali i svim savremenim autorkama koje poput nje, svojom umetnošću pomeraju granice, otvaraju prostor slobode i oblikuju nove glasove ženskog stvaralaštva. Festival „Femisija” posvećen je ženama koje pišu, stvaraju, misle i pomeraju granice teatra.

Ida Verona (Braila, 1863 – Prčanj, 1925) potomak dve stare bokeljske porodice bila je autorka osobenog, snažnog dramskog „pera”. Rođena je u Rumuniji, živela i stvarala u Boki kotorskoj, a svoja dela pisala na francuskom, rumunskom, italijanskom, srpskohrvatskom jeziku. U svojim rukopisima pokretala je pitanje pozicije žene u društvu. Njen otac Frančesko Spiridon Verona bio je pomorski kapetan, a majka kontesa Amalija de Luković. Bračni par Verona živeo je u Boki kotorskoj, malom mestu Prčanj nadomak Kotora, do trenutka kada otac porodice dobija službu u Rumuniji. Mlađi brat Ide Verone, bio je poznati rumunski slikar Artur Verona. U njegovu čast u Bukureštu postoji ulica nazvana po njemu. Za razliku od Artura, o životu distancirane Ide Verone se jako malo zna. Pretpostavlja se da je deo života provela u Parizu, posle smrti svoje majke nasledila je vilu svoga dete u Boki Kotorskoj i vratila se u postojbinu svoje porodice.

Svoje pesme Ida Verona nije potpisivala svojim imenom, već crtežom leptira uz koje je navodila datum i mesto. Svoju prvu pesničku zbirku „Nekoliko poetskih cvetova” objavila je 1882. godine u Braili. Tri godine kasnije objavljena je i njena najpoznatija zbirka „Mimoza”. U vreme kada je počeo Prvi svetski rat tajanstvena Ida Verona počinje da piše i dramske tekstove. Napisala je dve drame: o Katarini Aleksandrijskoj i Jovanki Orleanki… Niko Luković, Idin ujak, svedočio je u svoje vreme da se pored književnosti bavila i slikarstvom i muzikom. Prema tvrdnjama svoga ujaka, posebno je bila spretna u slikanju cveća.