Pravoslavno gnezdo u Istri

Peroj je poznat kao vekovima staro, jedino pravoslavno selo u Istri. Mestašce na njenom desnom boku, 11 kilometara udaljeno od Pule, kilometar od mora i tri od Fažane. Prostire se na 17 kvadratnih kilometara. Prekoputa su Brioni na oko tri morske milje.

„Niti se pravoslavni otočić proširio, niti ga je katoličko more izbrisalo”, zapisao je Fran Barbalić (1878-1952), nekad austrougarski školski nadzornik, autor knjige o Peroju iz 1933. godine.

Nedavno je iz štampe izašla knjiga „Peroj – tajna broja 77” rođenog Perojca, arhimandrita Danila Ljubotine, u izdanju Udruženja Slovensko slovo. Ljubotina je diplomirao na Teološkom institutu Sv. Sergija u Parizu, poslediplomske studije započeo u Lucernu i završio u Frajburgu. Od 1984. do 2004. paroh je u Puli i Istri.

Sv. Arhijerejski Sinod postavlja ga 2004. za predstavnika SPC pri EU u Briselu. Devet godina bio je duhovnik u Hramu Sv. Save u Beogradu. Od 2014. odlukom tadašnjeg mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija postavljen je za duhovnika hrama Sv. Preobraženja u Zagrebu, i na toj dužnosti je i sada.

– Pražitelji Istre bili su Liguri, Histri i Liburni. Prema podacima nekada su tu živeli stari Grci, Latini pa Mlečani. Perojci su doseljeni 1657. godine iz Crmnice, zadnjeg dela obale Skadarskog jezera. Pretpostavljamo da su naši preci bili ratnici na strani Mletačke republike. Da ne bi Turci uništili stanovništvo, Mleci su preko galija uspeli da naše pretke prebace u Istru koja je stradala od kuge. Izvori govore da se 77 duša, izjasnili su se kao Srbi – Crnogorci, naselilo u Peroj. Ime je verovatno od grčke reči petra za kamen, kaže Danilo Ljubotina.

Mlečani ih zadužuju da osposobe pašnjake i kaleme vinograde, što je navedeno i u Perojskoj povelji iz 1657. Dobili su pomoć da kupe alatke i po jednu kravu, ovcu, vola. Vino, rakiju, meso i masline Perojci su davali Fažanima a ovi njima ribu. Školjke su bile skoro besplatne.

– U Peroju bile su dve bogomolje: crkva Sv. Stefana iz  11. veka i kapela blaženog Jeronima. Naši preci 10 godina nisu mogli mogli da služe liturgiju već su tražili dozvolu od grčkog sveštenika iz Pule. Žene su naveče skrivale svešteničku odeždu i nosile na tavan da se tajno služi liturgija. Prvih godina nisu mogli ni da sahranjuju mrtve u Peroju već na grčkom groblju u Puli. U jednim kolima su vozili pokojnika, a u drugom zemlju da ga pokriju. Bili smo pod jurisdikcijom grčke filadelfijske crkve u Veneciji dok se nije formirala Eparhija dalmatinska u Zadru, kaže Ljubotina.

U ovom pravoslavnom gnezdu slavile su se dve krsne slave Nikoljdan i Mitrovdan. Sveštenici su sve obilazili u jednom danu i svakome slavski kolač sekli u kući. Odnos crkve i meštana bio je blizak i topao. Crkva je formirala prvu školu, prvi učitelji bili su veroučitelji.

– Istrijan Mijo Mirković, pod pseudonimom Mate Balota, pred Drugi svetski rat piše kako se Istrani nisu obraćali latinskim popovima kad je u pitanju bolest ili kakva potreba već popu u Peroju… Đorđe Budimir, sveštenik kralja Aleksadra, služio je početkom 50-tih godina u Peroju a zaslužan je i za podizanje Crkve Sv. Ćirila i Metodija u Ljubljani. Ja sam došao 1984, a pre mene perojski paroh bio je Dušan Kostić iz Crne Gore. Od poznatih dolazili su J. B. Tito 1954. i srpski patrijarh German 1962, naglašava arhimandrit.

Godine 1985. katoličkoj crkvi vraća se imovina. Tada je pokrenuta i tema povratka 32 kvadrata koje je država 1946. greškom nacionalizovala SPC. Ljubotina je nudio 3.000 kvadrata zemlje za taj prostor, ali je ipak vraćen kao crkvena imovina.

O Srbima u Peroju danas, kaže:

– Iz Istre su otišli učeni ljudi. Meni je stalo da Peroj opstane kao oaza. Po poslednjem popisu u njemu živi 200 Srba i 77 Crnogoraca. Baš kao nekada, kaže Ljubotina o tajni iz naslova.

Naglašava da Perojci moraju da imaju svog sveštenika.

– Sada ima jedan ali je on paroh cele Istre. U Istri ima 22. 000 Srba, od toga u Puli 10.000. Jedna osoba ne može sve da stigne. Ljudima treba sveštenik svaki dan, u živom kontaktu. Oni moraju mesečno sat vremena da nađu za crkvu. Ako to ne učine, za manje od 10 godina neće postojati, smatra otac Danilo.

Napominje da se Istra menja iz dana iz dan, starosedeoci nestaju a priliv sa strane je ogroman.

– Muslimani u Istri imaju četiri hodže. Rusi i Ukrajinci danas pune perojsku crkvu, naših dođe desetak. A Srbi su ovde sačuvali ime 400 godina. Sve proističe iz vere – i nacija, i moral, i ponašanje. Ostalo su hibridi. Međutim, mi nemamo snage sem ako neko ne pomogne. Ljudi treba da živnu i osete da je to potreba a sve ostalo koreografija.

Danas, primećuje, nema političkih opterećenja za opstanak ali u selu nema našeg vrtića ni škole.

– Potreban je angažman vaspitača, učitelja i popa koji je neprestano s njima, na šta je davno spominjao i Fran Barbalić. Mora da se uradi dublji crkveni zahvat a tako nešto ne dešava se spontano. Sve se brzo menja, ne vidim da je na dobro. Vlasti moraju studiozno da razmotre šta teren traži od njih. I sveštenik treba da uči školu za današnje prilike. Radi toga je pastir, zaključuje Ljubotina.