Seciranje kapitalizma u alpskom sanatorijumu

Bivši američki predsednik Bil Klinton jedini je juče uspeo da zasmeje učesnike Svetskog ekonomskog foruma (SEF) u Davosu. „Drago mi je, čujem da se ruski premijer Vladimir Putin zalaže za slobodno preduzetništvo. Valjda će mu pomoći”, izgovorio je Klinton za govornicom skupa posvećenog „oblikovanju sveta posle krize” i uspeo da izazove podsmeh prisutnih, preneo je AFP sa lica mesta.

Kakve bi posledice Klintonov istup mogao imati po odnose Moskve i nove američke administracije u kojoj gospođa Klinton ima poziciju ministra inostranih poslova, za sada je teško proceniti. Jučerašnju procenu Bila Klintona u Davosu da je „ovo još dobro vreme da se živi, da treba nešto učiniti i da zemlje sveta treba da sarađuju, jer razvod nije opcija...”, američka medijska kuća Si-En-En podvela je pod „redak razgaljujući trenutak u Davosu, pogotovo što na alpskoj sceni ovog puta nema holivudskih zvezda”.

Uljudna publika Klintonovog nastupa u Davosu nije juče pokrenula temu kako je upravo za njegove vladavine u Beloj kući Volstritu bilo omogućeno da razradi pogubno razorni sistem hipotekarnih kredita koji su svet i gurnuli u današnju krizu.

„Ljudi širom sveta pitaju se danas kako je bilo moguće da smo gonjeni pohlepom i nekompetentnošću nekih dospeli u sudbonosnu krizu. Ne možemo gurnuti pod tepih našu odgovornost. Polovina planete danas mlađa je od 25 godina, zapitajmo se kakav im sve ostavljamo... To je, između ostalog, i razlog što bi Davos danas, kao i mnogo godina ranije, mogao biti istinski sanatorijum za svet, globalnu ekonomiju i društvo”, insistirao je Kluas Švab, osnivač i predsednik Svetskog ekonomskog foruma, u uvodnom izlaganju na početku Foruma u sredu.

Zadatim tempom organizatora, 2600 učesnika 65 okruglih stolova organizovanih juče u Davosu bavilo se širokim dijapazonom tema: od siline budućeg stezanja kaiša američkih potrošača, rastuće pretnje državnog protekcionizma do dalje sudbine svetske cene nafte i gasa, zatim težinom iranske ponude poboljšanja odnosa sa novom administracijom u Vašingtonu..., kao i analizom uvodnih izlaganja kineskog premijera Ven Đijabaoa i šefa ruske vlade Vladimira Putina u sredu veče.

Tmurne prognoze kursa svetske ekonomije stizale su juče jedna drugu u Davosu. Zamenik predsednika Kineske nacionalne banke Zu Min procenio je da će američki potrošači u sledeće tri do četiri godine tek početi da stežu kaiš. „Vreme neodgovornog zaduživanja Amerikanaca i filozofije života na kredit doživelo je poraz. Kina će se ubuduće radikalno okrenuti jačanju domaće potrošnje: taj trend verovatno će slediti i drugi...”, prognozirao je Zu Min.

Predstavnici EU u Davosu upozorili su Obaminu administraciju da neće sedeti skrštenih ruku ako Vašington zabrani uvoz stranih sirovina – pre svega građevinskog materijala i tehnologija – za potrebe tek usvojenog basnoslovnog plana oživljavanja privrede SAD. Indijski ministar trgovine Kamal Nat najavio je da će Nju Delhi vratiti istom merom svim državama koje budu dizale zaštitne brane na uvoz jevtinije strane robe. Neshvatljivo je da holandske lučke vlasti zaplene isporuku indijskih generičkih lekova namenjenih Brazilu, samo da bi zaštitile svoje proizvođače..., komentarisao je Nat. Udruženje vodećih svetskih izvoznika nafte OPEK zapretilo je ostatku sveta da će, ukoliko cena crnog zlata ne skoči na najmanje 60–80 dolara za barel, uskoro još dodatno zavrnuti slavine.

Uvodni govori Vladimira Putina i Ven Đijabaoa ipak su i juče bili dominantna tema u kuloarima Davosa. Na koga je mislio Vladimir Putin kada je spomenuo novu otvorenost Rusije za strane investitore? Da li je Đijabaova otvorena kritika „nezajažljive i neodgovorne trke za profitom ” svojevrsna poruka novoj američkoj administraciji?

Svetska politička i ekonomska elita u Davosu očigledno brusi nove međunarodne odnose.

Tanja Vujić