Ove godine skuplji porez na imovinu

Rok za uplatu obaveze za prvi kvartal godišnjeg poreza na imovinu za ovu godinu, za poreske obveznike: fizička lica, preduzetnike i pravna lica, ističe 18. februara. Pomeren je sa 14. februara zbog obeležavanja Dana državnosti Srbije, 15, 16. i 17. februara. Poreski obveznici treba da uplate akontaciju koja je jednaka iznosu poreza za četvrti, odnosno poslednji kvartal prošle godine. Novim rešenjem za porez organa jedinice lokalne samouprave koji poreskim obveznicima treba da bude dostavljen, ukoliko se utvrdi veći iznos obaveze nego što je plaćena akontacija, razliku je potrebno uplatiti u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Plaćanje poreza na imovinu je zakonska obaveza svih građana koji na svoje ime imaju upisanu nekretninu ili zemlju, a visina godišnjeg poreza zavisi od veličine imanja i iznosa stope poreza na imovinu koju određuje svaka lokalna samouprava u Srbiji. Svaka opština i grad određuju zone i prosečne cene kvadratnog metra, na osnovu podataka o prometu nepokretnosti. Na tu vrednost primenjuju se umanjenja, pre svega, po osnovu starosti objekta, a postoje i dodatne olakšice za starije, poljoprivredne objekte i određene vrste zemljišta, pod uslovima koje propisuje zakon.

Porez na imovinu u velikom broju srpskih gradova biće veći nego u 2025. godini, ali ta povećanja se razlikuju od grada do grada, jer lokalne samouprave same utvrđuju prosečne cene kvadratnog metra i primenjuju poreske stope na osnovu njih. Grad Beograd je već doneo odluku o povećanju poreza na imovinu za 2026. za pet do 5,45 odsto, u odnosu na prethodnu godinu. Najveći skok poreza u srpskoj prestonici, kako je ranije rekao Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine Beograda, biće na garaže, preneo je Tanjug.

Povećanja se inače zasnivaju na rastu prosečnih cena kvadrata po zonama. Kad je reč o Novom Sadu, zvanični dokumenti pokazuje da je završeno rešenje o utvrđivanju prosečnih cena kvadrata za obračun poreza za 2026, a to implicira da se porez obračunava na osnovu novih cena. Ipak, procenat povećanja nije precizno objavljen pre nego što stignu poreska rešenja. U Nišu je Gradsko veće utvrdilo da će prosečne cene kvadratnog metra za obračun poreza na imovinu porasti oko 10 odsto za 2026. Time se direktno povećava i poreska osnovica, preneo je „Glas juga”. Isti procenat povećanja važi i u Šapcu i u Prokuplju. U srcu Šumadije, u Kragujevcu su utvrđene nove cene kvadratnog metra za obračun poreza na imovinu tokom 2026. u sklopu budžetskog procesa, ali o preciznom procentu povećanja još nema objavljenih podataka. Na severu zemlje, u Somboru je utvrđena prosečna cena kvadratnog metra nepokretnosti za obračun poreza na imovinu 2026. To znači da će taksa biti veća nego prethodnih godina jer su prosečne cene kvadrata porasle u većini kategorija. Prosečna cena kvadrata stana u najopremljenijim zonama iznosi oko 118.706 dinara, što je oko šest odsto više nego ranije, pa se i poreska osnovica povećava. Prosečna cena građevinskog zemljišta porasla je za oko 15 odsto u nekim zonama, pa sve to znači da će porez biti veći u 2026. nego prethodnih godina.

Zvezdana Pisarević, poreska savetnica, podseća za „Politiku” da poreski sistem automatski zaračunava kamatu ako obveznik nije platio prvu ili bilo koju narednu ratu poreza na imovinu. Trenutna referentna kamatna stopa iznosi 5,75 procenata, što znači da je kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode 15,75 odsto na godišnjem nivou.

– Ako se poreska prijava predaje sa zakašnjenjem, onda portal Poreske uprave iskaže kolika je kamata. Mesečna kamatna stopa dobija se kao jedna dvanaestina godišnje kamatne stope, ali je najbolje uzeti poresku karticu, na kojoj je kamata automatski iskazana i uvećati iznos za plaćanje za desetak dinara, jer stanje na poreskim karticama uvek pokazuje dug na jučerašnji datum – podseća Pisarevićeva.

Pošto obveznicima još nisu uručena poreska rešenja za 2026, rate ovogodišnjeg poreza plaćaju u istom iznosu kao ratu za poslednji kvartal prošle godine.

– Kada budu stigla nova poreska rešenja, dužni su da plate razliku, ako im ove godine bude uvećan porez – dodaje Pisarevićeva. Ipak, trebalo bi podsetiti da za godišnji porez na imovinu zakonodavac je propisao kvartalne rokove plaćanja, što znači da se nepoštovanje propisanih rokova smatra neredovnim izmirivanjem obaveza pa mogu da očekuju opomene.

– Porez se plaća u visini prethodne akontacije, čime je administracija sebe zaštitila, pa kada budu urađena nova rešenja, ta razlika će se doplatiti. To je sve uređeno Zakonom o poreskom postupku – navodi Pisarevićeva.

Kamata za kašnjenje je 15,75 odsto

Prema Zakonu o porezima na imovinu, porez na imovinu se plaća tromesečno, u roku od 45 dana od početka tromesečja. Prva rata se uplaćuje do 14. februara (u ovoj godini do 17. februara), druga do 15. maja, treća do 14. avgusta, a četvrta do 14. novembra. Kamata za kašnjenje je 15,75 odsto, a osim zatezne kamate, poreski obveznici mogu da budu i prekršajno kažnjeni za neplaćanje svojih obaveza i sankcija za taj prekršaj iznosi 5.000 dinara za fizička lica. Narodna banka Srbije (NBS) objavila je da građani prvu ratu poreza na imovinu fizičkih lica za 2026. mogu da izmire bez provizije „dina” karticom na šalterima Uprave za trezor Ministarstva finansija.