Data centri širom sveta troše struju koliko i cela Velika Britanija

Data centri troše oko 1,5 odsto svetske električne energije što je ekvivalentno potrošnji cele Velike Britanije, a samo mali deo te energije odlazi direktno na veštačku inteligenciju (AI) iako njen udeo eksponencijalno raste.

Ako postoji resurs koji određuje tempo AI revolucije, to je električna energija, pa se sa sigurnošću može izneti tvrdnja da AI modeli ne žive „u oblaku” već žive na struji, navodi se u najnovijem broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u analiza „AI i globalna trka za energijom, vodom i metalima”.

Do kraja decenije, potražnja za električnom energijom u data centrima mogla bi da se udvostruči i to najviše zahvaljujući veštačkoj inteligenciji.

Globalno gledano, to povećanje još nije alarmantno, ali na nivou pojedinačnih država već izaziva ozbiljne probleme, navela je autorka analize Katarina Stančić.

U Irskoj, data centri troše više od petine ukupne električne energije, dok u američkoj državi Virdžiniji zauzimaju gotovo četvrtinu mrežnog kapaciteta.

Takva koncentracija potrošnje remeti planove za druge sektore, povećava cene struje i otvara politička pitanja o tome ko ima prednost u pristupu energiji.

Za razliku od tradicionalne industrije, koja se razvijala decenijama, digitalna infrastruktura se gradi brzo ponekad u roku od svega nekoliko meseci.

Zbog toga je njen uticaj na energetske mreže i resurse momentalan i snažan.

Singapur je, zbog ogromne količine cloud i AI infrastrukture skoncentrisane na malom prostoru, još 2019. morao da uvede moratorijum na nove data centre, jer je digitalni rast počeo da ugrožava energetsku stabilnost i ekološku održivost, dok su 2022. godine vlasti u Dablinu zamrzle sve projekte vezane za AI, osim onih koji mogu sami da proizvode struju.

Sve to pokazuje da pitanje veštačke inteligencije postaje sve više i pitanje energetske bezbednosti. Veštačka inteligencija je novi „industrijski potrošač” sa kapacitetom da menja čitave energetske bilanse zemalja, ali energija je samo polovina priče.

Da bi ti sistemi mogli da rade, moraju se hladiti, a to zahteva ogromne količine vode. Milioni litara dnevno cirkulišu kroz rashladne sisteme koji sprečavaju pregrevanje servera.

Prema dostupnim podacima, dve trećine novih data centara u SAD izgrađeno je u oblastima sa izraženim nestašicama vode, poput Arizone i Nevade, što je već izazvalo sukobe između tehnoloških kompanija i lokalnih zajednica.

Slične debate vode se i u Španiji, Singapuru i Irskoj, pa pitanje lokacije postaje jednako važno kao i tehnologija.

Kako potrošnja energije veštačke inteligencije raste, najveće tehnološke kompanije - Majkrosoft, Amazon, Gugl i Meta postaju globalni energetski akteri. Ove firme su danas među najvećim korporativnim kupcima električne energije na svetu.

Kompanije su samo u poslednjih nekoliko godina potpisale ugovore vredne više milijardi dolara za direktnu kupovinu energije iz solarnih i vetroelektrana, često u razmerama koje nadmašuju državne elektroprivrede srednje veličine.

Njihove odluke o tome gde će izgraditi novi data centar danas određuju i gde će niknuti nova elektrana.

U pojedinim slučajevima, visokotehnološke kompanije ne kupuju energiju već je same proizvode.

Majkrosoft istražuje mogućnost korišćenja malih modularnih nuklearnih reaktora, pa čak i kupovinu ugašenih elektrana poput Three Mile Island u Pensilvaniji.

Gugl ulaže u naprednu geotermalnu energiju, dok Amazon eksperimentiše sa vodonikom kao alternativom dizel-generatorima za rezervno napajanje servera.

Drugim rečima, IT sektor, koji je nekada bio sinonim za „čistu” digitalnu ekonomiju, sada postaje jedan od ključnih igrača u realnom energetskom sistemu.

Paradoksalno, ova trka za energijom daje dvostruki efekat.

S jedne strane, kapital koji ove korporacije usmeravaju u obnovljive izvore ubrzava energetsku tranziciju.

U zemljama poput Danske, Švedske i Holandije, upravo su tehnološke kompanije postale glavni kupci zelene energije, podstičući razvoj vetroparkova i solarnih farmi, koji ne bi bili finansijski isplativi bez njihovog učešća.

S druge strane, potražnja koju AI generiše može da učvrsti zavisnost od fosilnih goriva, naročito u zemljama gde su mreže i dalje dominantno zasnovane na prirodnom gasu.

U Sjedinjenim Državama, gde se nalazi više od 40 odsto svetskih data centara, veliki deo te energije i dalje dolazi iz gasnih elektrana, pa rast AI infrastrukture paradoksalno znači i rast emisija ugljen-dioksida.

Ukratko, AI može i ubrzati i usporiti zelenu tranziciju, zavisno od toga gde i kako se napaja, prenosi Tanjug.