Kad državnik pojede „studentski" sendvič

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na dugačak spisak počinjenih nedela u nedelju ujutro dodao je još jedno kolosalno – pojeo je sendvič u Novom Sadu, vrlo popularan u ovom gradu. Koliki je to greh, svedoče „profesionalni” mediji s čijih strana su nas ogorčeni opozicionari i blokaderi, razni, zasuli objašnjenjima o značenju ovog zlodela. Razumljivo. Nije to običan „sendvičarski, ćaci” sendvič, već „vrlo omiljen među studentima”. Skoro pa sveti sendvič. A, onda se „došunjao” ON da, „u tajnosti” pojede ovo blago.

Čim je Vučić na „Instagramu” objavio snimak kako u Novom Sadu, zajedno sa predsednikom SNS-a Milošem Vučevićem, jede sendvič ispred popularne sendvičare, mreže su se zapalile. Nema tog blokadera, koji se nije oglasio, zgrožen onim što je video. On se „ušunjao” u Novi Sad, došao nenajavljen, u tajnosti, „da se slika” i „odmah pobegao”… Oglasili su se i „studenti u blokadi” sa novosadskog Filozofskog fakulteta: „Vučić došao u Novi Sad prvi put posle pada nadstrešnice. Ne zbog istine, nego zbog sendviča. Jedini pravi indeksi koji naprednjaci drže su sendviči.” Strava i užas, tim pre, što je vlasnik sendvičare, kako je, zgranut, izvestio Miran Pogačar, stajao pored Vučića. Ej, bre, ne samo što je uslužio gosta, umesto da ga, u najmanju ruku, otera ispred radnje, nego je još i stao pored njega! Zapamtiće mu to, kaže.

„Profesionalni” mediji, kako i rade „profesionalci”, odmah su se dohvatili razrade ovog nečuvenog dela. Temeljno se radilo, pa su tako njihovi čitaoci saznali da je reč o „indeks sendviču”, koji je „već godinama omiljeno studentsko jelo (po čemu je i dobio ime)”, ali je „ovih dana zbog nekih drugih ljudi u centru pažnje”. Detaljno je objašnjeno kako se pravi, šta sadrži, da je „popularan fast fud specijalitet iz Novog Sada, posebno omiljen među studentima”, te da je „postao simbol studentskog života u Novom Sadu, ali ga danas jedu svi i smatra se popularnom uličnom hranom”. E, sad, taj i takav simbol – sendvič, usudio se da jede i Aleksandar Vučić, pa kako onda „profesionalci”, da ne obrade ozbiljno ovu temu.

Uvodni deo teksta, „profesionalni” medij potrošio je da upozna čitaoce kako je Vučić došao u Novi Sad „prvi put posle pada nadstrešnice i smrti 16 ljudi”, „kratko i nenajavljeno došao na Sajam zavičaja na Novosadskom sajmu”. Navodi se: „Iako nisu bile najavljene posete zvaničnika, posebno predsednika, Vučić se popeo na binu oko 10 časova, održao kraći govor i zatim napustio manifestaciju.” Eto, kakav je!

Sagovornici „profesionalaca”, sve istaknuti ljudi, pre svega, po nasilju prema policajcima u kordonu, napadima na neistomišljenike, na gradsku kuću, reči nemaju da Vučićev bezobrazluk opišu. Profesor Radivoje Jovović kaže da „državnici ne navraćaju na deset minuta na fast fud kako bi se slikali”: U kontekstu njegove višestruke najave političke hrabrosti dolaskom u Novi Sad, morao je da se najavi, na da ’banjava’ u nedeljno jutro, dok pristojan svet spava. Ovo je samo još jedan pokazatelj njegovog kukavičluka.”

Za Brajana Brkovića, osnivača Građanskog pokreta „Bravo”, „predsednik koji mora da se šunja da bi došao u drugi po veličini grad u Srbiji, ne može biti predsednik koji ima legitimitet da vrši vlast”. Nekadašnji gradonačelnik Novog Sada, koji je, ipak, ostao upamćen po skandalu s glasanjem u Skupštini Srbije, kaže da „on i ne dolazi, nego se šunja, nikada nije našao vremena, pažnje, elementarne ljudskosti da poseti mesto novosadske tragedije”. Kreće se, kaže, „kontrolisano i sterilisano bira kontakte isključivo u krugu stranačkih čauša, da slučajno ne bi sreo nekog građanina”.

Iz ovih nekoliko objava i izjava, lako je, onom koga ne pokreću bes i ostrašćenost, zaključiti zašto Aleksandar Vučić ubedljivo pobeđuje na svim izborima, a za ovih 14 godina bilo ih je takoreći svake godine. Jovoviću je 10 sati vreme kad „pošten svet spava”, političar koji u deset sati spava, naročito u izbornoj godini, na izborima nema čemu da se nada. Ni onaj ko preti vlasniku privatne radnje, bilo kakve, koji živi od prodaje svojih proizvoda, lustracijom, takođe, nema čemu da se nada. „Studenti u blokadi” sa novosadskog Filozofskog fakulteta, koji „hrabro” kriju identitet bi da pobede na izborima, vređajući ljude – „ jedini pravi indeksi koji naprednjaci drže su sendviči”. Čovek koji priča o Vučićevom „nedostatku elementarne ljudskosti” bi svakako bolje prošao na izborima kad ništa ne bi govorio.

Može biti da su svi pomenuti potpuno u pravu i da je Vučić neviđena kukavica koja drhti od straha, valjda, pred njima, ali Srbija nikad nije imala ni predsednika ni premijera, koji je išao na noge građanima, u selima i gradovima, sedeo satima, slušao njihove ne baš prijatne primedbe i odgovarao na pitanja. Direktne prenose ovih razgovora svi smo imali prilike da vidimo. Čovek bez „elementarne ljudskosti” lično je otišao u svaku porodicu stradalih u Novom Sadu, koja je htela da ga primi, da izjavi saučešće. Biće da za to, ipak, treba malo hrabrosti, a ne samo ljudskosti. Oni koji su ovu i sve druge tragedije gledali kako da politički iskoriste, oni koji su od 15, pa 16 minuta ćutanja za žrtve, stigli do igre, pesme, proslava rođendana, do „raspiši izbore”, pa i do „raspiši pobedu”, koji su najgorim uvredama zasuli sada pokojnog Đuru Racu, čija ćerka je stradala pod nadstrešnicom, jer je, zaista, tražio istinu o smrti svog deta i svih koji su tamo stradali, poslednji su koji mogu da govore o pijetetu prema žrtvama. „Profesionalci” bi mogli i da im objasne zašto je to dobro za njih.

Što se tiče „indeks sendviča”, lepo je što su „profesionalci” nama koji nismo imali prilike da ga probamo, dali sve detalje o tome kako se pravi i šta sadrži, skoro da se može osetiti ukus. Ipak, original je original, a „šunjajući” Vučić i njegova vlast su, izgradnjom brze pruge, svim Beograđanima omogućili da za samo pola sata stignu do novosadskog „indeks sendviča”. Mora da je stvarno specijalan, kad se ovolika buka digla oko toga što ga Vučić pojeo.