Bez lista čekanja za prioritetne pacijente

Novi kriterijumi koje Ministarstvo zdravlja koristi pri ažuriranju lista čekanja za operacije kuka i kolena se odnose pre svega na datum stavljanja na listu, to je sada kardinalni kriterijum, a od dana indikacije za operaciju, prioritetni pacijenti biće operisani u periodu od šest meseci, rekla je juče dr Ivana Stašević Karličić, državna sekretarka Ministarstva zdravlja. Naime, u resornom ministarstvu održan je juče sastanak sa načelnicima centara u kojima se rade ove ortopedske operacije, a Ivana Stašević Karličić je pojasnila da je Republička stručna komisija dala novo stručno – metodološko uputstvo, a u skladu sa svetskim standardima u vezi sa indikacijama za ugradnju veštačkog kuka i kolena.

„Indikacije je donela Republička stručna komisija u skladu sa aktuelnim svetskim standardima i podelila sve pacijente u dve grupe, prioritetne i neprioritetne. Prioritetni pacijenti od dana kada su stavljeni na listu operisaće se u roku od šest meseci. Svi ostali idu na listu čekanja. Dakle, ljudi koji misle da su skinuti sa liste čekanja zapravo su na listi zakazivanja i tim pre već u planu za operaciju. Neprioritetni pacijenti mogu da čekaju do 18 meseci”, rekla je ona, prenelo je Ministarstvo zdravlja na svom sajtu.

Državna sekretarka istakla je da lista čekanja za operacije kuka i kolena nije puki spisak svih ljudi koji će se nekada operisati ili imati potrebu da u budućnosti ugrade veštački kuk, već su to pacijenti koji u skladu sa stručnim standardima, na osnovu medicinskih indikacija, čekaju operativni zahvat, koji je već isplaniran.

„Liste čekanja pokazuju efektivnost zdravstvenog sistema, njegovu mogućnost da odgovori na zdravstvene potrebe, na tražnju zdravstvenih usluga u aktuelnim okolnostima koje se odnose na broj kadra, opremljenost, broj sala. U oktobru 2024. godine mi smo imali listu čekanja sa preko 35.000 ljudi koji su čekali na ugradnju proteze kuka ili kolena. Danas je stanje na toj listi 19.637, uz napomenu da su samo liste na sajtu Ministarstva zdravlja apsolutno ažurne”, naglasila je dr Stašević Karličić.

Danas 13 ustanova u Srbiji, kako je dodala, nema listu čekanja. „To se postiglo tako što se radilo na resursima, kadru, ulaganju u opremu, povećanju radnog vremena... Srbija je pored Velike Britanije jedina zemlja u razvijenom svetu koja ima transparentne liste čekanja, ali autentične i ažurne samo na sajtu Ministarstva zdravlja. Mi imamo oko sedam ortopeda na 100.000 stanovnika. Velika Britanija ima 1,8 na 100.000 stanovnika. Imamo takođe uporediv broj ortopedskih sala. Druge evropske zemlje ne prikazuju liste čekanja. Ove liste se u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj kreću i preko 500.000 ljudi koji čekaju ove operacije”, ukazala je ona.

Navela je da nije ništa neuobičajeno da sa trendom starenja stanovništva imamo listu čekanja, ali ističe da ona mora biti ažurna, „jer u suprotnom može biti onemogućavajući faktor za dobro upravljanje, plan operacija i za eventualnu korupciju”.

„Mi imamo normative koji zavise od broja sala i broja hirurga u centrima koji rade ove vrste intervencija. Normativ je 336 operacija nedeljno”, navela je dr Stašević Karličić.

Dr Goran Stanojević, pomoćnik generalnog direktora za hirurška pitanja UKC Niš, u Beograd je na sastanak došao sa podatkom da ova medicinska ustanova trenutno nema liste čekanja za ortopedske operacije. „Reorganizacijom rada i povećanjem broja operacionih sala od 1. oktobra 2024. godine krenuli smo u smanjivanje i do današnjeg dana nemamo liste čekanja. Radi se u dve smene u dogovoru sa kolegama ortopedima i naravno anesteziolozima. Do pet sala dnevno, Klinika za ortopediju UKC Niš može da radi različite hirurške intervencije, a pre svega za smanjivanje lista čekanja za operacije kuka i kolena”, kazao je on.