Uredba o maržama ističe – čeka se zakon

Trgovinski lanac „Ahold Delez” podneo je u petak zahtev za arbitražu Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu zbog ograničenja marži koje je Vlada Srbije uvela prošlog septembra. Ova kompanija koja je vlasnik trgovinskog lanca „Delez Srbija” tvrdi da su ove mere države nanele kompaniji značajnu poslovnu štetu. I dok najveći trgovački lanac govori o gubicima, država ističe javni interes i zaštitu potrošača. Pošto Uredba o ograničenju marži ističe za dve nedelje, Srbija je na korak od usvajanja zakona o nepoštenim praksama koji bi, kako se očekuje, trebalo da donese više reda u odnose između trgovaca i dobavljača na našem tržištu. Javna rasprava je završena i sada sledi pribavljanje mišljenja Evropske komisije i nadležnih ministarstava, nakon čega će tekst ići u skupštinsku proceduru. Predlagači navode da su u izradi korišćena najbolja evropska rešenja, u trenutku kada sve više država pooštrava pravila i uvodi dodatne mehanizme kontrole cena, marži i komercijalnih naknada. Bugarska je, na primer, januaru u parlamentu tražila hitno donošenje uredbe o ograničenju marži na 20 odsto, dok su Mađari produžili važenje svojih mera. Cela Evropa se trenutno bori sa problemom nejednake moći trgovaca i dobavljača, a pojedine države su otišle i korak dalje i uvele su konkretna ograničenja marži, rabata i naknada. Jedan od najčešće navođenih primera strožeg modela je rumunski zakon. Ovaj propis, nije samo precizno sprovođenje EU Direktive o nepoštenim trgovačkim praksama u agro-prehrambenom lancu, već u nekim aspektima ide i iznad minimalnih standarda propisa EU. Tako, na primer, nacionalna regulativa u Rumuniji uključuje specifična ograničenja, kao što je maksimalan ukupni iznos rabata od 20 odsto fakturisane vrednosti, što nije tako detaljno regulisano u samoj direktivi. EU direktiva postavlja minimum obaveza koje svaka zemlja članica mora da transponuje u svoje zakonodavstvo – ali ostavlja značajan prostor za proširenja i strože mere. To znači da države mogu da unesu šira pravila ili više obaveza nego što direktiva podrazumeva, sve dok to, kako se navodi, ne suprotstavlja načelima EU prava.

U nekim analizama se navodi da je Rumunija sa svojim propisima najambicioznija, te da njena rešenja mogu da utiču na izmenu same direktive na nivou EU. Razlog je to što u ovoj zemlji postoji jasno naveden maksimalan procenat rabata i stroži režim kazni i sprovođenja, što deluje ambicioznije nego u nekim drugim članicama EU. Iako nije formalno „najstroži u EU” po svim parametrima, u praksi se često ističe kao jedan od najkonkretnijih i najdetaljnijih primera primene direktive. Ovaj propis zabranjuje da ukupni rabati (trgovački, marketinški, logistički i slično) pređu 20 odsto vrednosti fakture. Izuzetak su neposredni popusti koji se daju pri isporuci. Zakon takođe zabranjuje kašnjenje u plaćanju, jednostrane izmene ugovora, neugovorene troškove i vraćanje neprodate robe. Kršenje se kažnjava novčano, a kod ponovljenih prekršaja i sa jedan odsto od godišnjeg prometa.

Ako faktura iznosi, na primer, 100.000 evra, ukupni rabati mogu da budu najviše 20.000 evra.