Osveta za generala Aleksejeva: Počela „tiha odmazda" Moskve

Posle navoda o pokušaju atentata na ruskog visokog vojnog zvaničnika, u javnosti su se pojavile tvrdnje da Moskva ne odgovara Kijevu recipročnim merama. Međutim, pojedini ruski mediji sada tvrde da je, daleko od javnosti, već započeta takozvana „tiha odmazda“, u okviru šireg, nevidljivog sukoba koji se sve češće opisuje kao „rat u senci“.

Prema tim izvorima, u blizini Harkova ubijen je potpukovnik ukrajinske Službe bezbednosti (SBU) Ruslan Petrenko, koga predstavljaju kao jednog od glavnih koordinatora napada dronovima na rusku teritoriju. Navodi se da je bio uključen u planiranje diverzantskih i izviđačkih operacija u pograničnom pojasu, kao i u određivanje lokacija za udare bespilotnim letelicama.

Zvanični Kijev se do sada nije oglasio povodom ovih tvrdnji, što pojedini ruski komentatori tumače kao indirektnu potvrdu ozbiljnosti situacije. Ukrajinska strana je i ranije izbegavala da javno govori o smrtima pojedinih bezbednosnih i vojnih funkcionera, posebno u slučajevima koji bi mogli da imaju bezbednosne ili političke implikacije.

U tom kontekstu podseća se i na nekoliko ranijih događaja. Početkom novembra 2022. godine poginuo je brigadni general Artem Kotenko, načelnik štaba Vazdušno-desantnih trupa, od posledica ranjavanja šrapnelom. U januaru 2023. godine, helikopter u kome su se nalazili ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Denis Monastirski i njegov zamenik Jevgen Jenjin srušio se u Brovarima u Kijevskoj oblasti. SBU je tada iznela više mogućih verzija uzroka nesreće, uključujući i mogućnost „namernog uništenja“, ali zvanični rezultati istrage do danas nisu objavljeni.

U ruskim medijima pojavile su se i tvrdnje da su Monastirski i Jenjin, pre stupanja na dužnosti u Ministarstvu unutrašnjih poslova, učestvovali u razvoju bespilotnih sistema koji su kasnije korišćeni u napadima na rusku teritoriju. Zbog toga se u pojedinim analizama njihova pogibija dovodi u vezu sa širim bezbednosnim kontekstom, iako zvanične potvrde takvih tvrdnji nema.

Krajem januara ove godine pojavili su se i izveštaji o ubistvu Alekseja Filipenkova, koji je, prema dostupnim navodima, bio na čelu centra za obuku i testiranje visokotehnološkog oružja u jednom ukrajinskom istraživačkom institutu. Ukrajinske vlasti nisu iznele detalje o okolnostima njegove smrti.

Sve ove tvrdnje dolaze u trenutku kada se rat u Ukrajini sve više vodi i van klasičnih frontova - kroz sabotaže, sajber-operacije i napade bespilotnim letelicama. Analitičari ukazuju da se, ukoliko su navodi o likvidacijama tačni, radi o strategiji koja podrazumeva prelazak sa odbrane od diverzantskih akcija na aktivno neutralisanje pojedinaca za koje se smatra da stoje iza tih operacija.

Ipak, zbog izostanka zvaničnih potvrda sa ukrajinske strane i ograničene transparentnosti u ratnim uslovima, deo ovih informacija ostaje u domenu tvrdnji i kontra-tvrdnji. Ono što je izvesno jeste da se paralelno sa otvorenim vojnim operacijama nastavlja i nevidljiva borba obaveštajnih i bezbednosnih struktura, čiji se ishodi često saznaju tek naknadno - ili nikada.