Kako je Huso B. nadmudrio nemački pravni sistem

Nemački portal Fokus objavio je nove detalje o tražiocu azila iz Bosne i Hercegovine, koji je trebalo da bude deportovan iz Nemačke. Grad Keln, gde ima status tolerisanog boravka (duldung), proverava da već 19 godina nisu uspeli da ga deportuju.

Novi gradonačelnik Kelna, Torsten Burnmester, član Socijaldemokratske partije (SPD), zatražio je internu istragu o slučaju 41-godišnjaka iz Bosne i Hercegovine. Gradska vlast je saopštila da gradonačelnik neće davati nikakva saopštenja o ovom slučaju dok traje interna istraga.

Fokus je ranije predstavio muškarca kao Marka M., što nije njegovo pravo ime, radi zaštite ličnih podataka. Međutim, ovaj i drugi nemački mediji objavili su njegov pravi identitet. Reč je o Husi B. iz Bihaća, koji je u Keln došao bez ličnih dokumenata.

Trebalo je da bude deportovan pre 23 godine. Kada je trebalo da bude deportovan, vlasti nisu mogle da ga pronađu, i on se iznenada ponovo pojavio 2007. godine. Njegova žalba na odluku o deportaciji je odbijena nakon dvogodišnje pravne bitke.

Huso B. već 19 godina ima tolerisani status boravka. Gradska vlast nije želela da govori o tome zašto ima ovaj status. Međutim, dokumenti koje je Fokus video ukazuju na to da pitanje deportacije nije pokrenuto otkako ima decu. Naime, on i njegova supruga imaju osmoro maloletne dece, o kojima brinu Socijalne službe grada Kelna.

Prema podacima iz septembra 2023. godine, ovoj porodici je tog meseca isplaćena socijalna pomoć od 7.250 evra - u odluci Grada Kelna ističu se pojedinačni iznosi za roditelje i decu u rasponu od 630 do 835 evra.

List „Kölner Stadt-Anzeiger“ pitao je nadležne da li se proverava da li deca primaju ovu socijalnu pomoć. Gradska uprava je odgovorila da se to ne kontroliše i da ta kontrola izostaje i u drugim slučajevima.

Međutim, nisu odgovorili na druga pitanja, uključujući i to da li je Huso B. ikada radio dok je boravio u Kelnu. Vlasti su navele da se pre odobravanja socijalne pomoći proveravaju prihodi i imovina onih koji traže takvu pomoć.Na pitanje da li je obezbeđeno da socijalna pomoć zadovoljava potrebe za dobrobiti dece, odgovorili su da se to proverava ako se sumnja da je dobrobit dece upitna.

Trenutno u Kelnu boravi 3.657 stranaca sa statusom tolerisanog boravka. Od pomenutog broja, 791 osoba boravi duže od pet godina, dok 885 osoba boravi duže od 10 godina.

Gradska uprava ne želi da daje informacije o tome koliko ih je osuđeno. Kancelarija za strance trenutno radi na deportaciji 1.080 ljudi, uključujući i one koji žele dobrovoljno da napuste Nemačku.

Prema dokumentima institucija, prošle godine je deportovano 245 ljudi, uključujući 130 kriminalaca, dok je 197 ljudi dobrovoljno napustilo zemlju.

Status tolerisanog boravka se odobrava samo kada su ugrožena osnovna prava lica koje se deportuje. Deportacija se može izostaviti i kada bi mogla da ugrozi prava dece, što je propisano Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta.

Status tolerisanog boravka odobrava se najduže na šest meseci. Pre svakog produženja mora se proveriti da li postoji razlog za produženje. Ako ga nema, počinje proces deportacije ako tražilac azila samostalno ne napusti zemlju. U ovom procesu se pribavljaju zamenske putne isprave.

Izgjleda da u slučaju Huse B. nisu dobijene zamenske putne isprave. To je nešto što je kritikovao i Ulrih Brajte, generalni sekretar poslaničke grupe Slobodne demokratske partije Nemačke (FDP) u Gradskom veću Kelna. On je pozvao na promenu sistema kako bi bio efikasniji u okolnostima kao što je slučaj Huse B., piše Fokus .

Na društvenim mrežama širom Bosne Huso je maltene nacionalni junak koji uživa sa 7.250 evra mesečne pomoći i ne haje za nemačke zakone. 

"Možda da im vratimo Klajna, da im on brzopotezno donese svoje zakone i spasi državu od tuđina- jedan je od komentara na mrežama.