Lajenova brani zelenu agendu, Merc i Makron traže reviziju: otvoreno neslaganje u vrhu EU

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen stala je u odbranu evropskog Sistema za trgovanje emisijama (ETS), u trenutku kada rastu kritike iz redova industrije, ali i pojedinih najmoćnijih država članica, pre svega Nemačke i Francuske.

Govoreći na sastanku sa čelnicima velikih kompanija i liderima EU u Antverpenu, fon der Lajen je naglasila da ETS daje merljive rezultate i da predstavlja dokaz da klimatska politika i ekonomski rast ne moraju biti suprotstavljeni.

„Od uvođenja Sistema za trgovanje emisijama 2005. godine, emisije su pale za 39 odsto, dok su ekonomije relevantnih sektora porasle za 71 odsto. To dokazuje da dekarbonizacija i konkurentnost mogu ići ruku pod ruku“, poručila je predsednica Komisije.

Međutim, poruke iz Berlina i Pariza bile su znatno opreznije.

Nemački predsednik Fridrih Merc pozvao je na reviziju sistema, upozorivši da klimatska politika ne sme da postane kočnica industrijske transformacije. Ako ETS sprečava preduzeća da pređu na ugljenično neutralnu proizvodnju, smatra on, onda ga treba odložiti ili izmeniti.

Merc je istakao da Nemačka ostaje posvećena borbi protiv klimatskih promena, ali da mere ne smeju da potkopaju konkurentnost evropske industrije niti da dovedu do gubitka radnih mesta. Taj stav odražava rastuću zabrinutost u nemačkom industrijskom sektoru, koji je već pod pritiskom visokih cena energije i globalne konkurencije.

Sličnu poruku poslao je i francuski predsednik Emanuel Makron. On je upozorio da Evropa ne može ostvariti ambiciozne klimatske ciljeve ako pritom oslabi sopstvenu industrijsku bazu.

Makron je naglasio da visoke cene energije i ugljenika, umesto da ubrzaju dekarbonizaciju, mogu podstaći deindustrijalizaciju, odnosno prenošenje proizvodnje u regione sa blažim regulativama. U takvom scenariju, Evropa bi istovremeno izgubila radna mesta i uticaj, a globalne emisije ne bi nužno bile smanjene.

ETS obavezuje velika industrijska postrojenja, elektrane, avio-kompanije i brodske operatere da plaćaju oko 80 evra po toni emisije ugljen-dioksida. Cilj je da se ekonomskim mehanizmom podstaknu investicije u čiste tehnologije i postepeno napuštanje fosilnih goriva.

Poslednjih godina, međutim, cena dozvola za emisije rasla je, dok je njihova dostupnost smanjivana, što je povećalo troškove proizvodnje i dodatno opteretilo industriju. Upravo tu leži suština sadašnje rasprave: da li sistem ubrzava zelenu tranziciju ili stvara rizik od gubitka konkurentnosti.

Evropska komisija poručuje da odustajanje od ETS-a nije opcija. Komesar za klimu Vopke Hekstra izjavio je da je spreman da razgovara o poboljšanjima, ali da se sa primenom sistema mora nastaviti.

Fon der Lajen je dodatno pozvala države članice da veći deo prihoda od ETS-a usmere u industrijsku obnovu i modernizaciju. Prema njenim rečima, trenutno se manje od pet odsto tih sredstava ulaže u transformaciju industrije, što, po oceni Brisela, predstavlja propuštenu priliku.

Budućnost ETS-a biće jedna od ključnih tema predstojećeg samita EU posvećenog konkurentnosti evropske ekonomije. Rasprava se ne vodi samo o klimatskoj politici, već o strategijskom pitanju – kako pomiriti zelenu agendu sa industrijskom održivošću u uslovima globalnog ekonomskog nadmetanja.

Organizacije za zaštitu životne sredine podržavaju stav Komisije i upozoravaju da bi popuštanje pred pritiscima industrije ugrozilo dugoročne klimatske ciljeve. Istovremeno, unutar Unije raste strah da bi pregruba regulativa mogla ubrzati odliv kapitala i proizvodnje.

U tom kontekstu, Evropska unija razmatra i dodatne mere, uključujući prelazak na čistija goriva u sektoru brodskog saobraćaja, ali države članice još nisu postigle puni konsenzus o tempu i obimu klimatskih akcija.

Predsednica Komisije se u međuvremenu jasno izjasnila protiv klimatske politike administracije američkog predsednika i podržala sporazum UN o smanjenju emisija u brodarstvu, čime je dodatno naglasila da EU namerava da ostane globalni lider u zelenoj tranziciji.

Sukob stavova unutar same Evrope, međutim, pokazuje da će put do klimatske neutralnosti biti obeležen ne samo ekološkim, već i ozbiljnim ekonomskim i političkim dilemama.