Republika Srpska zaslužuje nezavisnost

Na spolj­nom zi­du iran­ske am­ba­sa­de u Sa­ra­je­vu is­tak­nu­to je me­sto gde pi­še: „U znak se­ća­nja na iran­ske mu­škar­ce ko­ji su žr­tvo­va­li svo­je ži­vo­te za mir u BiH”. Ove re­či bi mo­gle iz­ne­na­di­ti Ame­ri­kan­ce, od ko­jih mno­gi ve­ro­vat­no ne zna­ju za du­gu isto­ri­ju pro­do­ra isla­mi­stič­kog sve­ta na Bal­kan, pi­še za „Va­šing­ton tajms” za­me­nik ured­ni­ka ko­men­ta­ra Anat Hart­man.

Ka­ko se na­vo­di u tek­stu, Sr­bi­ma u Re­pu­bli­ci Srp­skoj, ko­ja za­jed­no sa Fe­de­ra­ci­jom BiH, či­ni BiH od Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma iz 1995. go­di­ne, ve­ze re­gi­o­na sa eks­tre­mi­zmom su do­bro po­zna­te. Da­nas se ti ra­di­kal­ni pip­ci učvr­šću­ju. „Mu­sli­ma­ni pre­u­zi­ma­ju cr­kve”, re­kao je pred­sed­nik SNSD-a Mi­lo­rad Do­dik za „Va­šing­ton tajms”.

Do­dik je, pod­se­ća se, osu­đen na jed­no­go­di­šnju za­tvor­sku ka­znu (ka­sni­je pre­i­na­če­nu u nov­ča­nu) i od stra­ne Su­da BiH mu je za­bra­nje­no oba­vlja­nje funk­ci­je u re­pu­bli­ci šest go­di­na. Ta­ko­đe, ni­je­dan od se­dam tre­nut­nih su­di­ja u Ustav­nom su­du BiH ni­je iz Re­pu­bli­ke Srp­ske, pod­se­ća „Va­šing­ton tajms” u tek­stu u ko­me se kon­sta­tu­je da je „pre­kr­šaj” Do­di­ka bio od­bi­ja­nje da spro­ve­de pre­su­de ko­je je do­neo Kri­sti­jan Šmit. 

Pod­se­ća se da je Šmit ne­mač­ki dr­ža­vlja­nin ko­ga je Sa­vet za spro­vo­đe­nje mi­ra (PIK) ime­no­vao 2021. da vo­di BiH. „Da, do­bro ste pro­či­ta­li. Za­pad­no­e­vrop­ski bi­ro­kra­ta ko­ga su po­sta­vi­le dru­ge bi­ro­kra­te ima pra­vo da go­vo­ri vla­di šta da ra­di. Raz­mi­sli­te o to­me ma­lo”, su­ge­ri­še autor tek­sta.

List ci­ti­ra Do­di­ka ko­ji na­vo­di da ra­di­kal­ne mu­sli­ma­ne u re­gi­o­nu fi­nan­si­ra­ju isti lju­di ko­ji fi­nan­si­ra­ju Islam­sku dr­ža­vu – Iran, Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja i dru­gi. Na­vo­di se da ve­ći­na Ame­ri­ka­na­ca mo­žda ne zna da se po­čet­kom dve­hi­lja­de­de­se­te, sto­ti­ne bo­san­skih mu­sli­ma­na pri­dru­ži­lo Islam­skoj dr­ža­vi, re­gru­to­va­noj od stra­ne do­bro pod­ma­za­ne pro­pa­gand­ne ma­ši­ne­ri­je, od ko­jih su se mno­gi ka­sni­je vra­ti­li na Bal­kan. List ci­ti­ra iz­ve­štaj Atlant­ske ini­ci­ja­ti­ve iz 2015. da po­vra­tak stra­nih bo­ra­ca iz Si­ri­je i Ira­ka, pre­ka­lje­nih u bor­ba­ma, ve­štih u ru­ko­va­nju oruž­jem i eks­plo­zi­vom, i ide­o­lo­ški ra­di­ka­li­zo­va­nih, pred­sta­vlja di­rekt­nu pret­nju ne sa­mo bez­bed­no­sti BiH već i re­gi­o­na i ši­re. „Ne­ki od njih su (čak) bi­li ob­u­če­ni u Sa­ra­je­vu pre ne­go što su oti­šli na Bli­ski is­tok”, re­kao je Do­dik. 

Iran je, pre­ma nat­pi­su na spolj­nom zi­du am­ba­sa­de u Sa­ra­je­vu, po­slao bor­ce i oruž­je ka­ko bi po­mo­gao bo­san­skim mu­sli­ma­ni­ma pro­tiv Sr­ba to­kom ra­ta u BiH na­kon ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je 1991. go­di­ne. Ka­ko je UPI iz­ve­stio 1993. go­di­ne, „ne­ko­li­ko hi­lja­da pri­pad­ni­ka Iran­ske re­vo­lu­ci­o­nar­ne gar­de bo­ri se za­jed­no sa bo­san­skim mu­sli­ma­ni­ma u po­ku­ša­ju Te­he­ra­na da us­po­sta­vi fun­da­men­ta­li­stič­ko upo­ri­šte u Evro­pi”, pod­se­ća „Va­šing­ton tajms” i do­da­je da Srp­ska sa­da mo­ra da ža­nje ono što „pra­vi ver­ni­ci” ni­ka­da ni­su pre­sta­li da se­ju.   

U ja­nu­a­ru je FBiH jed­no­stav­no pro­gla­si­la za „dr­žav­nu imo­vi­nu” dva gro­blja SPC, ka­pe­lu i cr­kvu po­ve­za­ne sa gro­blji­ma i još jed­nu cr­kvu, a Sr­bi u tom pod­ruč­ju, uklju­ču­ju­ći pa­ro­hi­ju Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, sa­zna­li su za taj po­tez iz me­dij­skih iz­ve­šta­ja. Do­dik je pod­se­tio i na en­kla­ve ra­di­kal­nih isla­mi­sta u ko­je lo­kal­ne po­li­ci­ja ne­ma pri­stup. To je glav­ni raz­log, re­kao je Do­dik, da ne­za­vi­snost Re­pu­bli­ke Srp­ske mo­ra usko­ro do­ći. „Stva­ri se po­gor­ša­va­ju. Za­to smo sa­da do­šli ov­de” re­kao je on, pi­še list i pod­se­ća da je nje­go­vom pu­to­va­nju u Va­šing­ton pret­ho­di­la po­se­ta Izra­e­lu i sa­sta­nak sa pre­mi­je­rom Ben­ja­mi­nom Ne­tan­ja­hu­om.

„Pre­vi­še smo iz­gu­bi­li da bi­smo se osla­nja­li na bi­lo ka­kvu vr­stu di­ja­lo­ga. Za­to će­mo usko­ro na­pra­vi­ti va­žnu pro­ce­nu sa na­šim pri­ja­te­lji­ma (u ve­zi sa ne­za­vi­sno­šću). Bez dr­ža­ve ne­ma slo­bo­de”, na­veo je Do­dik i na­gla­sio da je Srp­ska iz­gu­bi­la mno­ga pra­va ko­ja su joj da­ta Dej­ton­skim spo­ra­zu­mom pod pred­sed­ni­ci­ma Oba­mom i Baj­de­nom.

„U me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma do­la­zi tre­nu­tak ka­da (raz­go­vo­ri) vi­še ne funk­ci­o­ni­šu. Sa ne­za­vi­sno­šću, svi bi bi­li u mi­ru. Ni­ko ne bi mo­gao ni­šta da na­me­će dru­gi­ma. Ni­ka­da ni­smo po­ku­ša­va­li da ži­vi­mo jed­ni po­red dru­gih. Do­zvo­li­te nam da sa­mi do­no­si­mo od­lu­ke. (Man­dat) pred­sed­ni­ka Tram­pa je na­ša šan­sa za ne­za­vi­snost”, za­klju­čio je Do­dik, na­vo­di „Va­šing­ton tajms”.