Ko će u ime EU pr­vi da okrene Putinov broj

Ko će se od evrop­skih čel­ni­ka pr­vi od­va­ži­ti da po­no­vo okre­ne te­le­fon­ski broj u Kre­mlju? Ema­nu­el Ma­kron jav­nim iz­ja­va­ma kao da pri­ku­plja hra­brost dok taj­no ša­lje iza­sla­ni­ka u Mo­skvu da pri­pre­mi te­ren za raz­go­vor sa Vla­di­mi­rom Pu­ti­nom.

Ali ide­ja o po­nov­nom ob­na­vlja­nju di­ja­lo­ga sa Mo­skvom kao deo mi­rov­nih pre­go­vo­ra o okon­ča­nju ra­ta u Ukra­ji­ni oštro je po­de­li­la ze­mlje EU. Po­je­di­ne ze­mlje su za, dru­ge pro­tiv, a ve­ći­na je još po stra­ni, pra­te­ći raz­voj si­tu­a­ci­je. Po­je­di­ne dr­ža­ve EU pred­la­žu da se od­re­di spe­ci­jal­ni iza­sla­nik Bri­se­la, dru­gi pak čel­ni­ci tra­že da pre bi­lo ka­kvih kon­ta­ka­ta Ru­si­ja po­pu­sti i na­pra­vi ustup­ke. A Ru­si­ja ko­joj je EU uve­la 20. pa­ket sank­ci­ja ne pa­da na­pa­met da po­pu­sti Evro­plja­ni­ma.

Ru­ski mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ser­gej La­vrov ka­že da se Evro­pa „pro­bu­di­la” i po­če­la da ša­lje sig­na­le o mo­gu­ćem di­ja­lo­gu sa Mo­skvom. Go­vo­re­ći to­kom „vla­di­nog sa­ta” u Dr­žav­noj du­mi, La­vrov je na­veo da su o po­tre­bi raz­go­vo­ra sa Ru­si­jom go­vo­ri­li fran­cu­ski pred­sed­nik Ema­nu­el Ma­kron, kao i fin­ski pred­sed­nik Alek­san­dar Stub, ko­jeg je na­zvao „za­kle­tim ru­so­fo­bom”, pre­no­si RIA No­vo­sti.

Ko­men­ta­ri­šu­ći Stu­bo­vu iz­ja­vu da će „jed­nog da­na raz­go­va­ra­ti sa Mo­skvom, ali da to vre­me još ni­je do­šlo”, šef ru­ske di­plo­ma­ti­je je oce­nio da je reč o po­ku­ša­ju pred­sta­vlja­nja pred do­ma­ćom pu­bli­kom: „Ka­kva je ovo iz­ja­va? Da li nam či­ni uslu­gu? To je još je­dan znak nar­ci­zma i po­ku­šaj da se pred­sta­vi kao jak mo­mak svo­jim bi­ra­či­ma i ko­le­ga­ma.”

Fran­cu­ski pred­sed­nik ne kri­je da je tra­žio po­dr­šku po­je­di­nih čla­ni­ca da ob­no­ve kon­tak­te sa Ru­si­jom. Ma­kro­nov pred­log su po­dr­ža­li Rim, Beč Prag i Luk­sem­burg.

„Naš ge­o­graf­ski po­lo­žaj ne­će se pro­me­ni­ti, svi­đa­la se na­ma Ru­si­ja ili ne. Ru­si­ja će i su­tra bi­ti ov­de. Na kra­ju kra­je­va, ona je tač­no na na­šim gra­ni­ca­ma. Sto­ga je va­žno struk­tu­ri­sa­ti ob­no­vu evrop­skih raz­go­vo­ra sa Ru­si­jom bez na­iv­no­sti, bez vr­še­nja pri­ti­ska na Ukra­jin­ce i bez osla­nja­nja na tre­će stra­ne u ovim raz­go­vo­ri­ma. Upra­vo za­to sam pred­lo­žio ne­ko­li­ci­ni evrop­skih ko­le­ga da na­sta­vi­mo di­ja­log”, ob­ja­snio je Ma­kron za ne­ko­li­ko evrop­ski me­di­ja.

Ma­kron je pro­šle ne­de­lje po­slao svog glav­nog di­plo­mat­skog sa­vet­ni­ka Ema­nu­e­la Bo­na u Mo­skvu. Pu­to­va­nje, ko­je je na­knad­no ot­kri­la fran­cu­ska štam­pa, oba­vlje­no je dis­kret­no ka­ko bi se pri­pre­mio te­le­fon­ski po­ziv iz­me­đu Ma­kro­na i Pu­ti­na, ko­ji su po­sled­nji put raz­go­va­ra­li u ju­lu 2025. go­di­ne. I port­pa­rol Kre­mlja Dmi­trij Pe­skov je po­tvr­dio da je iz­me­đu Mo­skve i Pa­ri­za bi­lo kon­ta­ka­ta ko­ji, ako bu­de vo­lje, mo­gu po­mo­ći da se br­zo us­po­sta­vi di­ja­log na naj­vi­šem ni­vou.

Po­dr­ška Ma­kro­nu za raz­go­vo­re sa Pu­ti­nom sti­gla je od prag­ma­tič­ne Đor­đe Me­lo­ni. Fran­cu­ski pred­sed­nik i ita­li­jan­ska pre­mi­jer­ka, ko­ji su se ne ta­ko dav­no su­ko­blja­va­li, slo­ži­li su se da EU kao naj­ve­ći do­na­tor Ukra­ji­ne tre­ba da ima stal­no me­sto za pre­go­va­rač­kim sto­lom ka­ko bi ob­li­ko­va­la bu­duć­nost bez­bed­no­sne ar­hi­tek­tu­re kon­ti­nen­ta, a da ne za­vi­si od Be­le ku­će, ko­ja je da­nas glav­ni sa­go­vor­nik sa Kre­mljem. Sli­ke sa tri­la­te­ral­nih raz­go­vo­ra SAD–Ukra­ji­na–Ru­si­ja u Abu Da­bi­ju mo­ra da „bo­le” evrop­ske li­de­re ko­ji su mo­ra­li da se za­du­že ka­ko bi Ki­je­vu obez­be­di­li za­jam od 90 mi­li­jar­di evra. 

Ali Ma­kro­nov pred­log za ob­no­vu di­ja­lo­ga sa Mo­skvom ne po­dr­ža­va­ju svi – Ne­mač­ka, Esto­ni­ja, Li­tva­ni­ja i Ki­par iz­ra­zi­li su sna­žno pro­ti­vlje­nje ta­kvoj ide­ji. Ove čla­ni­ce EU sma­tra­ju da Ru­si­ja još ni­je spre­ma da po­nu­di ni­ka­kve ustup­ke ka­ko bi se sklo­pio mir. Kao do­kaz na­vo­de Pu­ti­no­ve mak­si­ma­li­stič­ke zah­te­ve i ru­sko kon­ti­nu­i­ra­no bom­bar­do­va­nje ukra­jin­skih ener­get­skih po­stro­je­nja i ci­vil­nih pod­ruč­ja to­kom ve­o­ma ni­ski tem­pe­ra­tu­ra.

„Tre­nut­no ne vi­di­mo po­tre­bu za otva­ra­njem do­dat­nih ka­na­la ko­mu­ni­ka­ci­je. Mo­skva mo­ra bi­ti sprem­na da okon­ča rat. Ako ni­je, ce­na ko­ju će Ru­si­ja mo­ra­ti da pla­ti za ovaj rat, uklju­ču­ju­ći i eko­nom­sku ce­nu, po­ve­ća­va­će se iz ne­de­lje u ne­de­lju”, iz­ja­vio je ne­dav­no kan­ce­lar Fri­drih Merc.

U me­đu­vre­me­nu, vi­so­ka pred­stav­ni­ca EU za spolj­nu po­li­ti­ku Ka­ja Ka­las pred­lo­ži­la je Evro­plja­ni­ma da utvr­de po­li­tič­ke ci­lje­ve s ko­ji­ma bi ne­ki bu­du­ći iza­sla­nik evro­blo­ka za Mo­skvu bio „na­o­ru­žan”. „Po­en­ta ni­je u oso­bi ko­ja će taj po­sao oba­vlja­ti, već u to­me ka­ko i šta že­li­mo da do­bi­je­mo od ovo­ga. Ako Ru­si mi­sle da do­bi­ja­ju svo­je mak­si­mal­ne ci­lje­ve od Ame­ri­ka­na­ca, za­što bi že­le­li da raz­go­va­ra­ju sa Evro­plja­ni­ma”, iz­ja­vi­la Ka­ja Ka­las za „Ju­ro­njuz”.

Pri­vat­no, zva­nič­ni­ci EU i di­plo­ma­te ka­žu da je de­ba­ta po­sta­la ozbilj­na, ali upo­zo­ra­va­ju da se ona i da­lje vo­di na ap­strakt­nom ni­vou, bez ja­sne struk­tu­re ili prav­ca. Oštra po­de­la me­đu evrop­skim pre­sto­ni­ca­ma u ve­li­koj me­ri op­te­re­ću­je di­sku­si­je ko­je se vo­de iza ku­li­sa.

U tim raz­go­vo­ri­ma su se već po­ja­vi­la ime­na zva­nič­ni­ka ko­ji bi mo­gli da se na­đu u po­zi­ci­ji spe­ci­jal­nog iza­sla­ni­ka EU, ali pi­ta­nje je da li će i Mo­skva pri­hva­ti­ti. Po­go­to­vo što je me­đu kan­di­da­ti­ma za ovu funk­ci­ju ak­tu­el­ni fin­ski pred­sed­nik Alek­san­dar Stub. U Bri­sel­skim ku­lo­a­ri­ma kru­že još dva mo­gu­ća ime­na. Mar­gre­te Ve­sta­ger, biv­ša evrop­ska ko­me­sar­ka za po­li­ti­ku kon­ku­ren­ci­je i biv­ši pred­sed­nik Fin­ske Sa­u­li Niniste, ko­ji je za Evrop­sku ko­mi­si­ju ra­dio iz­ve­štaj o ci­vil­noj i voj­noj sprem­no­sti EU da od­go­vo­ri na bez­bed­no­sne iza­zo­ve. Ni­ni­ste do­ne­kle go­vo­ri ru­ski je­zik i dok je bio na funk­ci­ji pred­sed­ni­ka ne­ko­li­ko pu­ta se sa­stao sa Pu­ti­nom.