Zelenski će u Minhenu tražiti jedinstvo, a Evropa samu sebe

Minhenska bezbednosna konferencija počinje 13. februara u atmosferi koja je znatno drugačija od prethodnih godina. Ključno pitanje nije samo sudbina Ukrajine, već i buduća pozicija Evrope u uslovima sve izraženijeg američkog distanciranja.

Posle prošlogodišnjeg foruma u Davosu, gde je Kijev bio potisnut u drugi plan, postavlja se dilema da li će Ukrajina ponovo postati centralna tema ili će fokus biti preusmeren na unutrašnje evropske strahove i dileme.

Prema navodima organizatora, dolazak je potvrdilo više od 50 članova američkog Kongresa i preko 60 šefova država i ministara kabineta. Najavljeno je učešće 60 ministara spoljnih poslova i 30 ministara odbrane, kao i predstavnika vodećih kompanija iz bezbednosne i odbrambene industrije. Prisustvo je potvrdio i ukrajinski predsednik.

Ipak, glavna tema u evropskim kuloarima nije ko dolazi – već ko ne dolazi. Američki predsednik Donald Tramp neće prisustvovati forumu. Umesto njega stiže državni sekretar Marko Rubio. Prema oceni lista Financial Times, odsustvo Trampa i potpredsednika Dž. D. Vensa primetno je snizilo tenzije među evropskim delegacijama.

Jedan evropski ministar spoljnih poslova, govoreći anonimno, izrazio je nadu da će konferencija biti „dosadna“ – što je indikativan signal koliko su evropski zvaničnici oprezni nakon prošlogodišnjih oštrih poruka iz Vašingtona. Podsećanja radi, Vens je ranije optužio Evropu da stvara sopstvene bezbednosne pretnje.

Sve ovo upućuje na to da će ovogodišnji Minhen pre svega biti „sastanak Starog sveta“ – forum na kojem će Evropa pokušati da definiše kako da opstane u uslovima slabljenja američkog bezbednosnog kišobrana.

Prema pisanju Politico, centralna dilema biće da li Evropa uopšte ima realne kapacitete da postigne veću bezbednosnu nezavisnost bez oslanjanja na Vašington. U izveštaju pripremljenom za konferenciju naglašava se da će evropske države morati da se oslone same na sebe. Ključna teza dokumenta jeste da Sjedinjene Države pod Trampom postepeno demontiraju sistem bezbednosnih garancija koji je decenijama predstavljao temelj transatlantskog partnerstva.

„Američki kišobran bezbednosti“ više se ne podrazumeva, a Evropa se, u toj interpretaciji, nalazi u stanju povećane ranjivosti.

U kontekstu ukrajinskog sukoba, to znači da će barem deo evropskih „jastrebova“ biti snažno protiv svakog rešenja koje bi ličilo na odustajanje od podrške Kijevu. Predsedavajući konferencije upozorio je da bi eventualni prekid vatre u Ukrajini mogao da omogući Rusiji da nastavi sa programom naoružavanja, što bi, po njegovoj oceni, dodatno ugrozilo istočni bok NATO-a.

Ipak, upadljivo je da ovogodišnji izveštaj posvećuje manje pažnje neposrednim vojnim operacijama nego ranijih godina. Zapadni analitičari ukazuju da je neuspeh pokušaja da se zamrznuta ruska imovina iskoristi u korist Kijeva ogolio ograničenja evropskog kolektivnog odgovora.

U takvim okolnostima, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nastoji da održi fokus na jedinstvu Evrope. U sinošnjem obraćanju poručio je da podele među Evropljanima ohrabruju one koji žele da oslabe kontinent, te da je neophodno jedinstvo unutar Evrope.

Kijev će u Minhenu otvoriti i posebnu „Ukrajinsku kuću“, uz podršku biznismena Viktora Pinčuka. U tom prostoru biće organizovana izložba posvećena pretnjama po evropsku bezbednost, kao i radni ručak o Ukrajini 14. februara.

Suštinska slika, međutim, otkriva dublju evropsku dilemu. Dok Ukrajina pokušava da mobiliše podršku i podseti na opasnost od zamora i podela, Evropa se istovremeno suočava sa sopstvenim strahom od strateške usamljenosti. Ovogodišnji Minhen stoga nije samo forum o ratu u Ukrajini – već test zrelosti i sposobnosti Evrope da preuzme odgovornost za sopstvenu bezbednost u svetu koji se ubrzano menja.