Nijedan pogled nije nevin

Rita Ferdonk, ministarka imigracije i integracija u Holandiji sa nadimkom Čelična Rita, predložila je, tokom svog mandata (2003) , da se na ulicama Roterdama (koji ima oko 70 odsto stanovništva stranog porekla) ne govori nijedan drugi jezik sem holandskog, što nije prihvaćeno. Prošle godine, političar Hert Vilders snima antimuslimanski film „Fitna”, koji se zapravo ne obraća samo muslimanskoj populaciji već svim ljudima stranog porekla koji žive u Holandiji i Holanđanima koji ne dele isti stav.

U ovom kontekstu i atmosferi nastao je rad Katarine Zdjelar „Da li  bi bilo u redu ako povedem i mačku sa sobom?”, prvi rad ove umetnice koji se bavi jezikom. Time je istovremeno najavljen i fokus njenog interesovanja na jezik, nelagodnost u jeziku, govor, buku govora i njenu izvođačku snagu, i dalje, na filozofiju i politiku glasa.

 Katarina Zdjelar (1979) je beogradska umetnica koja je trenutno na postdiplomskim studijama u Roterdamu. Odabrana je da sa Zoranom Todorovićem predstavlja Srbiju na Bijenalu u Veneciji, a u Salonu MSU u Beogradu upravo je otvorena i njena samostalna izložba „Govoriti jedno kroz drugo” na kojoj je predstavila video- zapise realizovane od 2006. do 2008. godine, uključujući i noviji rad „Sve će biti”.

 – U svom radu, najčešće koristim već postojeće situacije koje stimulišu produkciju govora, kao na primer, proces učenja stranog jezika u školi za odrasle imigrante u Roterdamu u radu „Da li bi bilo u redu ako povedem i mačku sa sobom?” (2005), za koji je istraživanje i snimanje trajalo osam meseci.

Na samom početku rada na projektu, mene su više interesovali procesi identifikacije i ponovnog otkrivanja nečijeg identiteta, ideja asimilacije i integracije, koja je i u Holandiji veliki izazov, objašnjava umetnica i sama polaznica ove škole.

U video-radu „Nemoj da pogrešiš”, predstavljenom na izložbi u salonu MSU, korišćen je verbalni ritual u turskoj osnovnoj školi kojim se svakodnevno konstruiše, potvrđuje i obnavlja svest nacionalne pripadnosti. Snimana su deca koja imaju zadatak da otpevaju nacionalnu himnu. Držanje zastave je specijalan zadatak, ali vidimo da je to suviše teško za jednog dečaka , dok devojčica dobija napad panike. Pored zakletvi Ataturku i obećanja da će voleti svoju zemlju više nego sebe same, na snimku je i devojčica koja čita pesmu o lošem uticaju droge, koju je sama sastavila...

„Ovaj rad istražuje kako nastaje proces povezivanja, sjedinjavanja u jedno kolektivno telo, fokusira se na način na koji se moć nameće i praktikuje i iznosi na površinu mehanizme i uloženi napor u ostvarivanju osećaja nacionalnog jedinstva”, objašnjava Katarina Zdjelar.

Pored rada vezanog za pojam jezika kao same manifestacije govora, istraživanja umetnice tiču se i načina na koji jezik označava telo koje govori i obratno. „Jezik se istovremeno pojavljuje kao nešto fizičko, kroz grč tela koje pokušava da komunicira i poprima muzički kvalitet, kao proizvod često apstraktnih zvukova u pokušajima komunikacije”, objašnjava umetnica.

U radu „Odgovarajući zvuk”, umetnica se bavi tretmanom brisanja akcenta kod jednog stranca koji je u Velikoj Britaniji samovoljno bio podvrgnut govornoj terapiji gubljenja svog stranog akcenta. Situacije su ponekad inicirane kao u radu „Devojčica, sunce i avion, avion”, u kome se građani Tirane prisećaju ruskih reči i rečenica koje su učili u školi. U radu „There is no is”( „Bez iz”) Japanka pokušava da izgovori prezime Katarine Zdjelar, i ma koliko se trudila ne uspeva.

Pozicija strankinje u Holandiji, ne u smislu subjektivnog osećanja već objektivne pozicije od trenutka kada odlazi na magistarske studije, delimično je uticala na upotrebu pojma jezika u stvaranju umetničkog dela Katarine Zdjelar.

„Ova pozicija naravno utiče na moj rad u kome je koncept stranog polje istraživanja, pre nego samo telo stranca. Ničiji senzibilitet ni pogled nije nevin”, kaže umetnica. 

Katarina Zdjelar je, između ostalih dobitnica nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos koja joj je omogućila i rezidencijalni boravak u Njujorku (2007). Umetnička interesovanja ove umetnice fokusirana su i  na egzistenciju „koja je brojna, neutvrđena ili ’između’ kao što su stanje tranzicije, migracija ili nomadski život”. U njenim radovima, subjekti su uvek u transportu.

„ Najčešće nisu vični u onome što rade i ne vladaju datim sistemom, što mi je posebno dragoceno, jer mene takođe interesuje zauzimanje alternativnih pozicija, ili drugačija interpretacija sistema u kome se pojedinci nalaze”, objašnjava umetnica.

Na Venecijanskom bijenalu Katarina Zdjelar izložiće nekoliko video- radova koji se bave bliskim temama. Za sada se zna da će biti koncipirani tako da u međusobnoj komunikaciji i međusobnim relacijama zapravo čine jedan novi rad.

„ Mislim da će se moj i rad Zorana Todorovića uklopiti na jedan neočekivan i interesantan način. Različitost naših radova postaje produktivan element u zajedničkom predstavljanju. Predstoji nam veoma dinamičan i interesantan radni period. U ovaj proces biće uključeni i arhitekte, dizajneri, kustosi, teoretičari i svako će na svoj način i kroz drugačije forme delanja doprineti našem zajedničkom predstavljanju. Veoma  sam uzbuđena i veoma se radujem”, kaže Katarina Zdjelar.