Sirotinja zakoračila u Holivud

Od našeg dopisnika iz Vašingtona

Gde god da se nađu stanovnici našeg „drugde društva”, danas veruju da na pravom mestu rade prave stvari u pravo vreme jedino na putu ka nekom drugom odredištu. Permanentno kretanje je melem za kulturu u kojoj je sama suština autentičnosti smrvljena u hiljade i-mejlova. Umesto ličnosti stvorile su se „intravidue”, nova vrsta Amerikanaca, definisana prepletanjem individue sa „kul” tehnologijom. Nikada do sada ova zemlja nije bila toliko umrežena a da je istovremeno apsolutno isključena. To u svojoj novoj knjizi „SAD negde drugde” zaključuje profesor njujorškog univerziteta Dalton Konli. U kompaktnom vodiču o nervoznom svetu „intravidua”, njegovi novi Amerikanci iz „Amerike negde drugde” neprekidno na svom laptopu istovremeno pokreću bezbrojne tokove sveta.

 I u Holivudu je postalo očigledno da je „život negde drugde”, kako je to svojevremeno, dok je još Berlinski zid čvrsto delio dva sveta, konstatovao Milan Kundera. Zid je pao, pa se već neko vreme plišanom stazom ka najvećoj medalji američke industrije snova kreću bosonogi gubitnici iz globalizovanih slamova. Ali niko kao „Milioner iz blata” („Slumdog millionaire”) britanskog reditelja Denija Bojla nije pravo iz Mumbaja tako sigurno koračao ka najvažnijim oskarovskim statuetama. Snimljen sa petnaest miliona dolara, uz upotrebu dece naturščika, „Milioner iz blata” rasprostro se po holivudskom tepihu sa deset nominacija za „Oskara”. Prethodno je ovaj dramatičan dokument sa bolivudskim raspletom utro sebi stazu za gala oskarovsko veče (22. februara u Kodak dvorani u Los Anđelesu) pobravši četiri „Zlatna globusa” stranih novinarskih kritičara akreditovanih u Holivudu (za najbolju filmsku dramu, za najbolju režiju, dok su Simon Bofoji i indijski kompozitor A. R. Rahman osvojili „Globuse” za najbolji scenario i filmsku muziku). Samo nekoliko dana posle toga usledila je desetostruka nominacija američke akademije, a odmah potom Udruženje američkih glumaca proglasilo je „Milionera iz blata” najboljim filmskim ostvarenjem u prošloj godini. Praznih ruku ostao je američki „Neobičan slučaj Bendžamina Batona” Dejvida Finčera, rađen po istoimenoj priči kultnog Skota Ficdžeralda koji je samo nekoliko dana pre toga dobio čak 13 nominacija za „Oskara”.

Protagoniste iz Mumbaja, kako reče jedan od holivudskih eksperata, ne bi prepoznao ni kad bi se pojavili na pragu njegove kuće. Ipak „Milioner iz blata” je neverovatna storija dokumentarnih prizora nepregledne indijske bede u kojoj tek prohodala deca ulaze u surovu borbu za goli opstanak.

U polupraznim bioskopima glavni junak Džamal Malik na početku filma izlazi pred američke „intravidue” bukvalno iz septičke jame u koju je morao da se uvalja kako bi se izvukao iz poljskog čučavca u kome bi zaglavljen propustio veliki događaj do koga mu je stalo. Najmanjeg Džamala igra Azharudin Ismail, koji je za jednogodišnji rad na snimanju dobio honorar od oko dve hiljade dolara. Dečak, koji će možda već u februaru zajedno sa ostalom ekipom doći u Los Anđeles na dodelu Oskara, spava pod plastičnom prostirkom u predgrađu Mumbaja, Bandra, zajedno sa svojim tuberkuloznim ocem. Njihovu čatrlju u nehigijenskom naselju srušile su lokalne vlasti. Najmlađa Latika, njegova prijateljica iz detinjstva, koju igra devojčica Rubina Ali, tumara od jednog do drugog slama u okolini. Honorar za godinu dana iznosio je 700 dolara. Posle pisanja britanske štampe o položaju dece čija se sudbina izjednačuje sa junacima Čarlsa Dikensa, Oliverom Tvistom i Davidom Koperfildom, režiser Deni Bojl i producent Kristijan Kolson izdali su pisano saopštenje u kome tvrde da su se potrudili da naturščicima deci trajnije obezbede život. „Osnovali smo fondaciju za Rubinu i Azharudina i platili za njihovo školovanje”, pišu reditelj i producent, već ovenčani najvišim profitnim nagradama. 

Entuzijazam američkih kritičara raspršio je najpoznatiji Njujorčanin iz indijske dijaspore, pisac Salman Ruždi, kome je teško da poveruje u verodostojnost ovakve bajke: „To sve ipak nije moguće”, rekao je Ruždi, kome se čini da je nerealno da neko iz sirotišta bez škole osvoji milione rupija u kvizu „Kako postati milioner”. Pisac „Satanskih stihova”, međutim, ocenjuje da je „Milioner iz blata” vizuelno briljantan. Bishaka Duta, autor poznatih dokumentaraca o slamovima Mumbaja, ne slaže se sa Ruždijem: „U filmu su upotrebljeni svi klišei po redu o Indiji i Mumbaju. Ishod je užas do užasa u Mumbaju, da bi se priča rasplela na potpuno nemoguć način.

Možda je Holivud ipak na istom mestu gde je uvek i bio u srcu američkih velikih snova i obećanja: da svako na ovome svetu može sopstvenim trudom da se iz Pepeljuge preobrazi u princezu.”

U prošli ponedeljak uveče, u alternativnom bioskopu elitnog vašingtonskog predgrađa Betezda, uprkos svim dosadašnjim nagradama „Milionera iz blata”, uz kokice i „koka-kolu” gledalo je u sali od stotinak fotelja jedva dvadesetak gledalaca. Među njima je bio i mladić iz Obale Slonovače. Izašavši u ledenu noć, gledao je sjajne višespratnice oko glavnog trga: možda ću i ja jednog dana stanovati u jednoj od ovih zgrada, rekao je, kao za sebe. Za njega je priča o indijskom Davidu Koperfildu kome se sreća nasmešila i preko noći ga napravila milionerom potpuno uverljiva. Nije se, očigledno, obavestio da čak ni glumci koji su film proslavili i doneli mu najveća američka priznanja nisu uspeli da se iskopaju iz svojih favela.

Nagrade su međutim donele lepe pare američkim bioskopima. „Milioner iz blata” debitovao je 12. novembra prošle godine u deset američkih sala. Od ulaznica je prvog dana zarađeno svega 32.000 dolara. Danas se prikazuje u 1.411 bioskopa i od karata je sakupljeno 72 miliona dolara. Dok Latika i Džamal „negde drugde” u slamovima Mumbaja sanjaju pod plastičnom prostirkom.