Politički i institucionalni predstavnici srpskog naroda na Kosovu i Metohiji su juče na sastanku u amfiteatru Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Severnoj Mitrovici usvojili jednoglasno deklaraciju. U tekstu zahtevaju administrativne olakšice za vađenje ličnih dokumenata, nesmetan ulazak i boravak za radnike i studente i garancija za nesmetano korišćenje pokretne i nepokretne imovine. To je učinjeno zbog najava Prištine da će od 15. marta početi puna primena „zakona o strancima”. Član Predsedništva Srpske liste Igor Simić izjavio je juče da je cilj ovakvog zakona da ugrozi više od 10.000 Srba koji žive i rade na Kosovu i Metohiji.

Simić je, prilikom susreta izabranih političkih predstavnika Srba i predstavnika srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija rekao da je ovaj sastanak održan u nikad težoj situaciji po srpski narod i da se mora učiniti sve da se Srbi zaštite na svojim vekovnim ognjištima. Naveo je da su od trenutka kada je pomenut „zakon o strancima” i zakon o vozilima, predstavnici Srpske liste održali 49 sastanaka sa međunarodnim predstavnicima, kako sa onima koji rade na prostoru KiM, tako i sa onima iz Vašingtona i Brisela. Simić je rekao da je rezultat tih razgovora da su uspeli da im objasne da primena tih propisa nije samo puko primenjivanje pravnih propisa, već je jasna politička namera da kroz administrativne procedure svi Srbi koji su ostali na KiM budu proterani različitim administrativnim postupcima.

„Pogođeno je blizu 3.000 studenata koji iz centralne Srbije stiču svoje obrazovanje u okviru našeg univerziteta. Ugrožen je svaki privrednik, posebno na severu Kosova i Metohije. Od 1.180 nastavnika i saradnika našeg univerziteta, 550 njih nema kosovska dokumenta i ne može da ih dobije”, kazao je Simić. Prema njegovim rečima, biće ugroženo sveštenstvo i monaštvo Srpske pravoslavne crkve, od kojih veliki broj niti ima niti može da poseduje prištinske dokumente.

Deklaracija je juče usvojena, imajući u vidu obaveze koje proističu iz međunarodnog prava, političkih dogovora Beograda i Prištine postignutih u Briselu, Evropske konvencije o ljudskim pravima i važećih pravnih akata, kao i situaciji sa kojom se suočava srpska zajednica na Kosovu. „Zahtevamo da se svim našim građanima koji žive na ovim prostorima omoguće odgovarajuće pravne, administrativne i druge olakšice u postupku pribavljanja ličnih dokumenata, kako bi se obezbedilo nesmetano ostvarivanje njihovih osnovnih ljudskih i građanskih prava kao ravnopravnih građana. Istovremeno, zahtevamo da se zaposlenima i studentima koji dolaze radi rada i studiranja u okviru obrazovnog i zdravstvenog sistema na ovim prostorima omogući nesmetan ulazak i boravak tokom trajanja radnog i studijskog procesa, što se dokazuje odgovarajućim dokumentima koje izdaju nadležne obrazovne i zdravstvene institucije”, navedeno je u prvoj tački.

Predstavnici srpskog naroda zahtevaju nesmetano korišćenje imovine, uključujući vozila. „Zahtevamo da se svim građanima garantuje pravo na mirno i nesmetano uživanje pokretne i nepokretne imovine, kao i pravo na upotrebu vozila, uz primenu odgovarajućih pravnih i drugih olakšica, bez diskriminacije i pravne nesigurnosti za sve koji žive na prostoru Kosova i Metohije”, navedeno je u deklaraciji.

Osuđuje se ugrožavanje rada obrazovnih i zdravstvenih institucija. „Odlučno odbacujemo i osuđujemo svako postupanje ili delovanje koje bi moglo ugroziti rad i kontinuirano pružanje usluga zdravstvenih i obrazovnih institucija srpskog naroda. Smatramo da se sva otvorena pitanja, pa i položaj ovih institucija moraju rešavati isključivo putem dijaloga Beograda i Prištine kroz uspostavljanje Zajednice srpskih opština, i da se apsolutno protivimo nasilnim, jednostranim i svim drugim radnjama kojima bi se ugrozilo funkcionisanje ova dva sektora”, navedeno je u tekstu. Predstavnici srpskog naroda zahtevaju razuman rok za sprovođenje prvih tačaka deklaracije i pozdravljaju napore zemalja Kvinte.

„Srpski narod i mi njegovi politički predstavnici na Kosovu ostajemo opredeljeni za konstruktivan pristup. Spremni smo da, preko svojih legitimno izabranih političkih predstavnika, nastavimo da doprinosimo dijalogu i stabilnost. Uporno odbijanje da se formira Zajednica srpskih opština i kontinuirano kršenje briselskih sporazuma i pravnih akata na snazi na ovim prostorima je dokaz da se međunarodna zajednica mora aktivnije uključiti u zaštitu prava srpskog naroda, jer je očigledno da postojeći mehanizmi u kosovskom sistemu nisu adekvatna zaštita i ne pružaju mogućnost za dostojanstven život, pravnu i imovinsku sigurnost naših građana”, naglasili su srpski predstavnici. Deklaracija, kako su istakli, izražava jedinstven stav političkih i institucionalnih predstavnika srpskog naroda i predstavlja poziv na pravnu sigurnost, dijalog i puno poštovanje prava srpskog naroda na Kosovu.

Simić: U Kurtijevom ekspozeu nema Srba, ni ustavom garantovanih prava

Poslanik Srpske liste Igor Simić izjavio je da u obraćanju Albina Kurtija u kojem je predstavio sastav svoje nove vlade nema Srba kao da ne postoje u AP Kosovo i Metohija i istakao da Srbima čak ni ustavom garantovana prava nisu zagarantovana. Simić je, obraćajući se u skupštini u Prištini pre izbora nove vlade, istakao da Srpska lista neće podržati novu vladu zbog svega što je Kurti radio kršeći domaće i međunarodne propise. Kritikovao je i izbor Nenada Rašića iz stranke Za slobodu, pravdu i opstanak za ministra za zajednice, ističući da je ta stranka jedan mandat koji ima dobila na mestima gde nema Srba i da Rašić zato ne može da predstavlja većinu našeg naroda na KiM.

Naveo je da Srbi u ekspozeu nisu spomenuti nijednom, kao da ne postoje na ovim prostorima, a da su tu vekovima i da nije bilo reči ni o problemima koje je Kurti napravio srpskom narodu. Istakao je da je Kurtijeva prethodna vlada napravila jaz između albanskog i srpskog naroda. Naveo je da čak ni ustavom garantovana prava Srbima nisu zagarantovana. „Srbi moraju svaki put da dokazuju da ono što piše stvarno piše, pa čak i ovde u parlamentu. Jedinu urbanu sredinu u kojoj su Srbi većina, Severnu Mitrovicu, ne nazivate onako kako propisuje zakon i ustav”, rekao je Simić.

Poručio je da „nije demokratija nametanje ko će predstavljati Srbe”. „Nije demokratija zabranjivanje Srbima da biraju svoje političke predstavnike. Niti je demokratija, niti je vladavina prava. Zato i sada u svom ekspozeu namećete Srbima da im predstavnik bude čovek koji nema podršku srpskog naroda, koji je mandat u ovom parlamentu dobio u sredinama u kojima decenijama unazad nema Srba”, poručio je Simić. Dodao je da Rašić zato nikada neće biti ministar koji predstavlja većinu Srba na KiM.

Skupština u Prištini izabrala je novu vladu koju će predvoditi predsednik pokreta Samoopredeljenje i dosadašnji premijer u tehničkom mandatu Albin Kurti. Za novu vladu glasalo je 66 poslanika, 49 je bilo protiv, a nije bilo uzdržanih. Za ministra za zajednice i povratak izabran je Nenad Rašić, čija stranka ima samo jedan mandat od 10 zagarantovanih za Srbe, dok Srpska lista ima devet mandata.