Evropljani se spremaju za novo doba

Svetski poredak, kakav poznajemo i koji je zasnovan na pravima i pravilima, više ne postoji jer se trenutno uništava, poručio je nemački kancelar Fridrih Merc na otvaranju 62. Minhenske bezbednosne konferencije koja se održava u glavnom gradu nemačke pokrajine Bavarske.

Merc je rekao da je ta konferencija oduvek bila „seizmograf političke situacije” i dodao da smo poslednjih godina svedočili sve većim tenzijama i sukobima u svetu, uključujući rusku agresiju na Ukrajinu. „Zajedno smo ušli u eru koju ponovo vrlo otvoreno obeležavaju moć i politika velikih sila. Pre svega, vidimo nasilni revizionizam Rusije, njen brutalni rat protiv Ukrajine, protiv našeg političkog poretka sa svakodnevnim okrutnim ratnim zločinima. Dakle, ovo je samo najpronicljiviji izraz koji vidimo svakodnevno. Vidimo i druge događaje u svetu koji se razlikuju od onoga o čemu smo u ovoj prostoriji često razgovarali”, rekao je Merc.

Minhenska bezbednosna konferencija okupila je 115 zemalja, 66 šefova država, 16 ministara spoljnih poslova, 25 ministara odbrane, generale, admirale, diplomate i predstavnike industrije. Nemački kancelar je konstatovao da Kina želi da bude lider u oblikovanju sveta i da je za to godinama pripremala teren strateškim strpljenjem, a u doglednoj budućnosti Peking bi mogao da bude ravnopravan sa SAD u vojnom smislu. „Kina sistematski koristi tuđe zavisnosti i redefiniše međunarodni poredak u svoju korist. Ako je nakon pada Berlinskog zida postojao unipolarni trenutak, on je odavno prošao. Pravo SAD na liderstvo je osporeno i moguće izgubljeno. Povratak politici moći, međutim, nije ukorenjen samo u rivalstvu između velikih sila, to je takođe odraz nemirnih, uznemirenih društava u vremenima revolucionarnih promena. To je izraz želje, takođe u mnogim demokratskim državama, želje za snažnim liderstvom u globalizovanom svetu u kojem se posebno demokratske države približavaju granicama svoje sposobnosti delovanja”, rekao je on.

Dodao je da se čini da politika velikih sila daje snažne i jednostavne odgovore, barem velikim igračima i barem na prvi pogled. „Nažalost, politika velikih sila se okreće od sveta u kojem se sve veća povezanost prevodi u vladavinu prava i mirne odnose između država”, rekao je on.

Smatra i da politika velikih sila ima svoja pravila – brza je, oštra i često nepredvidiva, boji se vlastitih zavisnosti, ali koristi zavisnosti drugih i, ako je potrebno, čak ih i iskorišćava.

Prema njegovim rečima, u središtu ovoga stoji bitka za sfere uticaja, zavisnosti i pokornost, gde prirodni resursi, tehnologije i lanci snabdevanja postaju alati za pregovaranje. „Ovo je opasna igra. U početku za male igrače, ali kasnije verovatno i za velike. I naši prijatelji u SAD se tome prilagođavaju brzim tempom. Shvatili su vlastitu potrebu da u nekim oblastima sustignu Kinu i izvlače radikalne posledice u svojoj strategiji nacionalne sigurnosti. To rade na svoj način koji ne usporava ovaj trend, već ga ubrzava. I mi, Evropljani, takođe se pripremamo za ovo novo doba. I dolazimo do drugačijih zaključaka nego, na primer, administracija u Vašingtonu. Naš primarni zadatak kao Evropljana, a naravno i kao Nemaca, jeste da danas prihvatimo ovu novu stvarnost, ali to ne znači da je prihvatamo kao neizbežnu sudbinu”, rekao je Merc.

Naglasio je da je nemačka spoljna politika poslednjih decenija imala normativni višak i da je sa najboljim namerama kritikovala kršenja međunarodnog poretka širom sveta. Prema njegovim rečima, danas je najveći prioritet jačanje Evrope unutar NATO-a, da Nemačka i Evropa jačaju odbrambenu i bezbednosnu politiku, kao i da je suverena EU najbolji odgovor za novo doba. Sloboda se, kako je rekao, gradi na snazi, suverenitetu i sposobnosti da pokažemo međusobnu solidarnost u Evropi, kao i da se taj program slobode sastoji od nekoliko tačaka. „Prvo, jačamo se u vojnom, političkom, ekonomskom smislu i tehnologijama. Smanjujemo našu zavisnost i ranjivost i u tom smislu oživljavamo našu odbrambenu industriju. Otvaraju se nove fabrike, stvaraju se nova radna mesta, pojavljuju se nove tehnologije. Jačamo istočni krak NATO-a. O tome govori brigada Bundesvera u Litvaniji. Prvi nemački ’Jurofajteri’ su opredeljeni za to. Čim pre budemo mogli, učinićemo Bundesver najjačom konvencionalnom vojskom u Evropi, vojskom koja čvrsto stoji kada je to potrebno”, rekao je Merc.

Drugo je, rekao je Merc, jačanje Evrope jer je suverena Evropa najbolji odgovor na ovo novo doba. Kao važnu stvar, Merc je istakao stvaranje novog transatlantskog partnerstva jer se, rekao je, stvorio jaz između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. „Transatlantsko partnerstvo više nije nešto što možemo da uzimamo zdravo za gotovo. Prvo je počelo u SAD, zatim ovde u Evropi. Ako naš partner želi da imamo budućnost, moramo je stvoriti i obrazložiti na novi način, a to obrazloženje mora da bude praktično, a ne ezoterično”, konstatovao je nemački kancelar. Predsedavajući konferenciji, Volfgang Išinger izjavio je da je transatlantskom partnerstvu potrebna jaka Evropa, što će se postići samo ako su evropske nacije ujedinjene, još više nego u prošlosti. On je na otvaranju skupa rekao da će neke od tema o kojima će se raspravljati na konferenciji biti globalni aspekti bezbednosti, veštačka inteligencija (VI), budućnost VI, sajber-prostor, klimatske promene, energija i lanci snabdevanja, globalno zdravlje, ljudska prava. Prema njegovim rečima konferencija se održava u vreme rastuće zabrinutosti zbog globalne nesigurnosti. „Nikada pre u više od 60 godina ove konferencije nije bilo toliko istovremenih fundamentalnih izazova i krvavih ratova u Evropi, širom Evrope i širom sveta. Transatlantski odnosi se nalaze na prekretnici. Za Minhensku bezbednosnu konferenciju, čija je okosnica bila transatlantski odnos, ovo predstavlja neviđeni izazov. U ovoj situaciji veoma sam zadovoljan što snažne transatlantske veze i dalje postoje s obe strane Atlantika”, rekao je Išinger.

Poručio je da ovo nije vreme za ublažavanje reči ili okolišanje, već da mora da se pronađe pomoć u organizaciji konstruktivnog transatlantskog resetovanja. Zbog toga, rekao je, uputiće par pitanja. „Prvo, pitanje upućeno je članicama Evropske unije. Koje konkretne korake predlažete ili ste spremni da preduzmete osim držanja govora kako biste pomogli u stvaranju Evropske unije koja će biti ugledniji međunarodni akter i sposobnija da brani našu slobodu, naše vrednosti i naše granice”, pitao je Išinger.

Drugo pitanje, dodao je, upućeno je stalnim članicama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i odnosi se na to da li su svesni svojih obaveza prema Članu 6 Ugovora o neširenju nuklearnog oružja. „Ako jeste, koji su tačno vaši konkretni planovi da izbegnete ozbiljnu konfrontaciju sa svetom koji nema nuklearno oružje na predstojećoj konferenciji o pregledu NPT-a u aprilu u Ujedinjenim nacijama”, rekao je on.

Treće, pitanje upućeno je delegaciji SAD, dodao je Išinger. „Da li administracija Donalda Trampa zaista veruje da joj trebaju saveznici i partneri? I ako jeste, nadamo se da je to ono čemu se nadamo, da li je Vašington zaista spreman da se prema saveznicima odnosi kao prema partnerima”, upitao je Išinger.

Poslednje pitanje postavio je kineskoj delegaciji. „Ako Kina želi dalje da razvija i unapređuje svoje odnose sa Evropom, u kojoj meri će Kina biti spremna da uloži u to da Rusija okonča svoju agresiju i povuče se iz Ukrajine”, upitao je on.

Nemački kancelar: Osećam se nelagodno zbog pristupa EU zemljama zapadnog Balkana

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da se oseća nelagodno zbog pristupa Evropske unije prema zemljama zapadnog Balkana, kao i da smatra da je potrebna nova strategija kako bi se zemlje regiona približile EU.

On je u sesiji „pitanja i odgovori”, na pitanje premijera Crne Gore Milojka Spajića da li je EU zainteresovana da primi zemlje zapadnog Balkana i da li veruje da je proširenje još jedan deo toga da Evropa postane konkurentnija na svetskoj sceni, odgovorio potvrdno i dodao da se i on i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen slažu oko toga. „Imali smo sastanak u decembru sa državama zapadnog Balkana i Evropskim savetom u Briselu. I iskreno, osećam se sve više nelagodno zbog našeg pristupa vašim zemljama. Moramo ponovo da otvorimo novu strategiju kako da ove zemlje približimo Evropskoj uniji. Ne želim da vas izgubimo. Vi ste deo evropskog kontinenta i zato ste potencijalno deo Evropske unije. I znam da je ovo konsenzus”, rekao je on.

Dodao je da postoji „slon u sobi” i da svi znaju ko je protiv toga, ali da to mora da se prevaziđe. „Do sada je u Evropskom savetu jednoglasno glasanje za otvaranje sledećeg poglavlja. Ali to moramo da prevaziđemo. Najkasnije nakon izbora, koji će se održati u aprilu, nadamo se da ćemo moći da otvorimo sledeća poglavlja i da vas na samom kraju kao članice sve više približimo Evropskoj uniji”, rekao je Merc.