Otvoreni sukob SAD i EU oko Gaze

Spor između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije oko budućnosti Pojasa Gaze izbio je u prvi plan na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, gde su se u javnosti prvi put na tako visokom nivou suočile različite vizije upravljanja posleratnom Gazom i mehanizama za njenu obnovu.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, oštro je kritikovala koncept takozvanog „Mirovnog saveta za Gazu“, koji se dovodi u vezu sa inicijativom američkog predsednika Donalda Trampa. Prema njenim rečima, mehanizam koji se sada promoviše odstupa od prvobitnog mandata Ujedinjenih nacija.

Kalas je navela da rezolucija Saveta bezbednosti UN predviđa formiranje mirovnog tela koje bi bilo vremenski ograničeno do 2027. godine, uz pravo glasa Palestinaca i jasno navođenje Gaze u mandatu. Međutim, kako je istakla, u aktuelnoj povelji „saveta“ ne pominju se ni Gaza ni UN, što, po njenoj oceni, znači da predloženi model „ne odražava“ usvojenu rezoluciju Saveta bezbednosti.

Evropa tvrdi da je isključena iz procesa

Španski ministar spoljnih poslova Hose Manuel Albarez takođe je izrazio nezadovoljstvo, ocenivši da Vašington pokušava da zaobiđe prvobitni mandat UN i da je Evropa, iako jedan od ključnih finansijera Palestinske uprave, isključena iz procesa odlučivanja.

Američki demokratski senator Kris Merfi upozorio je da postoji rizik da mehanizmi kontrole trošenja sredstava za obnovu budu nedovoljni, što bi moglo otvoriti prostor za zloupotrebe milijardi dolara namenjenih Gazi.

Prema oceni britanskog lista „Gardijan“, ovo je prvi put da su se neslaganja oko američkog plana pojavila tako javno i na najvišem diplomatskom nivou, što dodatno naglašava tenzije u trenutku krhkog primirja i uoči sastanka mirovnog tela koji bi naredne sedmice trebalo da bude održan u Vašingtonu.

Vašington: „Ne sme se nastaviti beskrajni rat“

Sa druge strane, američki ambasador pri UN Majk Volc odbacio je evropske primedbe i kritikovao, kako je naveo, „uvijanje ruku“ oko novog mehanizma. Poručio je da se status kvo, u kojem Hamas upravlja Gazom uz ciklične eskalacije nasilja, mora okončati.

Volc je najavio da je Indonezija pristala da uputi 8.000 vojnika u okviru međunarodnih stabilizacionih snaga, uz nagoveštaj da će uskoro biti saopšteni detalji o proširenju misije. On je politiku administracije opisao kao „svrsishodni multilateralizam“, pozivajući da se UN „vrate osnovama mirovnih operacija“.

Trampov imenovani visoki predstavnik za Gazu, Nikolaj Mladenov, pokušao je da ublaži ton rasprave, fokusirajući se na hitne zadatke: povećanje humanitarne pomoći, razoružanje svih frakcija i okončanje podele Gaze, koja je, kako je naglasio, preduslov bilo kakvog trajnog političkog rešenja.

„Ako ne rešimo unutrašnju podelu i pitanje kontrole nad teritorijom, teško je zamisliti kako ćemo doći do rešenja o dve države“, poručio je Mladenov, upozoravajući da bi neuspeh značio novu fazu sukoba umesto stabilizacije.

Palestinska upozorenja: ugroženo rešenje o dve države

Palestinski političar i aktivista Mustafa Barguti izrazio je strah da rasprava o upravljanju Gazom gubi osećaj za realnost, dok se istovremeno, kako tvrdi, na Zapadnoj obali nastavlja širenje izraelskih naselja, što dodatno podriva perspektivu rešenja o dve države.

U središtu spora, međutim, nije samo tehničko pitanje mandata ili strukture budućeg tela, već i suštinsko pitanje – ko će imati političku i finansijsku kontrolu nad procesom obnove i bezbednosne tranzicije u Gazi, i pod čijim okriljem će se taj proces odvijati.

Minhenska rasprava pokazala je da transatlantsko jedinstvo po pitanju Bliskog istoka više nije podrazumevano, već da se, u senci rata i nestabilnog primirja, oblikuju različite vizije budućeg poretka u Pojasu Gaze.