U EU se može prečicom i ekspresno
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 30. januara –Odgovor Brisela na iznenadni evroentuzijazam Rejkjavika, izazvan željom da se posrnula islandska kruna zameni stabilnom evropskom valutom, bio je – munjevit. Evropska komisija je saopštila da bi ulazak Islanda u EU bio obavljen po skraćenom postupku – za manje od dve godine, iako iz Rejkjavika još nije upućen nikakav zahtev za to.
Oli Ren, evropski komesar za proširenje, nije propuštao prilike da u Briselu na različitim skupovima zagovara proširenje Unije do „krajnjih granica na severu”. Sada priželjkuje da što pre dobije zahtev Islanda za članstvo i najavljuje zajednički ulazak u Uniju ostrvske zemlje i Hrvatske, najverovatnije, kako sam kaže, 2011. godine. „Bolje je kad se EU pristupa u društvu nego pojedinačno”, smatra komesar. Ren predviđa da bi Islanđani mogli bukvalno da projure kroz pregovore i okončaju ih u rekordnom roku, jer je u zemlji termalnih izvora na snazi zajedničko evropsko zakonodavstvo, kao i brojni ugovori o povlašćenoj trgovini sa EU.
Ekonomija Islanda je stradala pod naletom finansijske krize. Kada su propale investicione banke i fondovi u SAD, zazvonio je alarm na ostrvu usred Atlantskog okeana. Rast spoljnog duga preko noći merio se milijardama. Prva pomoć stigla je iz MMF-a u vidu 10 milijardi dolara, a pomogle su i Rusija i EU. Premijer Ger Harde, iz redova Nezavisne partije, podneo je u ponedeljak ostavku pod pritiskom opozicije i protesta zbog krize, ali i pod teretom teške bolesti. Njegov odlazak zabeležen je kao prva ostavka nekog od svetskih lidera kao direktna posledica finansijske krize.
Sada je zemlja u potrazi za dugoročnim rešenjem, a Rejkjavik se okreće Briselu. Socijaldemokrate i levo orijentisani Zeleni pregovaraju o novoj vladi koja će voditi zemlju do narednih izbora koji će biti održani na proleće. U međuvremenu i tradicionalni evroskeptici u islandskoj politici uviđaju nužnost da se obezvređena valuta zameni za evro. Predviđanja govore da će kampanja za izbore biti proevropska.
Ali pored propalih banaka i izvora tople vode, Island ima velike teritorijalne vode u Atlantiku, koje islandski ribari ne žele ni sa kim da dele. Ribarstvo je ne samo osnovna privredna grana već i deo nacionalnog identiteta i korena Islanđana. Ukoliko pregovori sa EU ipak budu zapeli, suprotno Renovom očekivanju, onda će to biti u vezi sa pregovaračkim poglavljem o ribarstvu. Ulazak u Uniju značio bi da Islanđani ne mogu zadržati sopstvenu politiku ribarstva.
Ne treba zaboraviti da Norveška nije postala članica Unije, iako je već završila pregovore o članstvu, jer su građani na referendumu odbili učlanjenje, ponajviše nezadovoljni između ugovorom o ribarstvu. Zbog zaštite sopstvenog prava na ribolov Island se i do sada klonio Evropske unije. Kada je Rejkjavik proglasio ZERP (zaštitni ekološki ribolovni pojas) dolazilo je do vatrenih obračuna sa škotskim ribarima koji su prelazili granicu i ulazili u vode Islanda, a jednom je intervenisala i Ratna mornarica Ujedinjenog Kraljevstva da zaštiti Škote.
Island nije samo zbog severnih granica važan za EU, već i zbog toga što je EU hitno potrebna nova članica za „izlaznu lisabonsku strategiju”. Računa se da će Irci uz obećane garancije EU ponoviti referendum i prihvatiti Lisabonski sporazum koji su odbili prošle godine. Prva nova članica, ili više njih, imaće u svom pristupnom ugovoru dodatak, kojim se Irskoj garantuje mesto komesara EU, pravo na vojnu neutralnost, pravo na zabranu abortusa i svoj poreski sistem. Kada sadašnje članice EU budu ratifikovale pristupni sporazum sa novim članicama, potvrdiće samim tim izmene Lisabonskog sporazuma koji se odnose na Republiku Irsku.
Uz Island će lakše proći i Hrvatska, koja je ozbiljno zapela u pregovorima o članstvu zbog blokade Slovenije. Hrvatska je, prema zaključcima jednog od prošlogodišnjih ministarskih sastanaka, mogla da završi pregovore o članstvu do kraja 2009. godine, ali neformalno taj rok je već produžen. Ulazak Islanda u pregovore pomogao bi Zagrebu.
-----------------------------------------------------------
Islandski parlament najstariji
Island se prostire na više od 100.000 kvadratnih kilometara i do devetog veka je bio jedno od najvećih nenaseljenih ostrva, a onda su ga naselili Norvežani i Kelti. Alting, islandski parlament, osnovan je 930. godine i najstariji je u svetu. Nezavisnost od Danske, koja se sa Norveškom smenjivala u upravljanju ostrvom, Island je izborio 1918. godine, a 1950. potpisan je vojni sporazum sa SAD koja je preuzela nadležnost nad odbranom zemlje. Island nema vojsku.
Island je ostrvo južno od arktičkog kruga, sa velikim brojem aktivnih vulkana i gejzira tople vode. Ima jedinstven toplovodni sistem koji povezuje sva naselja i objekte na ostrvu, dopremajući prirodno zagrejanu vodu iz utrobe zemlje, bez zagađenja okoline i troškova goriva.
Stanovnici ostrva, kojih je oko 320.000, govore islandskim, severnim germanskim jezikom.