Da li su bubašvabe SPAS u kriznim situacijama

Kontrola bubašvaba pomoću električnih „rančeva“ jedan je od onih naučnih eksperimenata koji su prilično moderni, popularni, ali i etički problematični. Međutim, ono što bi moglo utešiti je saznanje da su bubašvabe na daljinsko upravljanje potencijalno spas u određenim situacijama.

 

Istraživači sa Državnog univerziteta Severne Karoline opremili su kiborg bubašvabe mikrofonima koji, kada se povežu sa normalnim senzornim aparatom bubašvaba, znače da će „bioboti“ tražiti izvor zvuka. Naučnici se nadaju da će, pored toga što će Skajnetu pružiti dobar alat za praćenje, ovo omogućiti ljudima da pronađu druge ljude u zatvorenim prostorima poput srušene zgrade.

 

Kiborg bubašvabe same po sebi nisu ništa posebno novo – kompleti „Roboroach“ vam omogućavaju da jeftino kontrolišete sopstvenu bubašvabu, mikrostimulišući antene bubašvaba električnim signalima – kao upravljanje konjem uzdama, samo što su te uzde elektrode koje su pričvršćene za njihove glave. Istraživači iz Severne Karoline su otišli ​​korak dalje, pričvrstivši mikrofone na cerkusije svojih bubašvaba, što su senzorni organi koje bubašvabe obično koriste da osete da li im stomak dodiruje nešto. Stoga, stimulisanjem cerkusija, bubašvaba se može „podstaći“ da se kreće napred, levo ili desno, i na kraju ka izvoru zvuka. Nada je da će ti zvuci na kraju biti ljudi koji vrište u pomoć i da će, hvatanjem predajnika bubašvaba, spasioci moći da pronađu ljude zarobljene u katastrofalnim situacijama.