Plamen Prvog srpskog ustanka gori i danas

Na današnji dan 1804. godine u Smederevskom sandžaku i okolnih šest nahija, narod se digao protiv otomanske tiranije, u buni koja je trajala do 7. oktobra 1813. godine, pokrenutoj kao odgovor na samovolju i nasilje dahija.

Godine 1801, dahije, zloglasni vlastodršci u Beogradskom pašaluku, ubile su samog beogradskog pašu, zasejavši seme haosa i straha. Srpski narod, pritisnut zulumom, utočište je našao u hajducima, pripremajući se za dan kada će se osveta zakuvati. Seča knezova 1804. godine, pokušaj dahija da uguše svaki otpor, bila je iskra koja je zapalila plamen ustanka.

Na istorijskom saboru u Orašcu, narod je za vođu izabrao Karađorđa Petrovića, čoveka čelične volje i nepokolebljive hrabrosti. Aganlija, jedan od dahija, pokušao je da umiri pobunjenike, ali bezuspešno. Ustanici su, predvođeni Karađorđem, oslobodili znatan deo Beogradskog pašaluka.

Sultan je potom poslao Bećir pašu, bosanskog vezira da umiri ustanike i pogubi dahije, ali ni to nije uspelo. Zato sultan 1805. naređuje Hafiz paši da uguši ustanak. Međutim, srpska vojska je porazila njegovu u boju na Ivankovcu.

Godine 1806, Osmanlijsko carstvo pokreće veliku ofanzivu na Srbiju, šaljući moćne vojske iz Bosne i Niša. Prkosni srpski ustanici, predvođeni hrabrim vojvodama, odnose briljantne pobede, prvo na Mišaru, gde je slomljena bosanska vojska, a potom i na Deligradu, gde je niška vojska doživela težak poraz.

Usledio je Ičkov mir, ali pod uticajem Rusije, koja je ušla u rat sa Turskom, ustanici ga odbijaju, okrećući se novoj fazi borbe. Godine 1807, Beograd je oslobođen, a srpska i ruska vojska zajednički ratuju u Negotinskoj nahiji, nižući pobede protiv turskih snaga. Do 1809, čitav Beogradski pašaluk je slobodan, a ustanička vojska prodire i u delove Bosne i Novopazarskog sandžaka.

Međutim, sudbina se okreće na Čegru. Zbog nesloge i sujete vojvoda, srpska vojska doživljava težak poraz. Rusija, u međuvremenu, sklapa Bukureški mir sa Turskom 1812, obećavajući Srbima autonomiju, ali ustanici to odbijaju, smatrajući da je to nedovoljno.

Već 1813. godine, Turci kreću u sveobuhvatnu ofanzivu i sa svih strana napadaju Srbiju, ponovo je osvajajući. Karađorđe Petrović, vođa ustanka, zajedno sa istaknutim starešinama, prelazi u Austriju, a potom u Rusiju.

Prvi srpski ustanak, iako nije doveo do potpune nezavisnosti, bio je temelj za Drugi srpski ustanak 1815. godine, koji je konačno doveo do stvaranja Kneževine Srbije. Upornost i žrtva ustanika ostaju zauvek upisani u istoriju srpskog naroda, podsećajući na cenu slobode i značaj jedinstva.

Danas, Srbija 15. i 16. februar proslavlja kao Dan državnosti, u znak sećanja na početak Prvog srpskog ustanka, podsećajući na teške, ali slavne dane borbe za slobodu i nezavisnost, koji su utemeljili modernu srpsku državu.