Matica srpska i njena društvena, politička i duhovna kultura

Sumirajući rezultate dvovekovnog rada Matice srpske (1826–2026) mogli bismo, pa i morali, da razmotrimo političku dimenziju njenog društvenog i kulturnog delovanja. To delovanje ne može ni na koji način da se neposredno označi kao primarno političko, ali ono neosporno sadrži ozbiljne političke implikacije.

Delovanje Matice srpske je prevashodno kulturno i naučno, a političko je samo u onoj meri u kojoj politika određuje kulturu i nauku kao zasebne sfere ljudskog bića i društvenog života, te onoliko koliko kultura i nauka mogu da utiču na zdrav i uman način mišljenja, življenja i delovanja u svetu.

Strateška dimenzija

Stoga Matica kao ustanova mora biti dobar poznavalac politike i političkih prilika, ali ne sme ni na koji način neposredno ulaziti u tu sferu dnevnopolitičkog, naročito ne partijskog angažmana. Zbog takvih uverenja koja su u dugom vremenskom periodu, u različitim političkim i državnopravnim okolnostima proveravana, u najstarijoj srpskoj kulturnoj ustanovi je široko rasprostranjena, a najčešće strogo podrazumevana izreka da sve svoje partijske, političke i ideološke kapute treba ostaviti na samom ulazu u Maticu srpsku: u ovu ustanovu treba ući čiste svesti i savesti usmerene ka izgradnji zajedničkog kulturnog, naučnog i duhovnog dobra koje unapređuje čitav naš individualni, društveni i nacionalni život.

Matica srpska je po svojoj prirodi mesto strateškog promišljanja srpske kulture i nauke, te uspostavljanja okvira za realnu kulturnu politiku i uspostavljanja taktike meke moći u toj sferi društvenog delovanja. Njeni strateški ciljevi primarno su postavljeni u sferi različitih oblika kreativnosti, od jezičke, književne i verske samosvesti, preko umetničkog, naučnog i filosofskog stvaralaštva, te uz adekvatna filološka, društvena i humanistička znanja, koja spremno proučavaju društvo, istoriju, folklor, običaje, ekonomiju, pravo, moral, duševnost, mentalitetske obrasce, prirodu, oblike zdravoga života i opštu antropološku problematiku. Pritom takva kreativnost stremi ne samo ka najopštijim uvidima i saznanjima, nego i ka koliko nacionalno, toliko i internacionalno odgovornim oblicima ponašanja i društvenog delovanja. Ovakvi ideali ponekad su umeli u praksi da izgledaju drugačije od početnih, osnivačkih ideja Matice srpske (na primer, onda kada se posle Drugog svetskog rata ušlo u ispitivanje mogućnosti jugoslavističke perspektive i stvaranja mogućeg srpsko-hrvatskog jezičkog i kulturološkog sporazuma zasnovanog na Novosadskom dogovoru o jeziku iz 1954. godine), ali je Matica imala dovoljno snage da u svom delovanju ispituje zasnovanost takvog strateškog stava, da proverava realne mogućnosti njegove izvedbe, pa da – ne proizvodeći poteškoće u realizaciji ovakvih strateških zamisli – sama preduzme izvesne mere zaštite nacionalnih interesa onda kada postane očigledno da se strateška očekivanja ne mogu realizovati (ove konsekvence je Matica srpska počela veoma blago da sprovodi od kraja šezdesetih godina, kada je postalo izvesno da se partnerska ustanova, Matica hrvatska, odlučila za politiku lingvističkog nacionalizma).

Blagim i odmerenim delovanjem Matica srpska je nastojala da sama ne proizvodi dodatne probleme, ali da štetne efekte po srpsku kulturu pokuša da ublaži razumnim, dobro promišljenim oblicima delovanja. Na taj način Matica srpska je želela da što spremnije sačeka krupnije kulturološke i političke lomove: oni su se na srpsko-hrvatskoj relaciji dešavali od kraja osamdesetih godina, što je konačno vodilo i krvavom raspadu zajedničke države devedesetih godina. U takvim, naizgled usporenim reakcijama Matica srpska je nastojala da se pripremi kako bi u prvim krupnijim političkim promenama preispitala svoje stavove i zauzela novu stratešku poziciju koja omogućuje plodotvorniji prostor delatnosti u budućim vremenima. U tim promenama kulturoloških paradigmi suštinski je važno da se neprestano čuva i neguje prostor srpskih kulturnih interesa i da se oni obezbeđuju na optimalni način. Matici srpskoj se možda može zameriti da je previše sporo izvodila takve promene, ali je ona to ipak radila ozbiljno i temeljno, argumentovano i savesno, nikada ne proizvodeći drugima probleme, ali štiteći srpski narod i njegovu kulturu. 

Prilagođavanje istorijskim okolnostima

Ovako složenim zadacima Matica i danas uspešno pristupa zahvaljujući svojoj sposobnosti da umno aktivira kreativne potencijale svekolikog svog članstva. Ustanova ima preko 3.500 članova, a od toga više od polovine su vodeći kreativni umovi srpske nauke i umetnosti, kulture i duhovnosti: veliki broj su univerzitetski profesori i institutski istraživači, često članovi različitih akademija nauka i umetnosti, kompetentni naučnici i stručnjaci u raznovrsnim disciplinama. Angažovanjem svih ovih potencijala stičemo ozbiljne garancije za uspešno pronalaženje najboljih, na konsenzusu zasnovanih rešenja u različitim, više ili manje problematičnim političkim i kulturalnim situacijama. Važno je raditi na duge staze, imajući na umu strateški postavljene ciljeve, a usputno moramo biti dovoljno vešti da se u izvesnoj meri prilagodimo istorijskim i političkim okolnostima kako bismo umeli da branimo one trajne, strateške ciljeve srpske književnosti i umetnosti, nauke i kulture u najširem smislu. A o ovakvom strateškom opredeljenju Matice srpske najbolje govori još jedna izreka iz njenog usmenog nasleđa, a to je upozorenje da u ovoj ustanovi ne vredi započinjati nijedan ozbiljniji posao koji ne bi trajao bar pedeset godina. Zato Matica srpska ima svoj „Letopis” koji traje duže od dva veka, objavljuje knjige na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu od 1826. godine, neguje praksu nagrađivanja uspelih knjiga još od 1839. godine, ima ozbiljne naučne časopise koji traju duže od sedam decenija, imala je „Knjige za narod” kao ediciju koja je trajala blizu pet decenija, a i danas ima svoje ustanove kao što su Biblioteka i Galerija, koje su svoje postojanje zametnule vrlo brzo posle osnivanja Matice majke. U srpskoj kulturi, koja je sva obeležena prekidima kontinuiteta, ovakva postavka jedne ustanove je za svako poštovanje, a uz to predstavlja veliko ohrabrenje u pogledu opštih mogućnosti kontinuiranog rada ne samo u srpskoj kulturi, nego i u srpskoj politici.

Tokom dva veka svoga trajanja Matica srpska je radila u veoma različitim istorijskim, državnopravnim i kulturalnim okvirima, počev od Austrijskog, Habzburškog carstva (1826–1918), preko Kraljevine SHS/Jugoslavije (1918–1941), potom i socijalističke Jugoslavije (1945–1991), pa Savezne Republike Jugoslavije/ Državne zajednice Srbije i Crne Gore (1992–2006), te konačno do Republike Srbije (od 2006. godine). Okolnosti su se menjale, ali je sve vreme Matica srpska umela da očuva čvrst pogled na prirodu i suštinske interese srpske kulture, na svet slovenskog zajedništva, ali i na evropski i svetski kulturni prostor. U svim tim okolnostima ona je s više ili manje uspeha radila u skladu s ciljevima strategije srpskog kulturnog razvitka, a to je izvodljivo jedino i samo ukoliko se unutar ustanove očuvaju jasni pogledi na prirodu srpskog čoveka i društva, te na srpsku kulturu u najopštijem smislu. A da bi se tako uspešno delovalo, neophodno je da bude negovan tolerantni dijalog i zajednički rad svih ljudi s kreativnim kapacitetima, bez obzira na generacijske, ideološke, političke i svake druge razlike koje prirodno postoje među ljudima. Matica srpska po svojoj prirodi mora biti otvoreni prostor dijaloga i uspostavljanja konsenzusa unutar kulturne i nacionalne zajednice. Do sada je Matica srpska uvek, u većoj ili manjoj meri, uspevala takav prostor da uspostavi, a jedino su spolja nametnute okolnosti činile da Matica bude ugrožena i da se čak ukidaju elementarni uslovi za njenu delatnost. Ti prekidi u radu (1835–1836, 1848–1849, 1914–1918, 1941–1945. godine) nametani su spolja, a služe ustanovi na čast jer ona nikada nije pristajala da radi u okolnostima ugroženih stvaralačkih sloboda i ugroženog elementarnog opstanka srpskog naroda. I zato se u Matici srpskoj dobro zna da onaj ko ugrožava Maticu srpsku, taj se sasvim sigurno sprema da ugrozi i srpski narod, ma gde on bio i postojao. Matica se ne bavi politikom, ali ume dobro i umno da razume političke poruke koje joj se šalju: to su poruke poslate celom srpskom narodu.