Uz narod i državu – tradicija i modernizacija ukorak s vremenom

Za Banku Poštanska štedionica 2025. bila je još jedna uspešna godina, koju je karakterisalo očuvanje stabilnosti u turbulentnom nacionalnom i međunarodnom privrednom i društveno-političkom okruženju i koja je obeležena zapaženim poslovnim rezultatima i snažnom podrškom građanima, privredi i društveno-ekonomskom napretku. O dosadašnjim aktivnostima, programu kredita za mlade, učešću u finansiranju projekta Ekspo 2027 i planovima za budućnost za „Politiku” govori Bojan Kekić, predsednik Izvršnog odbora Banke Poštanska štedionica.

Kako ocenjujete rezultate koje je postigla Banka Poštanska štedionica u protekloj godini?

Kada govorimo o 2025. godini, u Banci Poštanska štedionica imamo mnogo razloga za ponos. U godini u kojoj je mnogo toga bilo zaustavljeno mi smo nastavili da idemo napred. Naša posvećenost, marljivost i odlučnost da postignemo što bolje rezultate pokazale su se jačim od svih prepreka. Uspeli smo da budemo oslonac i podrška, kako građanima, tako i privredi, i da ostanemo prepoznatljivi kao prava, domaćinska, jaka i stabilna državna banka prateći mere Ministarstva finansija, Narodne banke Srbije i države Srbije s predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu.

O prošlogodišnjim rezultatima, više od bilo kakvih reči, najbolje govore brojke. Bilansna aktiva banke dostigla je nivo od 602 milijarde dinara, dok je prethodne godine iznosila 522 milijarde dinara. Višegodišnji pozitivan i izrazito dinamičan trend rasta dobiti nastavlja se i u prethodnoj godini, koja se više nego triplirala u odnosu na 2021, kada je iznosila 2,2 milijarde dinara. U protekloj godini rast je bio nešto umereniji. Naime, dobit je sa 7,3 milijarde porasla na 7,8 milijardi dinara. Razlog za to leži u činjenici, kako opšteg pada aktivnih kamatnih stopa, tako i u strateškom opredeljenju banke s većinskim državnim udelom u kapitalu, da svoju kamatnu politiku uskladi s merama Republike Srbije usmerenim ka očuvanju životnog standarda naših građana. U septembru smo svesno formirali kamatne stope ispod supervizorskih očekivanja NBS, pored činjenice da smo time pomogli građanima i pogurali agregatnu tražnju, proširili i sopstvenu depozitno-kreditnu bazu, pritom zadržavši realno pozitivne kamatne margine. Verujemo da smo ovim pristupom dali svoj doprinos padu kamatnih stopa drugih banaka kod gotovinskih, refinansirajućih i stambenih kredita.

Proširili smo i sopstvenu kreditno-depozitnu bazu u oba tržišna segmenta. Tradicionalno smo poznati kao tzv. ritejl banka dominantno okrenuta sektoru stanovništva, pa su tu pomaci nešto manji, iako se nikako ne mogu prepoznati kao mali, dakle krediti stanovništvu su povećani za 38 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Iznosili su 183 milijarde dinara, nasuprot depozitima i ostalim obavezama stanovništva u iznosu od 296 milijardi dinara. Odnos kod kreditiranja pravnih lica i prikupljenih depozita i obaveza tog tržišnog segmenta još je povoljniji.

Prihodi po osnovu naknada i provizija porasli su za dva odsto međugodišnje. Činjenica je da se konzistentni trend visokog porasta prihoda po ovom osnovu u našem sektoru nastavlja i da je sve izraženiji. Svakako smo i mi mogli da iskoristimo priliku i da u ovoj, trenutno atraktivnoj tržišnoj trci, poentiramo. Međutim, umesto jednokratne i ad hok ekstra zarade, uprkos velikim ulaganjima u hardver i softver, odlučili smo se za nešto umereniji rast naših tarifnika sa željom da još više olakšamo položaj naših građana imajući u vidu našu ulogu kao jednog od zaštitnika opštedruštvenog interesa.

Osvrnuo bih se i na još jedan, ali ništa manje bitan, generator esnafske profitabilnosti, elektronska plaćanja koja postaju sve dominantniji način plaćanja u Srbiji. Početkom 2025. godine, prilikom prelaska banke na novi informacioni sistem, registrovano je oko 175.000 korisnika elektronskog i mobilnog bankarstva za fizička lica. Danas banka broji gotovo 300.000 realizovanih aktivnih korisnika ovih usluga sa približno devet miliona realizovanih elektronskih naloga, sa prometom od 81 milijardu dinara i oko 90 miliona dinara prihoda. Sličan trend imamo i u poslovanju s pravnim licima, gde beležimo broj realizovanih elektronskih naloga od 6,3 miliona, s ostvarenim prometom od 2.180 milijardi dinara i prihodom oko 439 miliona dinara.

Imajući u vidu da je današnje nacionalno bankarsko tržište vrlo razvijeno, hiperlikvidno i sa sve izraženijim atributima koji krase najrazvijenije bankarske strukture u EU i svetu, gde se Banka Poštanska štedionica u tom miljeu nalazi danas? Naravno, dodajući i sve oštriju konkurenciju i permanentnu koncentraciju na njemu.

Gledajući prema veličini neto aktive na kraju trećeg kvartala 2025. godine nalazili smo se na sedmom mestu, u grupi najvećih, odnosno sistemski značajnih banaka. Nalazimo se u društvu sa bankama kao što su Inteza, OTP, Rajfajzen, Unikredit…, na koju otpada više od 80 odsto ukupne bankarske aktive. Gotovo je identična situacija, na isti referentni period, i u pogledu ranga prema kriterijumu ostvarenog neto rezultata, s manjim odstupanjima u procentualnoj strukturi unutar grupe. Uzevši u obzir s koliko razvijenih ekonomsko-finansijskih tržišta one dolaze i ko su im matice, sud o našem uspehu donesite sami.

Za Banku Poštanska štedionica se, nekako, vezuje i uvođenje programa kredita za mlade, pa se stiče utisak da ih gotovo ne bi ni bilo bez vas?

Svakako bi ih bilo. Gledano iz ugla banke, to je kreditni proizvod par ekselans. Izvesno je pitanje njihovog obezbeđenja, država se u dovoljnoj meri pojavljuje kao garant, a dodatnu garanciju daju roditelji ili najbliži srodnici, čime su ispunjeni svi regulatorni zahtevi NBS čija je podrška bila od presudnog značaja za uspeh ovog programa. Takođe, ovi krediti se odobravaju mladom i u budućnosti produktivnom delu populacije, čije buduće otplatne kapacitete kreditnom analizom banke u dobroj meri mogu predvideti. Tačno je, mi smo se pokazali kao brži i energičniji, kako zbog naše društvene odgovornosti, podjednako i zbog principa našeg poslovnog modela koji podrazumeva da brzo i adekvatno analiziramo kretanja na tržištu i reagujemo promptno. Nakon kraćeg vremena uključile su se i druge sistemski značajne banke.

Značajnu ulogu Banka Poštanska štedionica ima i u finansiranju projekta Ekspo 2027. Možete li nam reći nešto više o tome?

Projekat Ekspo 2027 predstavlja jedan od najznačajnijih razvojnih poduhvata u novijoj ekonomskoj istoriji Srbije, s efektima koji daleko prevazilaze sam period trajanja izložbe. Reč je o multiplikativnom investicionom ciklusu koji povezuje infrastrukturu, građevinarstvo, energetiku, turizam, finansijski sektor i usluge, ali i o snažnoj poruci međunarodnoj zajednici o institucionalnoj, finansijskoj i organizacionoj zrelosti države.

U tom širem okviru, Banka Poštanska štedionica ne učestvuje u projektu Ekspo 2027 isključivo kao finansijski partner, već i kao direktan učesnik sa sopstvenim paviljonom, u kojem će na dostojan i savremen način predstaviti ne samo Banku, već i Srbiju kao zemlju stabilnog finansijskog sistema, pouzdanih institucija i odgovornog razvoja. Taj paviljon biće mesto susreta tradicije i modernizacije – prostor u kojem će biti prikazani rezultati, digitalna rešenja i društvena misija Banke, ali i vrednosti koje Srbija želi da pošalje svetu.

Istovremeno, učešće Banke u finansiranju Ekspo 2027 treba posmatrati kao deo šireg razvojnog okvira u kojem državna banka ima ulogu stabilizatora i pouzdanog partnera. Banka je projekat sagledala kroz više nivoa – direktne i indirektne izloženosti, rizikomatrice izvođača i podizvođača, kao i kroz kost-benefit analizu koja obuhvata i dugoročne efekte na privrednu aktivnost i kreditni potencijal domaće ekonomije.

Posebna vrednost ovakvog pristupa ogleda se u razumevanju strukture lanca vrednosti projekta „Ekspo”. Dok su najveći izvođači često oslonjeni na državne garancije, značajan deo domaće privrede – srednja i manja preduzeća, dobavljači i podizvođači – zahteva institucionalnu finansijsku podršku. Upravo u tom segmentu Banka Poštanska štedionica prepoznaje svoju ulogu: da, uz pažljivo upravljanje rizicima, obezbedi kreditnu, garancijsku i dokumentarnu podršku kompanijama koje čine operativnu kičmu realizacije projekta.

Na taj način, Banka istovremeno učestvuje u izgradnji infrastrukture, podršci privredi i međunarodnoj prezentaciji Srbije. Ekspo 2027 za Banku Poštanska štedionica nije samo projekat, već prilika da se, kroz konkretno delovanje i javno prisustvo, potvrdi uloga državne banke kao nosioca stabilnosti, poverenja i dugoročne vizije razvoja.

Da li postoji nešto što biste posebno istakli u vezi s aktivnostima u protekloj godini?

Svakako je to uvođenje novog informacionog sistema čija je implementacija uspešno realizovana u februaru. Projekat je realizovan u hodu, bez zastoja u radu s klijentima. Poštujući principe savremenog data gavernansa (Data Governance), naš tim je u saradnji s vendrom obezbedio da se podaci iz različitih sistema adekvatno povežu, provere i migriraju na novu platformu poštujući termin plan, kao i da se u hodu koriste za operativno poslovanje i izveštavanje. Uspešno upravljanje i tranzicija podataka sprovedeni su zahvaljujući međufunkcionalnoj saradnji IT-ja sa ostalim sektorima, čime je stvorena osnova za bržu i sigurniju obradu podataka i izveštavanje, bolju kontrolu rizika, kao i temelj za razvoj napredne analitike i veštačke inteligencije u poslovanju. Poseban napor učinila je dobro organizovana i vođena poslovna mreža koja je, u već pomenutom hodu, paralelno s redovnim poslom ovladala alatima koje je doneo format novog informacionog sistema. Proces nije prošao neopaženo i prilično je podigao ugled banke u esnafu.

Kako vidite dalju perspektivu banke i kakvi su planovi za budućnost?

Vidim je u spajanju tradicionalnih vrednosti naše banke kroz inovacije s vrednostima i standardima koje diktira praksa savremene komercijalno-bankarske industrije. Moramo biti svesni da na sve što smo do sada stvorili treba da gledamo kao na lepu istorijsku baštinu, a na sposobnost prilagođavanja trenutku kao na vrednu vrlinu koju treba da gajimo. Dakle, ići ćemo ukorak s vremenom i svetom.

Uvodeći novi informacioni sistem već smo zakoračili u već „okultnu” digitalizaciju. Dokazali smo da smo joj dorasli i tim putem ćemo još intenzivnije nastaviti. Međutim, ne zanosimo se idejom da će, koliko sutra, naši avatari obavljati posao umesto nas. Naš pristup biće usmeren na traganje za balansom između digitalnog i humanog resursa. Činjenica je da i naši klijenti sve više koriste digitalne kanale, pa i oni stariji i penzioneri prema kojima imamo posebnu odgovornost i gajimo veliko poštovanje. Oni čak sve više očekuju komfor i dostupnost svojih penzija sa minimumom fizičkih napora, i sve lakše demistifikuju fetiš internet aplikacije. S druge strane, svesni smo da živa reč bankarskog službenika ostaje teško zamenjiva u situacijama kada klijenti imaju dilemu, kada su potrebni stručnost i konkretan savet da bi se stvorilo poverenje i partnerski odnos s njim. Strateško opredeljenje nam je da simultano investiramo u oba resursa unapređujući ukupan proces. Nastavićemo da razvijamo započete procese naprednih konfiguracija i alata veštačke inteligencije, prevashodno za jednostavne i brze transakcije u poslovnoj mreži, ali ćemo istovremeno jačati i obuke postojećih kadrova u ekspoziturama tragajući za optimalnim racijom tehnologije i ljudskog faktora.

Svesni smo da će sve više klijenata tražiti i ESG opcije, pa razvijamo i sopstvenu zelenu agendu.

Akvizicijom Komercijalne banke Banjaluka načinili smo važan korak u ostvarivanju cilja našeg prisustva u regionu. Vrata smo otvorili tamo gde nam je tržišni interes najveći i gde smo sigurni da smo dobrodošli. Krajem januara, primera radi, otvorili smo filijalu u Istočnom Sarajevu, a ove godine planiramo i otvaranje filijala u Doboju, Modriči i Prnjavoru. Za sada, prioritet nam je organski rast, ali ćemo pažljivo razmotriti i potencijalno šire akvizicije u regionu koje donose sinergiju i šansu za rast i dodatnu vrednost.

U 2026. ušli smo s jasnom vizijom da nastavimo da rastemo odgovorno, da budemo oslonac državi, privredi i građanima i da Banka Poštanska štedionica ostane simbol stabilnosti, poverenja i dugoročne sigurnosti, kako nas često u javnosti ocenjuje i predsednik Aleksandar Vučić. To nam je misija, a kao državnoj banci i obaveza. Na temelju zajedništva i u sinergiji sa državnim institucijama nastavljamo da se razvijamo objedinjujući efikasno i tržišno orijentisano poslovanje sa odgovornošću i brigom o ljudima i zajednici čiji smo neizostavni deo već 105 godina.

Da je Banka Poštanska štedionica na dobrom putu ocenjeno je i prilikom poseta predstavnika MMF-a i Svetske banke.

U oktobru 2022. godine Endru Lavgrouv iz Svetske banke ocenio je da je BPŠ školski primer kako restrukturirati državnu banku. Džejn Hvang, takođe iz Svetske banke, u junu 2023. istakla je odličnu saradnju između banke i te institucije, dodajući da su rezultati ovog projekta izuzetni i da će biti korišćeni kao model koji će biti prikazan kao primer dostignuća u drugim zemljama kod realizacije sličnih projekata.