Odlična destinacija za kraći, ali dinamičan odmor

„Za­sta­ju­ći is­pod spo­me­ni­ka Po­bed­ni­ku na Be­o­grad­skoj tvr­đa­vi, na tre­nu­tak za­i­sta mo­že­te ose­ti­ti te­ži­nu isto­ri­je. Re­ke Sa­va i Du­nav su­sre­ću se is­pod u sna­žnom ušću. Mno­ga car­stva su se bo­ri­la za ovu stra­te­ški po­volj­nu tač­ku, osta­vlja­ju­ći za so­bom slo­je­ve ko­ji go­vo­re o gra­du stal­no za­ro­blje­nom iz­me­đu Is­to­ka i Za­pa­da. Upra­vo ta isto­ri­ja pru­ža te­melj za ono što je Be­o­grad po­stao – je­dan od naj­di­na­mič­ni­jih gra­do­va u Evro­pi, pre­sto­ni­ca ko­ja ve­ko­ve slo­že­no­sti tran­sfor­mi­še u ži­vu kul­tur­nu de­sti­na­ci­ju”, na­vo­di se u re­por­ta­ži ko­ja je ob­ja­vlje­na na saj­tu bri­tan­skog li­sta „Te­le­graf”, a pot­pi­su­je je no­vi­nar­ka Eliz Mor­ton.

Glav­ni grad Sr­bi­je opi­san je kao od­lič­na pri­li­ka za „si­ti brejk”, kra­ći, ali di­na­mi­čan od­mor. Osim ži­ve at­mos­fe­re, bo­ga­tih kul­tur­nih i za­bav­nih sa­dr­ža­ja, is­ti­če se i pri­stu­pač­nost ce­na za tu­ri­ste.

U pri­či bri­tan­skog me­di­ja ta­ko­đe se is­ti­če pe­šač­ka zo­na Knez Mi­ha­i­lo­va, Hram Sve­tog Sa­ve kao du­hov­no sr­ce gra­da, Ču­mi­će­vo so­ka­če kao me­sto za ku­po­vi­nu su­ve­ni­ra i uni­kat­nih pred­me­ta, bo­em­ska če­tvrt Ska­dar­li­ja, ga­stro­nom­ska sce­na...

Autor­ka re­por­ta­že je po­seb­nu pa­žnju po­sve­ti­la Sa­va­ma­li, ne­ka­da­šnjoj in­du­strij­skoj če­tvr­ti ko­ja je da­nas „sr­ce kre­a­tiv­no­sti” u gra­du – sa ga­le­ri­ja­ma, iz­lo­žbe­nim pro­sto­ri­ma i ka­fi­ći­ma ko­ji no­se duh eks­pe­ri­men­tal­ne i mla­da­lač­ke ener­gi­je.

„Go­di­na­ma je srp­ska pre­sto­ni­ca ’ča­mi­la’ u sen­ci su­ko­ba iz de­ve­de­se­tih. Ali, u pro­te­kloj de­ce­ni­ji, za­pu­šte­na skla­di­šta u Sa­va­ma­li su pre­o­bra­že­na u ga­le­ri­je i kre­a­tiv­ne cen­tre, ve­li­ki mu­ze­ji su po­no­vo otvo­re­ni u no­vom ru­hu, a mla­di Sr­bi ula­žu ener­gi­ju u sve, od pr­ži­o­ni­ca spe­ci­jal­nih ka­fa do pro­sto­ra za sa­vre­me­nu umet­nost”, pi­še u re­por­ta­ži.

Na­ve­den je i Na­rod­ni mu­zej, po­no­vo otvo­ren 2018. go­di­ne, kao i raz­voj mu­zej­skog kvarta ko­ji će do Eks­pa 2027. go­di­ne ima­ti če­ti­ri mu­ze­ja, uklju­ču­ju­ći Isto­rij­ski mu­zej Sr­bi­je i pre­se­lje­ni Mu­zej Ni­ko­le Te­sle.

U re­por­ta­ži „Te­le­gra­fa” po­me­nu­ti su i kul­tur­ni sa­dr­ža­ji ko­je nu­di No­vi Be­o­grad.

„Mu­zej sa­vre­me­ne umet­no­sti za­u­zi­ma kult­nu mo­der­ni­stič­ku zgra­du na ovoj stra­ni re­ke. Sa oko 8.000 de­la u svo­joj ko­lek­ci­ji, uklju­ču­ju­ći de­la Ma­ri­ne Abra­mo­vić, nu­di pu­to­va­nje kroz ze­ni­ti­zam, zna­ča­jan ju­go­slo­ven­ski avan­gard­ni po­kret, i kri­tič­ka de­la iz so­ci­ja­li­stič­ke ere i bal­kan­skih ra­to­va”, na­pi­sa­la je u tek­stu Mor­to­no­va.

Ze­mun je pred­sta­vljen kao jed­na­ko šar­mant­na lo­ka­ci­ja za po­se­ti­o­ce – sa kal­dr­mi­sa­nim uli­ca­ma, po­gle­dom na Du­nav i bo­ga­tom po­nu­dom ri­bljih re­sto­ra­na.
Ga­stro­nom­ska sce­na gra­da je ra­zno­li­ka i pri­stu­pač­na, a pre­ma pi­sa­nju bri­tan­skog li­sta, za­ni­mljiv noć­ni pro­vod uz po­ne­ku ča­ši­cu ra­ki­je tre­ba­lo bi da se uvr­sti na li­stu stva­ri ko­je će sva­ki tu­ri­sta ura­di­ti ka­da po­se­ti naš grad.

„Osve­ža­va­ju­će je pri­stu­pa­čan u po­re­đe­nju sa za­pad­no­e­vrop­skim pre­sto­ni­ca­ma – ali pra­va atrak­ci­ja je to što je pod­jed­na­ko in­tri­gan­tan i go­sto­lju­biv ko­li­ko i slo­žen. Na kon­ti­nen­tu pre­na­se­lje­nih tu­ri­stič­kih de­sti­na­ci­ja, Be­o­grad se i da­lje ose­ća kao ot­kri­će”, za­klju­ču­je se u re­por­ta­ži „Te­le­gra­fa”.