Strani uticaji na akt iz 1835.

Prvi srpski ustav, nazvan po Sretenju, kada je donet 1835. godine, iz strogo teorijskog ugla posmatrano, i nije bio ustav. Kako je konstatovano od strane velikog pera srpske ustavnopravne nauke, profesora Ratka Markovića, on nije bilo delo nezavisne, neograničene, nedeljive i najviše državne volje jer, jednostavno, njegov donosilac, u momentu njegovog donošenja, takvu volju nije imao, niti je mogao imati. Sretenjski ustav, ipak je izvršio političku misiju ustava, obavivši mnoge važne funkcije načela ustavnosti. Prvo, njime je konstitucionalizovana državna vlast. Drugo, ovim aktom vlast je podeljena, makar između dva nosioca, čime je onemogućena njena koncentracija u jednom centru, koja neminovno dovodi do apsolutizma i zloupotrebe vlasti. Kao treće, Sretenjski ustav inaugurisao je jednu sferu lične slobode pojedinca kao granicu državnoj vlasti. Takođe, kao četvrto, ovim ustavom je uspostavljena čvrsta ustavnost u formalnom smislu i njime je označen raskid sa apsolutnom monarhijom. Konačno, kao peto, što je u teoriji primećeno, ustavnost u Sretenjskom ustavu nije samo bila proklamovana, nego i garantovana.

Čitaoci mogu postaviti pitanje da li je bilo stranih uticaja na Sretenjski ustav? Odgovor na pitanje je potvrdan. Uticaj engleske ustavnosti, kao suštinski posmatrano, jedna vrsta prauticaja. Zemlja koja je zadužila svetsku pravnu civilizaciju institutima, kao što su ustavna monarhija, parlament, kabinet, ministarska odgovornost, nezavisno sudstvo i nepristrasno činovništvo, na primer, bila je model, uzor, drugim zemljama koje su dizajnirale svoje ustavno-političke sisteme. Tako je i Sretenjski ustav, kako je primetio akademik Miodrag Jovičić, morao da trpi, možda na prvi pogled, nevidljive posredne uticaje engleskog Ustava. U red tih osnovnih izvora, koji su vršili uticaj na Sretenjski ustav, valja ubrojati i ideje Francuske revolucije i njene Deklaracije prava čoveka i građanina. Revolucionarni talas pokrenut Francuskom revolucijom, morao je, kasnije ili pre, zapljusnuti i Srbiju Miloša Obrenovića. Kada se govori o Sretenjskom ustavu, taj francuski uticaj najviše je bio osetan u sferi prava građana.

Pored ova dva velika istorijska izvora, postojali su i neposredniji uticaji na Sretenjski ustav, a to su francuska Ustavna povelja od 1830. godine i Belgijski ustav od 1831. godine. Ovim ustavima formulisane su osnove ustavnog uređenja baziranog na modelu engleske ustavnosti, ali za razliku od ove zemlje, u pisanom obliku, u formi jednog jedinstvenog akta. Ustavna parlamentarna monarhija trebalo je da bude utvrđena u pisanoj formi, koja odgovara evropsko-kontinentalnoj koncepciji prava i to uz pomirenje monarhijskog i demokratskog načela.

Nesumnjiv uticaj francuske Ustavne povelje i Belgijskog ustava osetan je, prvo, u formi i dikciji Sretenjskog ustava i očigledan u proklamovanju niza prava i sloboda. Možemo primetiti da je sistem centralnih organa vlasti po Sretenjskom ustavu bio prilagođen potrebama i uslovima Srbije toga doba i usled toga, u primetnoj meri osoben, francusko-belgijski uticaj vidljiv je u utvrđivanju niza modaliteta funkcionisanja mehanizama vlasti, koji su već predstavljali standarde u režimima ustavne monarhije. Pojedini autori govore i o uticaju „švajcarskog Ustava”. Međutim, Švajcarska toga doba nije imala ustav, već su to imali samo neki njeni kantoni. Iz tog razloga, ova teorija bi mogla biti odbačena. Sem vidljivog uticaja fracusko-belgijske ustavnosti, tridesete godine 19. veka obeležene su prvim talasom ustavnosti, jer su sledeće zemlje, pre Srbije, donele svoje ustave. To su Švedska 1809, Španija 1812, Norveška 1814, Holandija 1815. i Portugalija 1826. godine. Uticaj ovih ustavnih tekstova nije dokazan i verovatno bi bio drugostepenog značaja, ali se ipak mora reći da su oni svedočanstvo o pozitivnoj klimi ograničavanja apsolutne vlasti monarha i proklamovanja građanskih prava i sloboda u ustavnom tekstu.

S obzirom na sve ovo ukratko rečeno, možemo konstatovati da je stranih uticaja na Sretenjski ustav, očigledno, bilo i da su oni objektivno bili pozitivni. Srbija se tokom 19. veka, a to je počelo Sretenjskim ustavom, koristila izvesnim dostignućima svetske ustavnosti i prihvatila pojedina rešenja, koja su već predstavljala ustavne standarde, a sve u cilju da se nacionalno emancipuje, da se razbiju feudalni okovi i onemogući autokratija.

Vrednost Sretenjskog ustava ogleda se u tome što on nije bio imitiranje tuđih ustava, a još manje njihovo kopiranje. Tvorci Ustava su iskazali visok stepen realnosti i u ustavno uređenje ondašnje Srbije nisu uveli institute koji bi nekritički bili preuzeti iz ustava razvijenijih zemalja. Ti instituti bili su prilagođeni potrebama onovremene Srbije. Sretenjski ustav, posmatran u celini, bez obzira na postojanje elemenata sličnosti sa pojedinim stranim ustavima, predstavljao je originalan ustavni dokument. To je jedan od razloga što Sretenjski ustav neće nikada potonuti na dno zaborava, pa zbog toga možemo očekivati nove radove istoriografskog, pravnog i sociološkog karaktera na temu ovog Ustava, kada se bude obeležavala njegova 200. godišnjica, koja se približava.

*Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu