Opet mu – joj

Tvrdokorna birokratija mastiljarske provenijencije ponovo se ponaša arogantno, kako i priliči njenom aorovskom* mentalitetu. Da se podsetimo, na ovom mestu sam svojevremeno pisao o izjavi bivšeg ministra kako treba da izgledaju univerzitetske diplome i da o tome nemaju šta da se pitaju univerziteti, odnosno fakulteti. Za čuđenje je da se tom prilikom niko iz univerzitetskih krugova nije, ni na koji način, oglasio. Osim da su se slagali sa bivšim ministrom, što je malo verovatno. Neprikosnovena birokratija Ministarstva prosvete Srbije, ohrabrena indolencijom univerziteta (ima ih šest državnih) nastavlja „ideju” bivšeg ministra –odštampala je novu hermafroditsku diplomu. „MU – JOJ”.

Njen reprezentativni izgled i estetski nivo ne može da se takmiči ni sa predratnim šegrtskim svedočanstvima, a još manje s kalfenskim ili majstorskim pismima. Kreatori novih diploma, ako se uopšte tako mogu nazvati, kao da nikad ništa nisu videli iz bogate nacionalne baštine, da ne idemo dalje u literaturu. Ono što treba znati, oni to ne znaju, a to je da su diplome vrlo vredan istorijski dokumentacioni materijal, da spadaju u oblast diplomatike i da budućim istoričarima pouzdano govore svojim sadržajem i izgledom, pored ostalih artefakta, o stanju kulture.

Nije zgoreg da ponovim ono o čemu smo pisali u prvom osvrtu na ovu temu – u budućnosti kada istorijskim trajanjem nestane neki narod iza njega na kraju ostaju jedino pisani dokumenti.

Šta će misliti o nama i našem vremenu na osnovu ove bedne birokratski sočinjene diplome?

Važnost koja se u ostalom svetu pridaje diplomama vidna je, jer se na zidovima raznih nadleštava, škola, instituta i brojnih državnih i privatnih ustanova obavezno izlažu reprezentativni dokumenti.

U Engleskoj, na primer, možete pored svečanog dokumenta dobiti i običnu diplomu za oficijelnu upotrebu.

Estetski – grafički izgled ove sklepane diplome očigledno je diletantska tvorevina, mešanje dva inkompatibilna fonta – antikva i san-serif, dimenzioniranih bez osećanja za meru, nekernovani fontovi i nedozvoljiv, tehnički mizeran i nečitljiv slepi otisak državnog grba. Posebno je rogobatna napomena: nepotrebno precrtati!!! Po ne naročito strogoj oceni, nova diploma ni po čemu ne zaslužuje prelaznu ocenu.

Nažalost pare su već bačene.

U ozbiljnim ustanovama u ovako važnim poduhvatima se, kako to preporučuje pametna metodologija, pre svega prikupi relevantan materijal. U ovom slučaju diplome poznatih svetskih univerziteta, jer prirodno težimo integraciji u svetsku univerzitetsku familiju.

Da je to urađeno, lako bismo ustanovili da oksfordska i diploma kembridžskog univerziteta, ili hajdelberškog i minhenskog univerziteta ni po čemu nisu slične – naprotiv.

Posebno je pitanje: zašto i sa kojim pravom odgovorni u ministarstvu uskraćuju pravo visokoškolskim ustanovama na iskazivanje svojih posebnosti i u diplomama, na svoj simbol. Zar su svi po svemu isti?

Ozbiljna diploma je paradni marš visoke škole, formular, kakav je smišljen u ministarstvu prosvete, to svakako nije.

*AOR – Administrativno-operativno rukovodstvo, ustanova iz prethodnog autoritarnog uređenja

Profesor Univerziteta umetnosti