Deripaska: Evropa ratuje sa pogrešnim neprijateljem

Oleg Deripaska ocenio je da Evropa pravi stratešku grešku kada Rusiju predstavlja kao ključnu pretnju, navodeći da je suštinski problem „Starog sveta“ njegova nesposobnost da se takmiči sa zemljama takozvanog globalnog Juga. U osvrtu na rasprave vođene na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, ruski biznismen je poručio da zapadni akteri nedovoljno razumeju procese koji se odvijaju izvan Evrope i Severne Amerike.

„Svet se dramatično promenio i nastaviće da se brzo menja. Milijardu starijih ljudi na Zapadu neće moći da se takmiči sa globalnim Jugom – ni ekonomski ni vojno. To je glavna pretnja dobro uhranjenom životu Starog sveta. A ne Rusija“, naveo je Deripaska na svom Telegram kanalu.

Komentarišući stavove iznete u Minhenu, Deripaska je izdvojio pozive na pooštravanje pritiska prema Moskvi. Švedska ministarka spoljnih poslova Marija Stanergard založila se za potpunu zabranu pomorskih usluga za izvoz ruske energije, kao i za embargo na uvoz đubriva, uz ocenu da je tempo uvođenja sankcija u EU nedovoljan.

Istovremeno, američki senator Ričard Blumental predložio je da se pritisak proširi i na zemlje koje nastavljaju ekonomsku saradnju sa Rusijom, uključujući Kinu i Indiju.

Deripaska je zaključke učesnika konferencije o „egzistencijalnoj pretnji“ zapadnom poretku od strane Rusije ocenio kao „apsolutno pogrešne“, tvrdeći da Evropa i SAD zanemaruju dublje globalne transformacije.

U svojoj analizi, ruski biznismen je ukazao na rastući jaz između takozvanog „globalnog Severa“ – razvijenih zemalja Evrope, Severne Amerike, Japana, Australije i Izraela – i „globalnog Juga“, koji obuhvata zemlje u razvoju, poput Indije, Kine, Brazila, Meksika i većeg dela Afrike.

Prema njegovoj oceni, upravo ekonomska i demografska dinamika globalnog Juga predstavlja najveći izazov za evropske države, a ne vojna pretnja iz Moskve.

Deripaska je naglasio da Rusija mora da diverzifikuje svoje spoljnoekonomske odnose i intenzivira pragmatičnu saradnju sa Kinom, Indijom, afričkim zemljama i Latinskom Amerikom. On je izneo procenu da bi, nakon okončanja sukoba u Ukrajini i „uz dobro isplanirane odluke“, Rusija mogla da ostvari ekonomski rast od sedam do osam odsto u narednoj deceniji i da se pozicionira među četiri najveće svetske ekonomije. „Sve je u našim rukama“, poručio je.

Sličan ton imao je i Kiril Dmitrijev, specijalni predstavnik ruskog predsednika za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom, koji je izjavio da je saradnja sa stranim zemljama ključna kako bi se sprečilo izbijanje Trećeg svetskog rata. On se osvrnuo na anketu magazina Politico, prema kojoj značajan broj ispitanika u zapadnim zemljama veruje da je svet blizu globalnog sukoba, dok se u Evropi Rusija percipira kao „najveća pretnja miru“.

Ratna retorika i pozivi na dijalog

O bezbednosnim tenzijama u Evropi nedavno je govorio i mađarski premijer Viktor Orban, koji je izjavio da su pojedini evropski lideri odlučili da budu spremni za rat sa Rusijom do 2030. godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je ocenio da je verovatnoća šireg sukoba između Evrope i Rusije sve izvesnija, ukazujući na pojačanu militarizaciju i oštru retoriku.

S druge strane, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da Moskva nema nameru da ratuje sa evropskim zemljama, ali da bi u slučaju napada bila spremna da „odmah“ reaguje. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da bi eventualni napad iz Evrope izazvao „vojni odgovor svih razmera“.

Početkom 2026. godine pojavili su se i signali o mogućnosti diplomatskog približavanja. Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je pripreme za dijalog sa Moskvom, ali je Lavrov takve najave ocenio kao „pokazivanje“, dovodeći u pitanje njihovu iskrenost.

U uslovima pojačanih geopolitičkih podela i ratne retorike, izjave poput Deripaskinih ukazuju na nastojanje dela ruske elite da težište globalne konkurencije premesti sa vojne na ekonomsku ravan – i da budućnost vide u novoj raspodeli moći između Severa i Juga.