Nova trka Amerike i Rusije za Libiju

Amerika i Libija razmatraju širenje vojnobezbednosne saradnje, ujedinjenje armijskih institucija severnoafričke države, jačanje razmene obaveštajnih informacija i unapređeni program obuke, javile su agencije iz Tripolija. Ovo zvanično saopštenje, nakon dugogodišnjih američkih sankcija Libiji krajem prošlog veka, NATO intervencije tokom „arapskog proleća” 2011. kada je lider te zemlje pukovnik Muamer el Gadafi zverski ubijen, i potonjeg haosa u kome je 2012. ambasador SAD Džon Kristofer Stivens brutalno odstreljen u Bengaziju, rezultat je novog odnosa Trampovog Vašingtona prema državi sa najvećim dokazanim rezervama ultrakvalitetne nafte u Africi. Usput, posle smrti Muamera el Gadafija ostala je međunarodna zagonetka, gde je pohranjeno otprilike 300 milijardi dolara novca koje je pokojni lider Libije godinama plasirao u strane investicione fondove, račune itd...

Inače, saopštenje o najavljenom novom poglavlju vojnobezbednosne saradnje SAD i Libije usledilo je nakon susreta premijera Libije Abdul Hamid Dbeibaha sa zamenikom komandanta američkih snaga za Afriku, general potpukovnikom Džonom Brenanom, u prisustvu otpravnika poslova ambasade SAD Džeremija Bernta.

Koliko istog dana, Nacionalna naftna kompanija Libije (NOC) objavila je rezultate prvog nadmetanja stranih petrokompanija, u poslednjih 17 godina, za (22) ponuđene lokacije potencijalnih nalazišta barela u toj zemlji (na kopnu i u teritorijalnim vodama Sredozemnog mora).

Na prvi pogled, ishod nadmetanja ukazuje na veliki uspeh zapadnih naftnih kompanija. Na drugi, na priličnu uzdržanost libijskog NOC prema strancima. Naime, sa jedne strane lista pobednika na toj petroaukciji uključuje: američki „Ševron” (na pučini, blizu Sirta), nigerijski „Aiteo”, španski „Repsol” sa BP, i sa mađarskim MOL-om (na dve odvojene lokacije), i italijanski „Eni” sa „KatarEnerdži”. Sa druge strane, „prva runda licenciranja za proizvodnju u Libiji u poslednjih 17 godina na kraju nije ispunila očekivanja, jer su međunarodne naftne kompanije (MOK) dobile samo pet blokova od 22 ponuđena, podjednako raspoređenih između dozvola za kopno i more”, procenila je britanska agencija „Enerdži intelidžens”

Zašto samo pet od 22?

Razna su tumačenja. Na primer: grupna nadmetanja za naftne lokacije nisu jedina forma kojom libijski NOC odskora sklapa poslove sa strancima. Sve uz najavljenu ambiciju NOC da Libija do kraja ove decije – sa nalazišta na zapadu zemlje, i onih jačih na njenom istoku – proizvodi dva miliona barela nafte dnevno (sada oko 1,5 miliona barela).

Libija je u januaru sa francuskim „Totalom” i američkim „ KonokoFilips“  sklopila dvadesetpetogodišnji sporazum o saradnji koji podrazumeva 20 milijardi dolara investicija. „Cilj je porast dnevne proizvodnje od 850.000 barela dnevno”, rekao je premijer Dbeibah na ceremoniji potpisivanja tog sporazuma.

Ako su izdvojeni petrodogovori ostvarivi, da li će tom postpupku u trci za buduće libijske barele pristupiti na primer naftni džin američkog „EksonMobajl”?

U toj basnoslovnoj neizvesnosti, Masud Suleman, šef Libijske Nacionalne naftne kompanije, ovih dana najavljuje da će odgovarajući komitet „unaprediti uslove” za nadmetanja za preostale ponuđene petrolokacije do kraja godine.

Da li će NOC moći da rastegne uslove ovog nadmetanja stranaca širom Libije, ostaje da se vidi. Brojni pokazatelji potvrđuju da u Libiji od poslednjih izbora 2014. do danas uveliko postoji i drugi centar vojnopolitičke moći: na naftonosnom istoku pod kontrolom maršala Halife Haftara. Nekadašnji stanovnik Lenglija, svojevremeno prijatelj predsednika SAD Ronalda Regana, u posedu američkog i libijskog pasoša, maršal Haftar već godinama iz Bengazija neguje posebne odnose sa Moskvom, i nizom (ali ne svim) državama arapsko-muslimanskog sveta. Pripadnici ruskog „Afričkog mirovnog korpusa” uveliko obezbeđuju nalazišta nafte na istoku i jugoistoku Libije, tvrde na Zapadu. 

Koliko krajem januara u luku Tobruk iz pravca Baltičkog mora uplovio je ruski teretni brod „Mis Želanija” , inače pod američkim sankcijama. Šta je mogao biti tovar na ovom brodu ako pažljivi posmatrači znaju da je u ovu plovidbu krenuo iz ruske luke Baltijsk u eksklavi Kaljiningrad, u konvoju sa još jednim „sankcionisanim” brodom, ali i vrhunskim ratnim brodom Severomorsk?

Maršal Haftar je dan pre razgovora premijera Dbeibaha i generala Brenana u Tripoliju, UN specijalnom izaslaniku Hana Teteh, šefici misije Svetske organizacije za Libiju, između ostalog potvrdio podršku „naporima da se konačno održe predsednički i parlamentarni izbori”. Kada, to u Libiji nije jasno od 2014. godine.

U međuvremenu, sa međunarodnog aerodroma strateške luke Sirt (inače rodnog mesta pukovnika Muamera el Gadafija), prošle nedelje je prvi put od „arapskog proleća” 2011. uspostavljen avio-saobraćaj najpre ka Bengaziju, i zatim sa Tripolijem. Razvoj odnosa u trogulu Tripoli–Bengazi–Sirt prate brojni akteri širom sveta.