Umesto bacanja u smeće, plastičnu karticu uništiti

Pošto se proteklih dana u javnosti pronela vest kako vlasnici bankovnih kartica ne vode mnogo računa gde ih ostavljaju ili bacaju kada im istekne rok, kao i da se za to u Nemačkoj plaća kazna i do 2.500 evra, pojedini čitaoci „Politike” povedeni tim upozorenjem zvali su redakciju da pitaju kakva je praksa u Srbiji. Kažu da se nisu raspitivali kod bankara kako se kartice pravilno odlažu, a jasno im je da može doći i do zloupotrebe njihovih podataka.

Plastične kartice često završe u smeću odmah nakon isteka roka važenja, ali kada je reč o bankovnim karticama, postoje posebna pravila koja mnogima nisu poznata. Pogrešno odlaganje ne samo da može biti skupo već može predstavljati i ozbiljan rizik za lične podatke, preneo je „Feniks”. Kako navode, debitna kartica se prema zakonu smatra malim elektronskim uređajem. Stare kartice, slično starim mobilnim telefonima ili kablovima, smatraju se elektronskim otpadom i ne smeju završiti u običnom smeću. Na isteklim karticama često se nalaze podaci kao što su ime, broj kartice, čip ili magnetska traka.

Upitani da li su pravila ista i za građane u Srbiji, iz Narodne banke Srbije (NBS), za „Politiku” kažu da kada je u pitanju kartica kojoj je istekao rok važenja, banke, po pravilu, preduzimaju odgovarajuće mere kako bi se na tehničkom nivou onemogućilo dalje njihovo korišćenje, što predstavlja dodatni vid zaštite od neovlašćene upotrebe.

– Ipak, poželjno je da korisnik postupa sa pažnjom čak i sa karticom kojoj je istekao rok važenja, što bi podrazumevalo uništavanje plastike istekle kartice kako bi se sprečio bilo kakav pokušaj zloupotrebe, a često je i u ugovorima koje izdavaoci platnih kartica zaključuju sa korisnicima sadržana odredba da je korisnik dužan da uništi karticu po isteku važenja, na način da se uništi – preseče magnetna traka i čip – kažu u NBS.

Dodaju da kada je reč o sprečavanju zloupotrebe platne kartice i odgovornosti za štetu nastalu po osnovu toga, ključno da se korisnici platnih kartica pridržavaju odredaba iz člana 47. Zakona o platnim uslugama, kojima je definisano da je korisnik dužan da platni instrument koristi u skladu sa propisanim. Odnosno, ugovorenim uslovima kojima se uređuje izdavanje i korišćenje tog instrumenta, i da primenjuje odgovarajuće mere radi zaštite personalizovanih sigurnosnih elemenata.

– To znači da korisnik platne kartice ne sme drugim licima da saopštava sigurnosne elemente kartice, poput PIN-a, broja na zadnjoj strani kartice koji se koristi za transakcije bez prisustva kartice, lozinki i slično, i s tim u vezi, potrebno je imati u vidu da je korisnik odgovoran za transakcije nastale neovlašćenim korišćenjem kartice, ako je namerno ili nepažnjom otkrio sigurnosne podatke – objašnjavaju u banci.

Inače, kartične organizacije kontinuirano rade na unapređenju sigurnosti plaćanja platnim karticama kroz primenu napredne tehnologije, alata i rešenja kojima se sprečava neovlašćeno korišćenje platnih kartica. Zahvaljujući tome, značajno se smanjuje mogućnost zloupotrebe, kako na fizičkim prodajnim mestima i bankomatima, tako i na internetu, čak i u situaciji kada je kartica kojoj nije istekao datum važenja ukradena ili izgubljena, poručuju iz centralne banke.