Od „Ježeve kućice" do boljeg sveta

Godina 1949, Branko Ćopić, Ježurka Ježić… Dodajmo tu poštara zeca, lisicu Micu, vuka, medveda, divlju svinju… Sve navedeno objedinjuje jedan naslov – „Ježeva kućica”. Ali tu nije kraj. To jeste jedno od najpoznatijih dela našeg velikog pisca ali je ta naslovna sintagma ujedno i deo naziva izložbe koja je u Muzeju Jugoslavije trajala od 2. decembra 2023. do 8. septembra 2024 godine. Bila je osmišljena kao svojevrstan omaž ovoj, među decom popularnoj basni u stihu, a prošle godine je i nagrađena. Naime, postavka „Ježeva kućica – izmišljanje boljeg sveta” osvojila je Gran-pri nagradu „Evropa Nostra 2025”, najviše evropsko priznanje u oblasti kulturnog nasleđa, u kategoriji Građanske inicijative i podizanje svesti i to priznanje uručeno je Nedi Knežević, direktorki Muzeja Jugoslavije i autorskom timu krajem prošle godine.

Bitno je reći da se nagrade Evropske komisije i organizacije „Evropa nostra” dodeljuju najznačajnijim projektima koji doprinose očuvanju, istraživanju i promociji evropskog kulturnog nasleđa. „Ove godine među 30 laureata iz 24 zemlje Evrope, projekat Muzeja Jugoslavije prepoznat je kao izuzetan primer savremenog pristupa nasleđu – kroz saradnju sa decom i studentima, podsticanje dijaloga među generacijama i promišljanje o domu, zajednici i zajedničkom sećanju”, objašnjavaju iz „Evrope nostre”.

Kako kažu iz našeg muzeja, jednog od najposećenijih u zemlji, izložba je nastala kroz saradnju umetnika, edukatora, kustosa, psihologa i dece, inspirisana Ćopićevom poemom. Kroz interaktivni pristup i zajedničko stvaranje, projekat je otvorio važne teme – od doma i pripadnosti, do sećanja, nostalgije i inkluzivnosti – i postao prostor dijaloga između generacija i zajednica.

Ovo priznanje predstavlja veliki uspeh ne samo za Muzej Jugoslavije već i za savremenu muzeološku praksu u Srbiji i regionu, potvrđujući da kulturno nasleđe može biti pokretač empatije, zajedništva i novih oblika učenja, potvrđuje nam Neda Knežević u razgovoru za „Politiku”.

Na naše pitanje kako su došli na ideju da baš ovu knjigu Branka Ćopića postave izložbeno i da li je to bila komplikovana realizacija, budući da postavka nije bila svakidašnja ona nam kaže:

– „Ježeva kućica” je odabrana upravo zato što zauzima posebno mesto u sećanjima na detinjstvo brojnih generacija rođenih u Jugoslaviji. Iako polazi od motiva koji budi nostalgiju, ova izložba nema za cilj da rekreira prošlost tretirajući je kao „apsolutnu istinu” ili „savršenu fotografiju”, već nastoji da, kroz refleksiju, pozove na promišljanje prošlosti i uspomena, razmatrajući pitanje neuhvatljivosti sećanja, kao i načine na koje nas ono oblikuje.

Kada se javila ideja da se u muzeju postavi izložba koja se bavi poemom Branka Ćopića, istog trenutka sam podržala ovaj projekat koji tematizuje moju omiljenu knjigu iz detinjstva. Formiran je tim koji od samog početka rada na izložbi čine kustoskinje Mirjana Slavković, kustoskinja-edukatorka Sara Sopić i koordinator projekta Dušan Jevtić, uz ideju da se tim dopunjuje saradnicima različitih profila. Uži autorski tim činili su likovni umetnik Siniša Ilić, Ana Dimitrijević i Aleksandar Popović, dizajner zvuka Bojan Palikuća i grafička dizajnerka Jana Vuković.

Neda Knežević dodaje da je već tada bila uverena da će ovaj projekat predstavljati transformativno iskustvo za Muzej Jugoslavije, kako u pogledu razvoja publike, tako i u pogledu testiranja savremenih teorijskih istraživanja iz oblasti muzeologije u praksi.

– Uz poverenje u ovaj posvećen i stručan tim, obezbeđeni su uslovi koje je participativna metodologija nalagala, a koji su zahtevali znatno duži proces pripreme izložbe nego što je to uobičajeno. Posebno je bilo važno razumevanje potencijala da se deca uključe ne samo kao publika koja dolazi na radionice nakon otvaranja izložbe, već kao ravnopravni saradnici u procesu osmišljavanja postavke.

Cilj ove izložbe bio je da se stvori prostor u kojem je moguće postavljati važna pitanja o identitetima, načinima na koje se oni menjaju i iznova stvaraju, kao i o tome kako nostalgija deluje u tim procesima. Izložba je, istovremeno, predstavljala priliku za ponovno otkrivanje i revalorizaciju ovog književnog dela sa najmlađom generacijom posetilaca, ali i za pokretanje razgovora o značaju doma, zajednica kojima pripadamo, različitostima, migracijama, toleranciji, ksenofobiji i drugim relevantnim društvenim pitanjima – daje nam dublji uvid naša sagovornica, koja dodaje još jedan podatak:.

– Nakon prvobitno planiranih pet meseci trajanja, zbog izuzetno velikog interesovanja publike, postavka je produžena za još četiri meseca. Tokom tog perioda izložbu je posetilo nešto više od 150.000 posetilaca.

Ovo je, inače, prvi put da je Muzej Jugoslavije dobio nagradu „Evrope nostre”.

– Reč je o jednom od najznačajnijih evropskih priznanja u ovoj oblasti, koje već više od dve decenije promoviše izvrsnost i dobre prakse u zaštiti i interpretaciji kulturnog nasleđa. Izložba je do sada dobila i priznanje za projekat godine 2024. po izboru nacionalnog IKOM komiteta, kao i zahvalnicu Fondacije „Branko Ćopić” iz piščevih rodnih Hašana. Muzej Jugoslavije je i ranijih godina više puta nagrađivan za druge projekte, kako u zemlji tako i u inostranstvu, uključujući Nagradu „Mihajlo Valtrović” Muzejskog društva Srbije, priznanja IKOM-a, nagradu Živa Foruma slovenskih kultura, kao i priznanje Balkanske muzejske mreže – ističe Neda Knežević.

O značaju koji ovo priznanje ima za sam muzej, ali i celu zemlju ona govori ovako;

– Za naš muzej, autorski tim i zajednicu koja je učestvovala u stvaranju ovog projekta, ovo priznanje predstavlja veliku čast i odgovornost da nastavimo da stvaramo bolje, inkluzivnije i maštovitije svetove. Nagrada za nas ima značaj potvrde dosadašnjeg rada, ali i snažan podstrek da nastavimo da biramo složenije, često nesigurnije i sporije puteve do kreativnih rešenja koja imaju smisao, snagu i potencijal da donesu kvalitet prepoznat kako od strane stručne zajednice, tako i od najšire publike.