Proslavile su ga uloge „čvrstih momaka"

Holivudski glumac Robert Duval, dobitnik Oskara, preminuo je u 96. godini, javili su američki mediji. Prema saopštenju koje je poslala njegova pi-ar agencija, a u ime njegove supruge, glumac je preminuo u svom domu u Midlburgu, u Virdžiniji, 16. februara.

Mada je nagradu Oskar dobio za ulogu u filmu „Nežno milosrđe”, gde je igrao propalog kantri pevača, široj publici je ipak najpoznatiji po ulogama u filmovima „Kum” i „Apokalipsa danas”. Te dve uloge i jesu karakteri koje je često igrao – „čvrsti momci” kao što je Tom Hejgen, porodični advokat i „konsiljere” (savetnik) mafijaša Vita Korleonea u „Kumu” ili odlučni vojni oficir Vilijam Kilgor u „Apokalipsi danas”.

Budući da je u oba igrao sa Marlonom Brandom, upitan jednom prilikom da li je Brando bio zaista toliko zastrašujuća ličnost kako su ga svi opisivali, Duval je rekao:

– Ne, nikada me nije plašio – imao sam veliko poštovanje prema njemu. Bio je, na neki način, kao naš „kum”. Dolazio bi u džunglu u svom plavom „mercedesu”, radio dan, a zatim bi išao kući, gde god to bilo.

„Kum” je Duvalu doneo prekretnicu u karijeri 1972. godine i prvu nominaciju za Oskara, a drugu nominaciju donela mu je uloga u „Apokalipsi” Fransisa Forda Kopole iz 1979. Mediji podsećaju da je u ovom ratnom filmu Duval izgovorio čuvenu rečenicu: „Volim miris napalma ujutru” koja je postala legendarna.

Igrao je i u „Kumu 2, kao i filmovima „Televizijska mreža”, (nasilnog korporativnog rukovodioca), „Veliki Santini” (vojnog oficira) i drugim. Nikada nije bio komercijalan glumac, ali je uživao veliko poštovanje publike i kritike, a mediji podsećaju da je ostao upamćen po suzdržanom, sirovom naturalizmu koji je obeležio generaciju glumaca među kojima su bili Robert de Niro, Dastin Hofman i Džin Hekman.

Ostvario je zapažene uloge i na televiziji, u mini-serijama „Usamljena golubica” i „Prekinuta staza” za koje je dobio dve nagrade „Emi”, podsećaju mediji. Igrao je i u televizijskom filmu „Staljin” iz 1992. godine, za koji je takođe bio nominovan za nagradu „Emi”. Za nagradu Oskar bio je nominovan ukupno sedam puta.

„Za svet, on je bio dobitnik Oskara, reditelj, glumac, pripovedač. Za mene je on jednostavno bio sve”, napisala je njegova supruga u saopštenju i dodala: „Njegovoj strasti prema zanatu mogla je da parira samo njegova duboka ljubav prema likovima, dobar obrok i stalna želja da bude u centru pažnje i da zabavi druge. Za svaku od brojnih uloga, Bob je sve dao njegovim likovima i istini ljudskog duha koju su predstavljali. Time nam je svima ostavio nešto trajno i nezaboravno.”

Duval je rođen 5. januara 1931. godine u San Dijegu. Otac mu je bio penzionisani admiral SAD, a majka amaterska glumica. Sa majčine strane potomak je generala Roberta E. Lija, kojeg je igrao u filmu „Bogovi i generali” 2003. godine. Služio je u američkoj vojsci od 19. avgusta 1953. do 20. avgusta 1954. godine i odlikovan je priznanjem National Defense Service Medal. Učio je glumu u jednoj školi u Njujorku, gde je u to vreme radio kao poštanski službenik. Posle šest meseci, napušta taj posao i 1962. godine ostvaruje svoju prvu ulogu na filmu u filmu „Ubiti pticu rugalicu”.

Ženio se četiri puta, a od druge supruge bio je stariji 40 godina. Bio je veliki prijatelj sa glumcima Dastinom Hofmanom i Džinom Hekmanom, sa kojim je učio glumu.

Da ništa nije ukazivalo na njegov odlazak, dokaz je i to što se za Dan zahvalnosti obratio pratiocima na „Fejsbuku” čestitajući im praznik i poželevši im „sjajnu godinu koja je pred nama”. Mesec dana kasnije objavio je video na kojem se vidi kako vežba.

Upitan jednom prilikom postoji li, ukoliko se osvrne na svoju karijeru, uloga na koju je najviše ponosan, odgovorio je:

– Pa, postoje neke koje želim da zaboravim, ali postoje i neke zbog kojih se osećam dobro. Rekao bih da je to verovatno ona na koju ljudi najviše reaguju i koje se sećam sa velikom naklonošću, uloga u mini-seriji „Usamljena golubica”. Vestern je naš žanr u Sjedinjenim Američkim Državama. Englezi imaju Šekspira, Francuzi imaju Molijera, Rusi imaju Čehova, ali mi imamo vestern.