Briselska dilema: Nove mere protiv Rusije ili novi raskol u Uniji

BRISEL – Unutar Evropske unije rastu tenzije povodom predložene 20. runde sankcija protiv Rusije, a odobravanje novog paketa restriktivnih mera dovedeno je u pitanje zbog oštrih neslaganja među državama članicama. Iako je usvajanje mera bilo planirano povodom dvadesete godišnjice početka sankcione politike prema Moskvi, sve je izvesnije da jedinstven stav Brisela izostaje.

Prema navodima agencije Blumberg, koja se poziva na izvore u institucijama EU, sporne su odredbe koje se odnose na uvođenje ograničenja pojedinim stranim lukama i bankama za koje se tvrdi da učestvuju u transportu i finansiranju izvoza ruske nafte. Posebno je sporno potencijalno zatvaranje luka u Gruziji i Indoneziji, kao i sankcionisanje finansijskih institucija povezanih sa naftnim tokovima.

Kako se navodi, zabrinutost su izrazile Grčka, Malta, Mađarska, Španija i Italija. Rim, prema istim izvorima, okleva da podrži sankcije luci Kulevi, imajući u vidu da Italija uvozi gas iz Azerbejdžana, koji predstavlja jedan od ključnih energetskih izvora za evropsko tržište. Pored toga, navodi se i pitanje kubanske banke koja je jedina institucija na ostrvu koja raspolaže deviznim sredstvima i pruža usluge diplomatama i građanima EU.

Strateška autonomija ili produbljivanje zavisnosti

Regionalni mediji, poput hrvatskog „Advance“-a, ukazuju da se aktuelne podele unutar EU mogu posmatrati i u širem geopolitičkom kontekstu. Podseća se na govor koji je ruski predsednik Vladimir Putin održao 2007. godine na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, u kojem je upozorio na opasnosti unipolarnog sveta i najavio moguće preoblikovanje globalnih odnosa snaga, uključujući jačanje formata BRIKS.

Danas, gotovo dve decenije kasnije, unutar same EU sve su glasnije rasprave o „strateškoj autonomiji“ i potrebi smanjenja zavisnosti od Sjedinjenih Država. Nemački kancelar Fridrih Merc i francuski predsednik Emanuel Makron više puta su isticali da Evropa mora ojačati sopstvene odbrambene kapacitete i preuzeti veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.

Ipak, uprkos tim izjavama, realnost pokazuje da evropska bezbednosna arhitektura i dalje u velikoj meri počiva na američkom vojnom i političkom angažmanu.

Vašington fokusiran na Bliski istok

Dok Brisel vodi unutrašnje rasprave, Vašington pažnju usmerava ka Bliskom istoku. Primarni cilj SAD ostaje sprečavanje Irana da razvije nuklearno oružje. U Ženevi su nedavno održani razgovori između predstavnika SAD i Irana, a potpredsednik Džej Di Vens poručio je da je sprečavanje nuklearne proliferacije apsolutni prioritet američke administracije.

„Naš primarni interes je da Iran ne nabavi nuklearno oružje. Predsednik Sjedinjenih Država ima niz opcija i alata da to spreči“, naglasio je Vens.

Istovremeno, odnosi između Vašingtona i Kijeva opterećeni su novim neslaganjem. Sjedinjene Države odbile su da Ukrajini izdaju dozvolu za proizvodnju raketa-presretača za sisteme protivvazdušne odbrane „Patriot“ u Evropi, uprkos ranijim obećanjima o mogućoj licencnoj proizvodnji.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izrazio je nezadovoljstvo takvom odlukom, navodeći da je Kijev predlagao uspostavljanje proizvodnje kako na svojoj teritoriji, tako i u saradnji sa partnerima iz NATO-a.

Sve ove okolnosti ukazuju na složenu i dinamičnu geopolitičku sliku. EU se suočava sa unutrašnjim raskolom oko sankcija Moskvi, dok SAD prioritete sve više usmeravaju ka Bliskom istoku, ostavljajući evropskim saveznicima da sami rešavaju deo sopstvenih bezbednosnih i energetskih izazova.